четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 10.09.2020. у 21:00 Вишња Аранђеловић

Ове школске године три нова гимназијска смера

Уметност, спорт, историја и географија нови су смерови на које се ове године уписало неколико стотина гимназијалаца из Београда, Сомбора, Ниша, Крагујевца...
Мла­ди­ма нај­те­же пада но­шење ма­ски (Фото Бета)

Око 300 надарених средњошколаца из 16 гимназија широм Србије први пут ове године похађа одељења у којима се нарочито изучавају историја и географија, сценска и аудио-визуелна уметност, као и спорт. У јуну су за њих организовани посебни пријемни испити, јер ће се и образовати по посебним програмима намењеним ученицима са нарочитим способностима. Одељењима која примају по 20 ученика предају наставници који су прошли посебне обуке редовних професора Факултета драмских уметности, Факултета спорта и физичког васпитања, Географског и Филозофског факултета.

Оно што је карактеристично за ове нове образовне програме јесте то да имају више часова из предмета који су у фокусу њиховог интересовања. Највеће интересовања је владало за спортске смерове, што потврђује и Ненад Дисић, директор Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”.

– Имали смо по три кандидата на једну ђачку књижицу иако нас је корона спречила у промоцији новог одељења. Није нас изненадило толико интересовање јер је Ниш град у којем живи 300.000 становника и у којем су се развијали бројни успешни спортисти – истиче Дисић.

Наш саговорник појашњава да су ђаци спортског одељења добили два нова предмета – спорт и здравље, као и спорт и тренинг. Планом је предвиђено да имају дупло више часова из ове области него ученици из других одељења, а већ је склопљена сарадња између ове гимназије и нишког факултета спорта и физичког васпитања.

– Вежбе ће се одржавати у овој високошколској установи, а професори ће бити у контакту са тренерима како би се тачно знало који ученик на којим вежбама треба да поради. Наравно, све је организовано у складу с епидемиолошким мерама – додаје Дисић.

Сомборска гимназија „Вељко Петровић”, после три године откада је увела ИТ смер, богатија је за још једно посебно одељење. Оно је намењено оним ђацима који су показали нарочито интересовање за историју и географију. Како нам је казао директор ове образовне установе Душан Мишковић, 13 ученика је уписало нов смер, а на посебном пријемном испиту било је неколико кандидата који нису испунили критеријуме.

– Епидемија ковида 19 спречила нас је да боље упознамо будуће гимназијалце са новим смером, али се надам да ће већ следеће године бити више заинтересованих. Да баш ми будемо изабрани, определило нас је то што су основци у овом региону заинтересовани и надарени за историју и географију, али и то што имамо добар кадар међу којима су доктори наука, као и професори чији ђаци постижу изузетне резултате на републичким такмичењима. Уз све то, наша школа је испунила и критеријуме када је реч о условима – имамо интерактивне табле и информатичке кабинете који су потребни како би ученици могли да приступе географском информационом систему – објашњава Мишковић.

Идеја креатора овог образовног програма је, када је реч о историји, да се ученици ослободе пуког презентовања чињеница, већ да се подстакну на самостално закључивање и анализирање. Током часова географије биће у прилици, рецимо, да симулирају географске процесе о којима су до сада имали само теоријске представе.

Заљубљеници у уметност од ове године имају прилику да у четири гимназије широм Србије похађају програме у којима се стичу знања и вештине из области позоришта, медија, филмске уметности, али и видео-игара и интернета. Поред Београда, Новог Сада, Крагујевца, и Гимназија у Крушевцу је ове године уписала прво одељење које ће изучавати области сценског и аудио-визуелног изражавања.

– Овај смер похађа 17 ученика, а недавно су наши професори завршили са обуком коју је организовало Министарство просвете. Заблуда је да је овај смер повезан искључиво са глумом, већ је посвећен и медијима, позоришту, дигиталном свету... Крушевачка гимназија је изабрана због тога што су наши ученици постизали добре резултате у области културе, а по одличним резултатима препознатљиве су и наше уметничке секције – појаснила је директорка ове гимназије Биљана Дачић.

Коментари8
4ea6a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joks
To su Vam šuvarice u novom obliku i lagano uništavanje gimnazija koje trebaju obrazovati buduću elitu jednog društva.
Brandao
Pa za geografiju jedina nada je usavršavanje u GIS-u, možda prostorno planiranje ili tzv environmental geography kao alternativa. Nije baš geografija ono što ljudi misle, pošto je svi vezuju za gradivo tokom osnovne i srednje škole.
nikola andric
Neverovatna proizvoljnost za najvaznije doba skolovanja. U Holandiji je bilo nekoliko takvih reformi skolstva sa intencijom ''izbora za ucenike'' . Ucenici su iskoristili to reformu da se oslobode svih ''teskih predmeta''. Pre tih reformi svaki akademac je govorio 4 strana jezika posle reforme samo jedan: engleski. Sa ''starom gimnazijom'' je svaki pravac studija bio moguc. Posle reforme samo uzi izbor zavisno od ''izbornih predmeta''. A sa 18 godina je vrlo tesko birati ''buducnost''.
Саша Микић
Је ли неко размишљао о томе шта после? Колико има географа и историчара који не раде у струци, нити су икад радили? Да ли ће наћи ухлебљење у иностранству и радити у струци? На крају крајева шта са онима који се по завршетку гимназије не упишу на факултет? Где ће тако изузетни моћи да се запосле?
Brandao
@ Нико Половина факултета у оквиру БУ је конципирана да они постоје само због запослених на истим. А то што млад човек не зна са 19 ништа, то њих не занима. Па онда стварају генерације несрећних људи и будуће социјалне случајеве.
Јасмина
А што сте се ухватили баш за њих? Та деца могу да упишу и Правни, Факултет политичких наука, Филозофски...шта би са њима?! Да ли је у Србији то мањак глумаца, а вишак правника, адвоката, судија, новинара ...Друго, ако је то у већини гимназијски програм, ништа их не спречава да промене интересовања, и оду ка рецимо, медицини! Колико деце са друштвеног смера ипак одабере неки технички факултет или природне науке. Није све за критику, а треба размислити и саслушати пре него што се нешто “тресне”.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља