Бојан Суђић, диригент,  извршни и уметнички директор Музичке продукције РТС-а, чији ансамбли редовно пробају,  наступају и снимају у дворани Коларчеве задужбине, одазвао се позиву да прокоментарише кризу кроз коју пролази ова институција:

– Коларац је наш музички храм. Јединствен, незаобилазан, актуелан скоро пун век, за све нас који смо икада озбиљније слушали, учили, изводили, или једноставно волели уметничку музику. И такав мора да остане, колико год се неопходних, модернијих и већих дворана у Београду и Србији изградило у будућности,  које ће тек да стварају своју традицију и емоције код посетилаца. Коларац је своје пословање успешно прилагођавао свим друштвеним и економским системима, од 1932. године па скоро до данас, и било би ми незамисливо и несхватљиво да у данашњем времену не може да се пронађе прави модалитет пословања и финансирања ове ризнице културе и уметности.

Свакако је познато, како наглашава наш саговорник, да је Задужбина дом ансамбала Музичке продукције РТС, пре свега Симфонијског оркестра и повремено Хора, пуне четири деценије, у коме се свакодневно проба, снима и концертира.

– На Коларцу желе да наступају сви, од најбољих ученика музичких школа до врхунских уметника из земље и света. Чувени Иво Погорелић је условио свој први сусрет са београдском публиком после три деценије искључиво наступом на Коларцу, док су и многи славни уметници са којима сам сарађивао протеклих година изражавали своје задовољство овом двораном, њеном акустиком, али и посебном атмосфером коју поседују све највеће концертне сале са душом. Јер, постоје и оне савршене, али којима управо недостаје душа – истиче маестро Суђић. И додаје у драматичном тону:

– Тонски студио РТС-а је такође смештен на Коларцу, а наше дугогодишње партнерство није прекинуто ни током месеци када је музика утихнула. Уколико би проблеми у финансирању и пословању Коларца довели до његовог затварања, ефекти за уметничку музику у Београду би били једнаки пандемији.

Маестро врло одлучно наводи да Коларац  не заслужује било чију помоћ, милостињу, добротворне концерте или телефонске акције и истиче за крај:

– За Коларац мора да се пронађе одрживо трајно решење које ће омогућити његово несметано пословање и мисију светионика српске културе. У противном, показали бисмо као друштво потпуну неодговорност према сопственој култури и идентитету, потпуно супротну свим примерима у цивилизованом свету. Уверен сам стога да се решење мора пронаћи, а лично ћу, заједно са свим музичарима наших ансамбала, пружити сву могућу подршку коју Коларац заслужује.