У последњој деценији са мапе осмолетки Србије избрисане су 223 куће знања, и то истурених мањих здања у удаљенијем сеоском пејзажу, а кад се на исти начин упореде подаци са почетка и краја статистичке скале, осмолетке на републичком нивоу у генерацији имају 61.152 основца мање. И то су званични подаци Републичког завода за статистику Србије који је приредио својеврстан десетогодишњи пресек школског живота у бројевима, анализирајући их из године у годину али по календару ђака и просветних радника за које нова радна година почиње 1. септембра једне а завршава се 31. августа следеће године. Плод тог рада је и графички приказ „Основно образовање у Републици Србији, 2010 – 2019” у коме се наводе подаци који се искључиво односе на редовне основне школе, што значи да овом анализом није сагледана ситуација у школама за ђаке са сметњама у развоју нити оних за основно образовање одраслих. Да не би било забуне, то прво разјашњава Душан Радовановић, статистичар аналитичар у Одсеку за образовање и културу Републичког завода за статистику Србије, у разговору за наш лист.

– Када говоримо о броју школа које су затворене важно је напоменути да је ту реч о издвојеним одељењима у сеоским подручјима са једним или два ученика, која су угашена јер није било нове деце коју би примила у клупе. Ту нема места за грешке, јер све у корелацији са демографским показатељима о смањењу природног прираштаја и гашењу села без житеља у појединим крајевима државе – објашњава Радовановић, који је статистичким објективом обухватио деценијску слику основног образовања у нашој домовини.

Мрежа матичних школа раширила се за нових 23 осмолетке. Не значи да за десет година није било и затварања матичних школа, али то се догађало у изузетним ситуацијама, јер и по мањим срединама деца гравитирају ка клупама ових здања, јер су већа, опремљенија, са бољом инфраструктуром. У најмање матичне осмолетке данас улази по осам или девет ученика, а Радовановић у последњој деценији није забележио да је иједна матична школа затворена јер у генерацији није могла да упише ниједно дете, већ је типично да у таквим ситуацијама стављају катанац на издвојена одељења у удаљенијим сеоским подручјима.

Последњи пример затварања матичне осмолетке у Београду, било је гашење ОШ „Стари град” 2017. године, када је број ђака спао на мање од 150. Било је то у оквиру рационализације мреже престоничких школа, а према информацијама ресорног министарства многе локалне самоуправе широм републике још нису урадиле тај посао.

– Када остане мали број ученика углавном се мање матичне школе припоје, или прерасту у издвојено одељење неке друге матичне школе. Зато у нашим публикацијама увек правимо разлику раздвајајући податке који се односе на матичне школе и издвојена одељења, да би било јасно да нису матичне те које се затварају, већ углавном мале издвојене. Мада, понегде имамо и велика издвојена одељења, некад по броју ученика и већа од матичних основних школа којима припадају – илуструје наш саговорник.

Пре десет јесени у клупама првог разреда било је 10.744 најмлађих школараца више него у септембру лане на територији Србије. Београд је једини регион у коме се бележи пораст броја ученика основних школа, и то поготово у кућама знања које су најмлађе, а откако су израђене из године у годину попуњавају пун капацитет, јер им због добрих услова за боравак и рад долазе и деца која им територијално не припадају, односно не живе у школском комшилуку. Највеће смањење броја ученика задесило је Јужну и Источну Србију.

– Aко погледамо почетак школске 2010/11. и 2019/20. године јасно је да је скоро 28.500 деце мање у региону Јужне и Источне Србије. Ситуација у Шумадији и Западној Србији није много боља, тамо је око 23.400 основаца мање, док у Војводини имамо осипање броја ученика основних школа за више од 18.500 – појашњава Душан Радовановић.