четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.09.2020. у 18:00 Бошко Јакшић
ПОГЛЕДИ

Размагнетисани Вучић

Ако пренебрегнем члан споразума који се односи на рад на декриминализацији хомосексуалности у 69 земаља света – што је такође предмет борбе за америчке бираче – све остало више лични на неки блискоисточни споразум него да договор Србије и Косова
(Новица Коцић)

После свих дипломатских тумарања по европском западу и истоку, потом и далеком истоку Азије, Александар Вучић коначно је открио Америку.

Председнику Србије требало је неколико бесаних ноћи и нешто времена у Овалној соби Беле куће да потисне у заборав све одушевљење Ангелом Меркел, гвоздено пријатељство с Владимиром Путином и челично братство са Си Ђинпингом и да усхићеним потписом промени спољнополитички курс Србије.

Тако, барем на први поглед, делује церемонија о нормализацији економских односа Србије и Косова. Сама та чињеница могла би да делује као „историјски продор” – који бих лично здушно поздравио – али и претекст, контекст и последице сувише су магловити да би заслуживали дивљење.

За почетак, преговарачка платформа с којом се Вучић појавио код Доналда Трампа. Која платформа? Ко учествује у сложеном процесу који одређује правце спољне политике? Да ли су скупштина или влада дале икаква овлашћења председнику? „Па шта?”, рекао би Вучић, који домаћој јавности продаје горостасну личну храброст, да би у спољнополитичкој минијатури из једне еуфорије упадао у другу.

У републиканској монархији, у шта се земља претворила, некрунисани краљ одређује све, па и односе са светом. Отићи на тако важан састанак, а не повести министра иностраних послова, на дипломатском нивоу је срамота која не може да се правда било каквим коалиционим комбинаторикама око српске владе.

Када је тако, онда и третман буде онакав какав је био. Двојица балканских молилаца, за разлику од свих сличних церемонија које памтим, посађена су за сервис-сточиће на две стране Трамповог стола да би скрушено потписали оно што се од њих тражило.

Вучић је сведен на меру која драматично одудара од његовог велелепног представљања сопственом народу. Сићушан пред Трампом, кога ће, без обзира на све, хвалисаво уградити у сопствени си-ви. Баш као што је то радио с Путином, који га је, закаснело смо сазнали од брбљивог Марка Ђурића, пуштао да га чека по сат и по.

Но, нема у томе никаквог изненађења. Председников хибрис, после хвалоспева о пенкалу и кључу – деловима стандардне туристичке понуде Беле куће – брзо је нашао ново објашњење: све за Србију. Пошто је битно шта је донео, а не на чему је у Овалној соби седео, да видимо шта је донео. Шта је то „све за Србију”?

Вучић је поновио да нема шансе да потпише независност Косова. Трамп је рекао – Океј, одгодићемо то за годину дана, а сада има да се потпише оно што ми је важно уочи новембарских избора.

Сем нешто воде и киловата из Газивода, све остало је велика америчка инвестиција. Најважнији (и даље спорни) природни ресурси Косова, модалитети њиховог коришћења и развој економских веза између Београда и Приштине, експлицитно се стављају у интересни портфолио америчких привредних субјеката.

Амерички кредити за градњу путева и железница. Претпоставке за куповине америчког течног гаса. Биће да је „мини-шенген” неко из Вашингтона раније дошапнуо Вучићу.

Ако пренебрегнем члан споразума који се односи на рад на декриминализацији хомосексуалности у 69 земаља света – што је такође предмет борбе за америчке бираче – све остало више лични на неки блискоисточни споразум него да договор Србије и Косова.

Какве везе имају Вучић и Авдулах Хоти са проглашењем проиранске либанске шиитске милиције Хезболах за терористичку организацију? После посредовања САД у нормализацији односа Израела и Уједињених Арапских Емирата, ово је још један Трампов лични поен који ће користити да одобровољи јеврејски лоби, али и велики поклон Бењамину Нетанијахуу, који се већ хвали да ће Косово бити прва земља муслиманске већине која ће имати амбасаду у Јерусалиму.

Врхунац Трампове политичке инструментализације споразума тиче се Израела. Србија са своје листе брише земљу која није признавала Косово, а заузврат премешта амбасаду из Тел Авива за Јерусалим. Зашто Србија, после САД и Гватемале, прихвата да отворено крши резолуцију Савета безбедности? Када се не обазиреш на Резолуцију 478, како ћеш сутра бранити Резолуцију 1244?

Шта Србија добија од једног овако провокативног чина, који је директно конфронтира с највећим делом међународне заједнице? Реално би било помислити да награда мора да буде обилна, али плашим се да је Вучић ову клаузулу потписао само да би купио време пре коначног захтева: признања независности Косова.

То такође значи да не верујем у театралну ТВ збуњеност: шта ово Трамп прича? Каква амбасада Србије у Јерусалиму? Јефтина представа за јавност. Боље да испадне да су ми нешто подметнули а није био тренутак да правим скандал, него да буде јасно како сам се јефтино продао.

Лукави Трамп пустио је Вучића да живи у уверењу да без њега неће решити Косово – чиме Србија угрожава односе са маргинализованом ЕУ, која се у вашингтонском споразуму симптоматично и не помиње. Тек што се ускладила с Бриселом око Белорусије, српска дипломатија се у свом цик-цак лутању озбиљно замерила изненађујућим пресељењем амбасаде за Јерусалим.

Да ли је све, укључујући одрицање од 5Г мреже „Хуавеја” и неразумно полемисање с портпаролком Кремља, тектонски заокрет у спољној политици Србије?

Немам лично проблем с приклањањем Западу. Проблем је политика без визије и конзистентности, која увек води конфликтности. Као што данас Вучић потире много онога што је с личним одушевљењем остваривао с Путином и Сијем, тако ће му сутра дунути да се врати Истоку.

Бусола Вучићеве дипломатије потпуно се размагнетисала. Док год председника води необјашњиво инстант удвориштво у страху од Косова, Србија је у опасности. Прекомерне личне амбиције по правилу замагљују видике.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари39
872a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir Petković
Gospodine Jakšiću, jedno veliko BRAVO! "У републиканској монархији, у шта се земља претворила, некрунисани краљ одређује све, па и односе са светом" - U ovoj rečenici sve je rečeno. Hvale samo kruna, plašt i skiptar.
Ginko
Srbija je mala i mora da pliva izmedju velikih. Nas geografski polozaj je takav da mi pripadamo najzapadnijem istoku. Pa i nas prvi kralj dobio je krunu od rimskog pape. Tako da se ne zanosimo da mi mozemo drugacije. Ako Rusi izadju u deltu Dunava to je vec drugio, medjutim sad su kod Donjecka , a klima se i Belorusija. Sa Kinom osim u ekonomiji ne mozemo racunati.
dejan
To brkanje pojmova sa odlaskom mladih ovamo ili onamo nema veze sa odnosom srpskog naroda prema Rusiji.Po anketama Zapada 79% naroda u Srbiji je za Rusiju i to je bitno.
gogi
Ma svi su za Putina pa bolje da mu odu tamo nego da on ponovo dovodi nekog Jožu najvećeg sina srpskog naroda i narodnosti...
Мали Ђокица
Очекивао сам да ће те се, бар за почетак, прво бавити лингвистиком. Дакле шта значи споразум? 5. књига речника српско-хрватског језика под споразум каже: Договор о неком спорном питању с међусобним обавезама, усмени или писмени уговор, погодба. Ово није договор о спорном питању јер је, питање, одбијено одмах. Није ни погодба а ни писмени ни усмени уговор. Дакле ако је један потпис то је или изјава или признање. И све док се то признаје као споразум ми смо у обавези да га као таквог и признамо.
jlb
Svaki međunarodni ugovor mora proći ratifikaciju u parlamentu. Ovaj sporazum to ne mora, ali obvezuje potpisnike, kao neko pismo namjere. Dok se u njemu obje strane stavljaju u jednak položaj ne možete tvrditi da Srbija ne smatra Kosovo sebi ravnopravnim u ovom dokumentu o ekonomskim odnosima. No, po običaju tutne se jedna tema e da bi se moglo ispod stola o drugome. Što mislite da znači točka sporazuma: "Obe strane će diverzifikovati svoje snabdevanje energijom". Zbog čega je Dodik bio u Zg?
NY
Hvala g. Jaksicu na odlicnoj analizi. Bravo !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља