понедељак, 23.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 11.09.2020. у 21:00 Оливера Милошевић
ИНТЕРВЈУ: Љубица Дрејк, генерални менаџер заштите животне средине у железари у Смедереву

Интерес Кинеза није изнад здравља људи

Погон ХБИС у кинеском граду Тангшану проглашен је „најчистијом железaром” на свету, а наш циљ је да постанемо међу најбољима у Европи
(Фото ХБИС)

Љубица Дрејк је рођена Смедеревка. Дуже од деценије ангажована је у области екологије у овдашњој железари. Најпре је у време америчког „Ју-Ес стила” била директорка Сектора за заштиту животне средине, а потом генерални менаџер. Кинески ХБИС је до данас држи на тој „врућој” позицији, а она за наш лист тврди да је свесна одговорности пред суграђанима, те да јој чињеница да у Смедереву и сама живи са својим дететом, представља посебну мотивацију у том послу.

За кинески ХБИС се у српској јавности често може чути да је повлашћен од стране државе зарад очувања 5.000 радних места, те да зато не хаје много за екологију. Да ли је интерес његових власника изнад живота грађана?

Начин на који радимо и инвестиције које власник тренутно има и планира су одговор на ваше питање, и зато могу слободно да кажем да интерес ХБИС-а није, нити ће икада бити изнад здравља, или живота људи. То показује пословање у Кини, а сада и овде, кроз инвестиције и праксе које је донео.

Смедеревци удишу ваздух треће категорије, повећане концентрације штетних материја су готово свакодневна појава. Колики је удео железаре у томе?

Железаре спадају у црну металургију и нико не спори утицај у свеукупној слици стања квалитета животне средине, али има и других фактора које не смемо да занемаримо, као што су саобраћај, грејање, пољопривреда, други привредни субјекти. Када све то увежемо и са променљивим метео условима, врло је тешко или немогуће утврдити колики је удео железаре. Због тога је наш став да се концентришемо на решавање проблема у фабрици и да поред тога што су сва мерења на емитерима у границама законских лимита, ипак подигнемо наш рад на виши ниво. На основу искустава у ХБИС фабрикама у Кини, где је она у Тангшану проглашена „најчистијом железaром” на свету, наш циљ је да постанемо међу најбољима у Европи.

Студија о утицају железаре на квалитет ваздуха, коју је 2013. урадила група професора Криминалистичко-полицијског универзитета у Земуну, доноси забрињавајуће податке. Да ли сте ви и ваши послодавци имали увид у њу?

Ја сам прочитала ту студију и многе друге из Србије и региона које говоре како одређене активности утичу на квалитет животне средине. Пажњу су ми привукли подаци који су дати табеларно и представљају количину измерених прашкастих материја на емитерима агломерације, високих пећи и Челичане у 2010. години. У тој табели све измерене вредности су изнад граница законског лимита. То данас свакако није случај. Такође се наводи да у железари постоји 89 емитера, што никад није било, па ни данас.

Она показује да је од 1997. до 2011. број оболелих од малигних болести у Смедереву порастао за 235 одсто, а 43 одсто малигнитета у директној су вези са загађењем ваздуха из железаре. Како је сада?

Нисам компетентна да коментаришем пораст малигнитета. Али и у самој студији је речено да није детаљно анализирана веза између нивоа квалитета животне средине и здравља становништва. За доношење неких закључака неопходне су детаљне анализе уз сагледавање многих параметара. Претпостављам да се зато у закључку каже да је основа за сагледавање правог стања, неопходност успостављања катастра свих загађивача, као и имплементације гасификације и централног грејања и разматрање начина транспорта и саобраћаја уопште.

Кинези нерадо говоре за медије, па зато нема ни прецизних података о употреби филтера. Прича се да нису обнављани још из времена Американаца. Шта је истина у вези са филтерима, колико је уложено у њих и пратите ли ефекте?

Када је нови инвеститор дошао, уз враћање производног процеса приоритетно је било и оспособљавање свих система за заштиту животне средине, која су запостављени у периоду када је железаром управљала држава. Сви филтери за контролу квалитета ваздуха, као и сви остали системи за заштиту животне средине су у функцији. Поређења ради, говорим о уложеним средствима, на пројектима заштите животне средине и пројектима уштеде енергије од јуна 2007. до фебруара 2012. уложено је 80 милиона долара, док је ХБИС од 2017. до половине 2020. уложио 140 милиона. Када је реч о ефектима, најбоље говоре упоредни резултати производње и количине испуштених загађујућих материја. Количине испуштене прашине и воде по тони произведеног челика су најмање икада.

Радили сте и за претходне власнике, а сада и за кинески ХБИС. Да ли је амерички „Ју-Ес стил” био одговорнији према животној средини и људском здрављу?

Однос према животној средини, ако поредимо време док је био амерички инвеститор и сада, није се променио. Мој сектор има пуну подршку менаџмента који ни у једном тренутку није занемарио или негирао наше предлоге и захтеве. Није ставио никада производњу испред животне средине.

Како власници железаре гледају на протесте, борбе невладиног сектора за чист ваздух, вапаје мештана околних села. Пошто се не оглашавају намеће се питање да ли их то уопште погађа, имају ли икакву комуникацију с тим људима?

Менаџмент се редовно састаје са представницима локалних заједница. На позиве првих комшија излазимо на терен да утврдимо шта се дешава, у пола дана и у пола ноћи. Желимо да остваримо комшијски однос и да будемо први који ће сазнати ако се појави неки проблем, за који је могуће да долази из наше фабрике. Циљ нам је да одмах реагујемо и утврдимо о чему се ради, како бисмо предузели све могуће мере. Међутим, у неким ситуацијама некоме више одговара да прво изађе у медије и на друштвене мреже, а не да се истражи прави узрок проблема. Нажалост, неретко се овакве ситуације користе и у политичке сврхе.

Недавно је дошло до акцидента са турском рудом сидерит због чега је околину прекрила црна прашина, након чега вам је инспектор привремено забранио њену употребу. Да ли је сидерит канцероген и да ли ће се и даље користити у производњи?

Сидерит је руда која се увози и при увозу су испоштовани сви закони Србије и земаља у транзиту кроз које товар пролази. Ову руду користе и друге железаре у ЕУ. Употреба сидерита ће бити у складу са решењем републичког инспектора којим се дозвољава истовар на рудни двор само у видном делу дана, уз све додатне мере за превенцију појаве прашине приликом манипулације.

Околна села прекривена су стално и црвеном прашином, угрожени су канал Радинац и река Раља, у околини фабрике има доста шљаке из производње. Шта Кинези све предузимају по овим питањима?

Пројекти које смо до сада реализовали су реконструкција каупера, уградња млазница одлагачу руде, као и на пресипним местима постројења припреме засипа Високе пећи (ВП), реконструкција расхладних торњева постројења за третман отпадних вода ВП и Челичане, пројекти смањења захваћене и испуштене воде која се користи у производњи, асфалтирање саобраћајница и постављање система за контролу прашине на њима, садња 650 садница у кругу фабрике према насељеним местима, уградња три континуална мерача на емитерима. У току је реализација за сада највећег пројекта заштите животне средине и уштеде енергије, изградња нове линије за синтеровање и нове корачне пећи која ће користити високопећни гас као основно гориво, замена конвертора 2, замена трансформатора са ПЦБ уљем, изградња резервоара за високопећни гас у циљу потпуног искоришћења ВП гаса и још једног мерача на емитеру. Свуда у свету се троска користи у грађевинској индустрији, док се код нас, до скоро због законских препрека и недостатка воље или незнања, то још не примењује. Троска нигде у свету није сврстана у отпад. Наш закон је хармонизован са законима ЕУ који покривају ову област тек крајем 2019, а ХБИС је сву документацију да се троска региструје као нус производ предао надлежним органима јануара 2020. Очекујемо да и код нас троска замени песак и шљунак у грађевинској индустрији.

Докле се стигло са уградњом нове агломерације и који се ефекти очекују? Има ли истине у причама да је реч о половној агломерацији донетој из Кине?

То је наш највећи пројекат заштите животне средине и уштеде енергије који је у свему усклађен са захтевима РС, али и ЕУ и најбољим доступним техникама. За овај пројекат је урађена и студија процене утицаја на животну средину која је била доступна на јавној расправи, али нажалост, заинтересованост је била мала. То је била могућност да се сви упознају са детаљима овог пројекта, која није искоришћена на најбољи начин, па вероватно због тога и долази до оваквих недоумица и питања. Изградња ове линије је у току, дошло је до мањег застоја због пандемије, међутим ни у једном тренутку радови нису стали.

Проблем су и мерне станице. ХБИС је обећавао да ће помоћи да се појача и побољша мерење квалитета ваздуха у Смедереву. Шта је било с тим обећањем?

ХБИС јесте то рекао и ми то и радимо. О свом трошку смо ангажовали овлашћену кућу и организујемо додатна мерења, поред оних која су захтевана законом. Ми ове извештаје достављамо надлежним органима.

Накнада за заштиту животне средине

Знамо да је „Ју-Ес стил” држави редовно плаћао еколошку таксу, док се за Кинезе „шушка” да су ослобођени тог намета. Уколико то није тачно, колики износ плаћају на годишњем нивоу?

Све накнаде за заштиту животне средине, и на државном и локалном нивоу, редовно се плаћају, од како је уредба донета 2006. године. ХБИС је у те сврхе од половине 2016. године до сада, уплатио 6,5 милиона евра. Поред ових накнада, ми редовно плаћамо и накнаде за коришћење и испуштање отпадних вода.

Коментари9
d7854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dule Astro
Svaka čast na "hrabrosti" da se odgovara na pitanja. Odgovorisu više manje uopšteni, ali veoma je bitno čuti drugu stranu. A o tome koliko Država mari za ekologiju govori ovaj deo "Када је нови инвеститор дошао, уз враћање производног процеса приоритетно је било и оспособљавање свих система за заштиту животне средине, која су запостављени у периоду када је железаром управљала држава."
Драган П.
У последње време стиче се утисак да је све то време, од почетка рада 1921. године па до 2016. године, када је кинески ХБИС преузео управљање, железара била еколошка фабрика. А није ни близу тога. Изгледа да би најбоље било да и Кинези напусте железару, као Американци, па да решимо проблеме једним потезом. Железара неће радити, а држава ће плаћати раднике и сви задовољни. Добре плате и чист ваздух одједном. Мислим да треба мало стрпљења да се проблеми загађења реше пошто се ради о огромном новцу.
Miha
Ni na jedno konkretno pitanje nije dat konkretan odgovor. Da li je siderit kancerogen? Da li se ugrađuje polovno postrojenje dopremljeno iz Kine? Samo nije propušteno da se istakne da je zahtev za čist vazduh i normalnu životnu sredinu politički obojen. Tako je to kad si niko i ništa na karti Evrope.
Zorka Papadopolos
Bice da niko od vas nije posetio Viminacijum I da nije imao 'blizi susret' sa dimnjakom Kostolca. Retko komentarisem rudnike, zelezare, termoelektrane, jer nisam u stanju da procenim njihov znacaj za ekonomiju zemlje. Ali taj kraj, uz Dunav je kao stvoren za vinogradarstvo, vocarstvo, ribarstvo, o istorijskim nalazistima I da ne govorim. Zar ne bi bilo zdravije za stanovnistvo da zasuce rukave I fizicki radi na svezem vazduhu, umesto sto vrte prste u krilu u neopisivom smradu I truju se?
Dejan
Jel su nam sad to Kinezi postali najveci neprijatelji? Posto teramo Huavej, a sad eto i zelezara odjednom zagadjuje vazduh, pre toga ga je verovatno oplemenjivala pa sad odjednom... Sta je sa interesima drugih zemalja? Jel njihov interes iznad zdravlja?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља