субота, 17.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.09.2020. у 20:48 Мирјана Сретеновић

Франкфуртски аеродром неолитске Европе

Због угрожености локалитета Винча – Бело брдо, донета одлука о улагању у ово налазиште кроз капитални пројекат чији су трошкови око три милиона евра за период од три године
Локалитет Винча – Бело брдо (Фотографије Министарство културе)

На иницијативу премијерке Ане Брнабић и националне платформе „Србија ствара” Влада Србије препознала је угроженост локалитета Винча – Бело брдо, након чега је на званични предлог Министарства културе РС донета одлука о улагању у овај локалитет кроз капитални пројекат. Tрошкови пројекта износе око три милиона евра за период од три године, а новац ће бити утрошен за санацију терена, истраживања и међународне пројекте.

Како је новинарима објаснио археолог др Мирослав Кочић, највећу опасност по локалитет представља појава клизишта које је настало због подизања подземних вода услед нелегалног испуштања отпадних вода у седимент налазишта, промене природног тока и изливања Дунава и повећане популације насеља Винча. Ово је довело до тога да се сваке године урушавало по више десетина кубика непроцењивог културног наслеђа.

Винча – Бело брдо је археолошки локалитет који се налази на 15 километара од центра Београда у насељу Винча. Откривен је крајем 19. века када је Јован Жујовић, оснивач геологије у Србији, направио забелешке о материјалу направљеном људском руком на локалитету Бело брдо. Милоје Васић, први школовани српски археолог, 1908. започео је истраживања на тој локацији и дефинисао до тада непознату, праисторијску културу, која је именована по месту наласка – Винчанска култура.

Истраживања су прекинута касних 30-их година, а настављена 1978. када је више најпризнатијих српских археолога руководило ископавањима, укључујући Драгослава Срејовића, Николу Тасића, Милутина Гарашанина, Јована Тодоровића и Гордану Марјановић Вујевић. Истраживања су опет прекинута 90-их, па настављена 1998. под руководством Ненада Тасића.

– Локација Винче није могла бити боље одабрана због прилива богатих ресурса околних предела, од подавалских брда до саме Авале и њених минералних богатстава, Дунава и његове плавне равнице као и ушћа неколико великих река: Тисе, Мораве и Саве. Будући да су реке, пре изградње модерних путева, биле главне саобраћајнице јасно је да се Винча својим повољним положајем истицала и као својеврсни терминал, једно од најважнијих раноевропских саобраћајних чворишта, сликовито речено, франкфуртски аеродром неолитске Европе – каже Мирослав Кочић.

Према његовим речима, стално насељавање првих носилаца винчанске културе на обале Дунава и напуштање номадског начина живота – револуционарни је чин који је у потпуности променио развојни ток цивилизације. Пре свега се издваја зачетак урбаног начина живљења у првим вишеспратним грађевинама, развој врхунског уметничког занатства, као и технолошка револуција с обзиром на то да су Винчанци први на свету изумели топљење метала. Ово је покренуло динамичну размену не само добара већ и идеја које су пронашле свој пут широм Европе, али и ван њених граница, чинећи Винчу првим модерним добом.

– Прво топљење метала догодило се управо у Винчи 2500 година пре изградње великих пирамида у Гизи. Винчански занатлија морао је бити рудар, ћумураш, грнчар и ковач да би испунио све техничке услове потребне како би зелени малахит, посредством ватре, претворио у истопљену усијану лаву која ће након хлађења постати црвени бакар. Испрва се та нова материја користила за украшавање, па није случајно што је на локалитетима винчанске културе најстарији налаз био управо накит – масивне бакарне наруквице. На локалитету Винча – Бело брдо пронађене су и перлице од малахита, као и спрашени пигмент малахита, азурита, а нарочито цинабарита. Трговина пигментима није била само покретач економије и креативности у Винчи, већ и технолошког напретка и иновација – истиче Кочић.

Музеј на подручју Винча – Бело брдо 

Винчанска култура термин је који обухвата период касног каменог доба (5300 – 4500. г. пре н.е.) током којег долази до, до тада, незабележеног експлозивног раста креативности, технолошког напретка и раста популације на површини која данас обухвата делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, БиХ, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе и целокупне територије Републике Србије, додаје наш саговорник.

– Винчанци су пионири урбанизма. За разлику од претходне старчевачке културе, која је по природи била номадска и имала углавном привремена насеља, винчанска насеља била су стална. Мање од пет одсто еволутивног развоја целокупног човечанства догодило се управо међу насељеним заједницама које живе на истој територији – каже Кочић.

У већини винчанских насеља, како додаје, куће су подизане једна близу друге, понекад и на раздаљини мањој од једног метра и територији од 30 па чак и до 80 хектара. Имали су високо развијене друштвене односе. Конфликте су решавали сарадњом и кроз трговину, а не ескалирањем сукоба. Такође, не постоје докази о неједнакости богатства и класној стратификацији винчанског друштва.

– Фасцинантно је да се мрежа винчанске трговине простирала стотинама километара. Примера ради, црно вулканско стакло (опсидијан) које се може наћи на само два извора у Европи, на Kарпатима и грчком острву Мелос, веома је присутно на локалитету Винча – Бело брдо. У доба неолита, цела Европа постаје комплексна мрежа врло покретљивих и веома добро повезаних људи. Европски трговински коридори који су установљени у овом периоду биће коришћени миленијумима касније – Римски царски пут је пролазио веома близу Винче, као и Цариградски друм Отоманског царства, који су сами по себи наставак „Пута свиле”, караванског пута који се простирао хиљадама километара кроз Азију – прича Кочић.

У винчанској керамици издвајају се изузетни примерци фигурина (које су изложене у малом музеју на локалитету), као и полихромне посуде чије су живописне боје направљене искључиво контролом процеса паљења – техником коју је и данас тешко извести.

– Kерамичким посудама удахнут је живот антропоморфизацијом, а пример је пећница обликована по узору жене на порођају, која нам показује нераскидиву везу између мајчинства, дома, живота и плодности. Важан елемент креативности који илуструје винчанску културу је плетење простирки. Кроз отиске тканина на керамичким посудама које су мокре остављане на плетеним простиркама, увиђамо да је сваки аспект живота Винчанаца био испреплетан дубоком естетиком – закључује Кочић.

Коментари0
decf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља