четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 13.09.2020. у 17:56

Зашто је важно правилно одлагање и управљање био-отпадом?

(Фото Небојша Марјановић)

У Србији годишње настане 12 милиона тона отпада од којих се чак 10 милиона не третира и загађује животну средину, а развој циркуларне економије веома је важан, јер би омогућио како боље искоришћење отпада, тако и нова радна места, процена је ефеката Програма за увођење циркуларне економије до 2023. који је предложио НАЛЕД, уз подршку ГИЗ-а.

Њихови подаци, недавно објављени, показују да више од два милиона тона комуналног отпада најчешће завршава на депонијама, а могао би да буде поново употребљен у производњи или за добијање зелене енергије.

Од 2,3 милиона тона комуналног отпада, процене су да готово 900.000 тона чини отпад од хране који се генерише „од њиве до трпезе”, каже за Танјуг председница Савеза за животну средину у НАЛЕД-у Јелена Киш и додаје да највећим делом тај отпад стварају домаћинства, угоститељски и јавни сектор.

„Наши угоститељи годишње набаве 123.000 тона хране, од чега 20 одсто одмах одбаце јер је реч о нејестивим деловима као што су кости, љуске или коре, а још 15 одсто остане непоједено у тањирима. Чак 99 одсто отпада који настане у угоститељским објектима заврши на депонији, одакле се у ваздух ослобађа метан и угљен диоксид”, упозорава Киш.

Када је реч о томе шта је све могуће урадити са тим отпадом, Киш каже да је он погодан за производњу биодизела и биоетанола, хране за животиње, електричне енергије из биогаса, компостирање...

Све то може поново да се искористи у привреди и да креира нову вредност, истиче она.

За развој циркуларне економије неопходно је, додаје да законски оквир у области заштите животне средине буде додатно уређен, а посебно део који би обавезао привреду на сепарацију отпада.

Киш истиче да велики проблем представља недостатак инфраструктуре - од посебних контејнера за одвајање отпада до адекватних санитарних депонија.

Стручњаци такође већ дуже време упозоравају да се велике количине комуналног биоразградивог отпада у Србији одлажу на депоније без претходног третмана, нарушавајући тако квалитет ваздуха емитовањем гасова који доприносе ефекту стаклене баште, а могу доспети и до вода које контаминирају земљиште и подземне воде органским једињењима.

На депонијама завршавају готови прехрамбени производи из ресторана и угоститељских објеката, остаци из прехрамбене индустрије и све оно што је пред истеком рока трајања у малопродајним и великопродајним ланцима, али и зелени отпад из паркова и башта.

Бојан Глигић из компаније „Есо Трон” чија је основна делатност сакупљање отпадног јестивог уља и сакупљање односно прерада неопасних органских отпада, каже да су 2011. године најпре почели са сакупљањем отпадног уља из ресторана које је пре тога углавном завршавало у канализацији.

„Почели смо да објашњавамо власницима ресторана зашто је важно да се тај отпад сакупља и правилно одлаже, па смо им тако давали посебне канте у које су они уље одлагали и за то добијали накнаду” прича Глигић за Танјуг.

Пре четири године каже почели су на тај начин да одвајају органски биоразградиви отпад, превасходно из прехрамбене индустрије.

Подсећа и да неки производи после истека рока постају небезбедни за употребу и зато је важно да буду и нешкодљиво збринути.

Реч је о изузетно брзом процесу млевења у хомегенизовану масу која потом иде на ферменацију и од које настаје биогас.

Од тога потом настаје електрична енергија, односно чиста „зелена струја” која завршава у систему електропривреде и доспева до домаћинстава, каже Глигић.

Каже да му се чини да је ситуација сада што се ове област тиче доста боља него раније и да све више фабрика, компанија и већих трговинских ланаца одлучује да не ризикује и правилно збрињава овај отпад.

Коментари0
5d528
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља