Прибор за јело у модерно доба нешто је што се обавезно користи приликом оброка и на шта људи не обраћају много пажње. Мало ко, међутим, зна да су кашика, виљушка и нож били пратиоци човека више хиљада година и да су настали потпуно независно једно од другог.

Прве кашике настале су, према неким историјским подацима, још у доба палеолита. Древни остаци указују да су их људи правили од дрвета или шкољки и да су их већ тада користили да би њима јели. Стари Грци и Римљани називали су кашику сличним речима које су означавале пужеву кућицу, обрађену тако да је коришћена као кашика.

На најстаријем континенту, у првим стотинама година ове ере, прављене су кашике од метала – злата, сребра и бронзе, али и од слоноваче, животињских костију, рогова, порцелана, па чак и од кристала.

У првом веку ове ере Римљани су измислили два типа кашика. Први је коришћен за супу и течну храну и кашике овог типа биле су на дну овалне док је држач био декоративно дизајниран. Други тип кашике имао је округло тело намењено за једење јаја и рибље икре, као и кратку дршку. Прве енглеске кашике биле су комбинација ова два типа римских кашика.

Временом је израда кашика усавршена, а средином 14. века у Европи прављене су кашике од танког челика и других метала. И оне су биле различитих величина, у зависности од јела за које су коришћене.

Виљушке потичу из периода старе Грчке. Биле су прилично велике и имале су два зупца помоћу којих се узимало и јело месо.

У седмом веку на дворовима краљева на Блиском истоку за време гозби у трпезаријама почеле су да се употребљавају и виљушке. Одатле је у 11. веку ова необична направа пренета у Италију, међутим овде су се људи тешко навикавали на нови прибор за јело.

Све до 16. века Италијани су били неповерљиви према виљушци и нерадо су је користили. Из Италије 1533. године, када је прослављено венчање Катарине де Медичи и тада будућег краља Хенрија Другог, виљушка је пренета у Француску.

Међутим, ни Французи нису били одушевљени овом новотаријом, па је прошло доста година док виљушка није почела да се редовно користи приликом јела.

Дуго времена виљушка је имала два зупца, док јој је дршка најчешће била лепо украшена. Прављена је, као и кашика, од разних материјала, а најчешће од метала.

Човек је открио нож веома рано, практично у освит цивилизације, али га је користио пре свега као оружје, а не као прибор за јело.

Током векова, међутим, ова направа почела је да се користи и приликом оброка. Прављена је, као и виљушка и кашика, од метала, дрвета и других материјала, а у модерно доба не може се замислити правилно постављена трпеза без више врста ножева који се користе за разноврсна јела.