четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.09.2020. у 21:21 Вишња Аранђеловић

Кадрове је немогуће обучити на даљину

Иако на почетку епидемије хваљен, рад од куће показао је прве мане: колеге се временом отуђују, а новозапослени се теже поистовећују са фирмом у којој раде
Код куће се опуштеније ради (Фото EPA-EFE/Mohamed Messara)

Пре пола године запослени у многим српским компанијама искључили су светло у својим канцеларијама и урадили нешто невероватно: завршавали су своје послове од куће, и то без грешке. Шефови су остали без речи колико добро су њихови радници радили на даљину, и то често жонглирајући послодавцем, бригом о деци, спремањем оброка и обављањем других кућних послова. „Фејсбук” и „Твитер” биле су прве компаније које су најавиле да ће трајно прихватити рад на даљину, а неке су имале идеју и да трајно напусте своје канцеларије.

Али шест месеци пошто је пандемија преобликовала пословања многих компанија, експеримент назван „рад од куће” показао је своје пукотине: послодавци признају да се догађа да пројекти пробију задате рокове, да је готово немогуће на даљину спровести обуку кадрова, колеге се међусобно отуђују, а новозапослени теже поистовећују са фирмом у којој су недавно почели да раде. Један од можда највећих проблема на које указују запослени у такозваним људским ресурсима јесте спорији напредак млађих радника – вирус корона је одаљио младе колега од оних са дужим радним стажом.

– Послодавци који су анализирали резултате рада на даљину, а које сам анкетирао, кажу да су прва два месеца заиста била одлична. На први мах се учинило да су радници продуктивнији када раде од куће, али онда се доста тога променило. Заборављамо да је тада био полицијски час и да су због тога људи више времена проводили код куће. Такође, многи су се у страху од нове болести посветили раду, а продуктивност вођена страхом ипак није дугог даха. Попуштањем мера опадали су и резултати рада – појашњава за „Политику” Марко Раденковић, оснивач београдске компаније која фирмама и појединцима изнајмљује радни простор.

Експеримент „рад на даљину” неће отерати у историју канцеларије. Многи запослени, сматра наш саговорник, немају услове како би топли породични дом претворили у плодоносан радни простор. Тако су се послодавци врло често сусретали и са проблемима да њихови запослени једноставно немају услова за рад од куће. Рецимо, имају децу или немају довољно простора како би се физички одвојили од укућана... Чак ни иновативне компаније се неће одрећи својих канцеларија, јер и оне морају се баве административним пословима, у које спадају и бројне поверљиве информације.

– Многи су схватили не само да је погрешно већ и да је немогуће руководити се капиталистичким принципом – смањивати трошкове где год може да се уштеди и тако затварати канцеларије. Сада испитују своје моделе пословања. Рецимо, сарађивали смо са корпорацијама које су биле врло сумњичаве када је реч о раду на даљину, па су схватиле да то ипак није неизводљиво. Неке од њих имају идеју да у току једног месеца одреде број флексибилних дана током којих запослени могу да раде и ван просторија фирме. Међутим, они који су с овим питањем у вези припадали либералнијој струји не мисле да ће рад на даљину бити дугорочно решење. Као разлог најчешће наводе то да је људима неопходна друштвена интеракција – додаје Марко Раденковић.

Тако компаније сада све чешће размишљају о хибридној будућности која ће подразумевати седење на две столице – на оној у канцеларији и на оној код куће. Иако је корона значајно изменила свест послодаваца, мало је вероватно да ће нове раднике на некој од платформи за састанке обучавати како да воде пословне књиге или да потписују уговоре. Радних просторија се изгледа неће одрећи чак ни оне професије чији је учинак највидљивији у новим медијима.

За Марину Станић, извршну директорку једне маркетиншке агенције, вирус корона је потврдио да се „пи-ар заиста може радити са било које тачке на планети”.

– Готов да нема разлике да ли се ради од куће или канцеларије. Али је ипак тимски рад најбољи, јер је размена идеја ефикаснија и квалитетнија, а лакша је и свакодневна комуникација између чланова различитих тимова. Епидемиолошка ситуација нас је подстакла да размишљамо другачије и да наше пословање прилагодимо новонасталим околностима – тако се сви разговори са клијентима се одвијају онлајн, па се чак и организације догађаја тако одвијају – појашњава Марина Станић.

Коментари9
822de
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradin Rebronja
"Vežba čini majstora"! "Practice make perfect". Baš bih voleo da vidim kako bi kuvar kuvao na daljinu. A vidim da u mnogim našim ugostitljskim školama, ne računajuci onu u Beogradu i Vrnjačkoj Banji, "uče" u kabinetima govoreci o kuvarstvu. Nakon toga, odu u pekaru i kupe sebi obrok. Nisu u stanju ni za sebe da skuvaju nešto. Barem sendvič da naprave. Nemaju namirnice. Reforma školstva i turizma je rešenje.
Данило
Ради се у комфору свог дома, не троши се време и новац на превоз, има се више времена за породицу. Са друге стране, некима недостаје оговарање уз кафу и цигарете. Биће да је у питању лењост и да рад од куће послодавцу јасно показује ко у фирми стварно ради, а ко се само провлачи.
ljubica
Ti ili ne radis od kuce ili zivis u 150 kvadrata. U nasim stanovima od 50 kvadrata gde zivi porodica sa decom jedva moze da se skuva rucak.
nikola andric
Kakva dilema. Ne mogu na blizinu zbog Covida dok je ''na daljunu'' nemoguce. Odose kadrovi bez napustanja Srbije.
predragm
Kakve veze ima rad kod kuce sa Srbijom. Pa ovde niko ne radi ni na poslu, sve sama administracija. Jel imamo kompjutere u drzavnim sluzbama pa opet se ceka mesecima katastar, porez, odobrenja, uverenja.... A privatnici satro markentiske firme a bave se preprodajom kineske robe,stanova,lokala. Nema tu proizvodnje nego preprodaja magle. Sto bi rekli nije zvaka za seljaka.
Sindikalac
Cak i radnici na "daljinu" koji mogu raditi non stop na daljinu od kuce (cak i efikasnije nego iz kancelariji) trebaju biti svesni da ce biti zrtve sopstvenog uspeha kad poslodavci ukapiraju da ih mogu zameniti jeftinijim radnicima na daljinu iz Kine, Indije...i to se posebno odnosi na programere i slicne IT profesije gde se koriste univerzalni programski jezici za rad ili pak Engleski kao jezik univerzalne komunikacije.
gz
To ce se desiti, ustvari vec se godinama desava ovde gde zivim, bez obzira radio ti iz kancelarije ili od kuce.
Srboljub
Pogresno. "Outsourcing" ili ti izvozenje radne snage ima svoja ogranicenja. Finese jezika (i ako je isti jezik) postoje od drzave do drzave, obrazovnog sistema a i od firme do firme. Slicno je je i sa radnom kulturom, obrazovanjem, iskustvom. Programiranje zavisi od zahteva poslodavca (pored projekta, jezika, iskustva, itd...) a razumevanje tih zahteva je bitan preduslov uspesnog projekta. Tu, u prevodu, se problemi desavaju, a pogotovu kad se uvode promene u toku samog projekta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља