Малишани морају да буду увек под будним оком родитеља и васпитача, јер у тренутку непажње могу да прогутају неки предмет који може да им затвори дисајне путеве, због чега им живот у трену може постати угрожен. Осим тога, лекари за уво, грло и нос свакодневно у пракси имају случајеве вађења разних ствари из носа и ува детета које су они у секунди у игри „убацили”. Али, нису само малишани ти који морају да буду опрезни. И одрасли често заврше у ординацији ОРЛ лекара јер су се сами лечили користећи разне биљке за третирање болова у ушима или синусима.

Др Душан Милисављевић (Фото лична архива)

Како истиче професор др Душан Милисављевић, директор Клинике за ОРЛ Клиничког центра Ниш, проблеми се јављају код оне групе одраслих људи који још увек верују да ће нешто „на природној бази” да им залечи проблем.

– Они се најчешће лече српском средњовековном медицином. На пример, за лечење запаљења синуса у нос стављају морску дињу или морски краставац, а у усни канал, ако их боли тај део тела, сипају рицинусово уље и гурају биљку чуваркућу, бели лук или неке траве. То никако не смеју да раде, већ ако имају проблем, треба да оду до најближе ОРЛ амбуланте како би стручњак проверио шта им се дешава. Често се дешава да људи дођу код лекара кад им се појави реакција организма на морску дињу или краставац који су ставили у нос. То алергијски делује на слузокожу носа код великог броја људи, па помоћ траже због отока, отежаног дисања... Зато саветујемо да то не користе за упалу синуса – наглашава др Милисављевић.

Присуство страних тела у горњим и доњим дисајним путевима је, нажалост, чест случај у Србији. Постоје многа стања опасна по живот деце. Наш саговорник наводи да је чудно то што се у Србији деци даје да грицкају неку храну, а да им је тек избило неколико зуба. Ту мисли пре свега на то када се најмлађима даје да једу орахе, кикирики, семенке, што може да буде опасно.

– Често нам родитељи доводе децу са девет или 15 месеци са проблемима јер су прогутала нешто што нису смела. Проблем је настао јер су им дали да се играју са зрнима пасуља, грашка или сличним зрневљем, а зна се да деца у том узрасту све стављају у уста и гутају. Ако малишан плаче или се игра, може да се деси да тај предмет аспирира и да он доспе у плућа, што је страшно. Најчешће је прва реакција код детета кашаљ и гушење, промена боје лица, што траје неколико минута. То је одбрамбена реакција организма, јер жели да искашље предмет. Следећа фаза је покушај плућа да се прилагоди на присуство страног тела у њему. Битно је да се то одмах примети, али се у пракси то превиди. Ако се дете смири, онај ко га чува мисли да је добро и не доведе га одмах код лекара, када се губи драгоцено време. Када примете да нешто није у реду и доведу га код нас, ми одмах радимо такозвану бронхоскопију са вађењем предмета које је дете прогутало. У случају да то родитељи одмах не ураде, могу да наступе други проблеми јер поред могућности да прогутани предмет затвори дисајни пут, зрна попут кикирикија или ораха имају у себи етеричних уља, опуштају се у организму и додатно иритирају већ трауматизовану слузокожу плућа. Након неколико сати, почињу да се јављају компликације на плућима, када је детету живот угрожен и када једино могу да се раде интервенције у општој анестезији како би му се спасио живот – појашњава др Милисављевић.

Често се дешава да приликом вађења предмета лекари примете доста секрета у нижим деловима плућима код детета. Због тога је важно да се малишанима до треће године никако не дају ситни предмети да се играју јер то може да буде веома опасно, али да забораве и да им нуде кикирики, семенке, орахе, кокице и сличну храну. Велики проблем може да настане и када дете прогута зрно пасуља, јер он у влажној и тамној средини као што су плућа набубри и клија, шири се и затвара дисајни пут. То могу да буду драматичне ситуације.

– Неколико дана после интервенције инсистирамо да дете буде са мајком у болници. Уколико предмет које је малишан прогутао није дуго био у организму, опоравак детета је лакши. Постоји могућност да се предмет који дете прогута нађе и у једњаку. Ту најчешће имамо случајеве да су прогутали новчиће и делове играчака. Сутрадан после интервенције дете се пушта на кућни опоравак. Када је реч о носу, деца ту свашта угурају: кликере, батерије, делове играчки, папира, сунђера... То се лако вади у односу на оно што се заглави у плућима, када је живот малишана угрожен – каже др Милисављевић и додаје да је важно што су ОРЛ клинике у целој Србији добро опремљене свим неопходним уређајима који се користе приликом ових интервенција.