уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.09.2020. у 22:00 Јасна Петровић-Стојановић

ЕПС ниje користиo Газиводе за производњу струје

Албанци с Косова немају контролу над језером и електричном енергијом која се овде производи
Језеро Газиводе (Фото А. Васиљевић)

Енергетска независност јужне српске покрајине неће се решавати испуштањем воде из језера Газиводе, по систему нема воде, нема хидроелектране, нема струје, јер би споразум потписан током викенда у Вашингтону коначно требало да реши питање коришћење овог српског хидропотенцијала.

Наиме, споразум на који је параф ставио први човек Србије Александар Вучић обавезује две стране да ће радити с америчким одељењем за енергетику на изради студије изводљивости, а све у циљу заједничке употребе воде из акумулације.

Зашто је ова тачка изазвала толику узбуну у Приштини и да ли ће бивши премијер самопроглашеног Косова Рамуш Харадинај због тога напустити владајућу коалицију, како је најавио, уколико актуелни премијер Авдулах Хоти у Белој кући стави параф на споразум, тек ће се видети, али једно је извесно – Србија је изградила Газиводе.

Градња ове бране и целог пројекта хидросистема финансирана је из развојних средстава Светске банке седамдесетих година прошлог века, а целокупни кредит у износу од нешто више од 900 милиона евра отплатила је Република Србија и један део „Ђердап”.

Да ли је и у којој мери Србија користила Газиводе за производњу струје, мр Жељко Марковић, консултант за енергетику у Дилојту и бивши директор у ЕПС-у, каже да Србија и „Електропривреда Србије” нису формално гледано користиле језеро Газиводе за производњу електричне енергије.

– С друге стране, та производња је у рукама Срба с севера Косова и Метохије и произведена електрична енергије из хидроелектране Газиводе се користи за напајање четири општине на северу КиМ – каже Марковић.

Тако, додаје, Албанци с КиМ немају контролу над језером и електричном енергијом која се из овог језера производи. – Дакле, корисници су Срби са севера јужне српске покрајине преко предузећа која су формирана на северу КиМ и не послују у оквиру косовске електропривреде – објашњава наш наш саговорник.

Упитан да ли у Србији постоји већ пракса подела језера и коришћења електричне енергије, како је предвиђено и овим споразумом из Вашингтона пошто буде израђена студија изводљивости, Марковић каже да Србија има такав пример.

– Реч је о хидроцентрали „Ђердап”, где се водни ресурси деле између нас и Румуна – каже он.

Међутим, значај хидроелектране Газиводе није само због електричне енергије већ и водоснабдевања на КиМ.

– Осим тога, иако се хидроелектрана налази на КиМ, само језеро је на територији Србије, па отуд и потреба да се ово питање коначно реши – каже он.

Наиме, око 80 одсто површине језера Газиводе налази се у општини Зубин Поток на северу Косова, са већински српским становништвом, а мањим делом језеро припада општини Нови Пазар.

Језеро Газиводе је важно и за хлађење термоелектране у Обилићу. Струја која се произведе из Газивода до сада није стизала у централну Србију, али се овим споразумом то може променити.

Уколико би се искључила вода у термоелектранама, оне би остале без производње, што би значило престанак снабдевања електричном енергијом и производње.

Имовина предузећа подразумева велико језеро, са великом браном Газиводе, мало језеро са браном Придворица, канал за водоснабдевање и са две станице за наводњавање.

Коментари5
d0e31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alpline
Ibar napravi zanimljiv put. Kad smo već kod studije izvodljivosti možda ne bi škodilo ako bi se napravila i studija izvodljivosti preusmeravanja dela vode za Novi Pazar i dalje nazad u Ibar u donjem toku. Tek da se zna da li je moguće. A i dobra vežba za studiju D-M-E.
komentar
Kako su nastale Gazivode, sta je tu potopljeno, ko je to gradio i placao kredite ? Tu ne sme da bude nikakvih ucena, sve mora da se zna ! Nikako se ne sme imovina arciti kako se jednoj strani svidja ma koliko da r=traju ,,pregovori,, ! Kada i po cijen nalogu su cetiri opstine Srbije prenete KIMu ?? Malo ste o ovome obavestavali siru javnost jer to vecina obicnih gradjana i danas ne zna !
Dragan Sopic
"Trepca" kao veliki potrosac el. energije, za potrebe; topionice je iz sopstvenih sredstava izgradila hidroelektrenu, 1 km ispod brane na Gazivodama i direktno spojila krak do topionice "TREPCE". Licno davno razgovarao sa glavnim inzenjerom, koji je bio u obilazak i kontrolu na lici mesta, samo 50 m. od iste. Bilo davno, al' istinito.
Slobodan
Napraviti studiju kako da se jezero onesposobi tako da se teritorija Kosova i Metohije stavi u polozaj energetske zavisnosti ili podredjenosti susjednim teritorijama. Bez vode ne mogu hladiti termoelektranu u Obilicu (dakle, ogranicava se rad i proizvodnja elektricne energije), a takodje ne mogu proizvoditi ni elektricnu energiju u Gazivodama. U prevodu, gradjani KiM ne bi mogli sa vlastite teritorije obezbijediti dovoljno elektricne energije za vlastite potrebe. Morali bi je uvoziti od BiH/Srb.
Александар Поповић
Изгледа да је понешто “побркан” ред ствари. Уместо да је већ израђена студија, да су ствари до краја и како треба испитане, и ето нама “споразума”, па ћрмо тек све испочетка. Када знамо како се качимо и око једне чачкалице, можемо да очекујемо само нова надгорњавања и сукобе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља