петак, 27.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.09.2020. у 09:17 Бошко Јакшић

Трампови алтернативни Арапи

Први пут у историји арапско-израелског конфликта једна арапска земља предводи напоре да се, супротно ставовима међународне заједнице, промени статус Јерусалима и џамије Ал Акса
Израелска полиција контролише улаз у џамију Aл Акса (Фото: EPA-EFE/ABIR SULTAN)

Док поједине арапске земље крећу у нормализацију односа с Израелом и док се представља као да је ситуација на Блиском истоку доспела до срећног епилога, регионом и даље владају потмули конфликти, а положај Палестинаца иде од лошег ка горем.

Може ли безбедност Израела да почива на ауторитарним режимима Залива, питање је на које ће морати да одговори премијер Бењамин Нетанијаху, али недавни инцидент, у којем је због „Палестине, палестинског народа, џамије Ал Акса и Алаха” један палестински грађевински радник ножем убио рабина у месту Петах Тиква, потврђује колико је мир далеко, упркос дипломатској умешности Доналда Трампа.

Један од најопаснијих аспеката нормализације односа између Израела и Уједињених Арапских Емирата тиче се управо јерусалимске Ал Аксе, треће најсветије џамије исламског света.

Откако су УАЕ у августу постали тек трећа арапска земља која је успоставила дипломатске односе са Израелом – после Египта 1979. и Јордана 1994. године – први пут у историји арапско-израелског конфликта једна арапска земља предводи напоре да се, супротно ставовима међународне заједнице, промени статус Јерусалима и Ал Аксе.

Споразум УАЕ са Израелом ограничава право муслимана да се моле на јужном крилу Харам ал-Шарифа – који Арапи називају Племенитим светилиштем, а Јевреји Храмним брдом – иако многобројне резолуције читав комплекс називају Ал Акса.

Споразум, поврх тога, гарантује право припадницима свих вера да се моле унутар светилишта. Страхује се да је то де факто сагласност с повременим упадима наоружаних јеврејских насељеника са окупиране Западне обале у комплекс Ал Аксе. Према споразуму, овакви упади – које би пратила и штитила израелска војска – постају „молитве”.

Није необично да је уочи нормализације велики муфтија Јерусалима и палестинских територија издао верско мишљење – фатву – по којој се држављанима Емирата забрањује да посете Ал Аксу. Муфтија Мухамед Хусеин још је рекао да посетиоци џамије морају да прођу кроз палестинску територију или Јордан, а не телавивски аеродром „Бен Гурион”.

Како је то тешко остварљиво, фатва је више гест фрустрације што обузима Палестинце који су бесни на Емирате страхујући да споразум слаби дуготрајну панарапску позицију, познату као Арапска мировна иницијатива, која позива Израел да се повуче са територија које је окупирао у рату 1967. у замену за нормализацију односа с арапским земљама.

Де факто владар Емирата, престолонаследник Абу Дабија Мохамед бин Зајед инсистирао је на аргументу да успостављања дипломатских односа са Израелом не би било да Нетанијаху није одустао од најављене анексије готово трећине територије окупиране Западне обале, коју су током година колонизације населили Јевреји.

Али, док је у Абу Дабију ова клаузула слављена као велики допринос „палестинској ствари”, израелски премијер је одмах најавио да одлука о анексији није промењена, већ да је само одгођена.

Десетине Палестинаца палиле су на платоу Ал Аксе фотографије шеика Заједа, велики део исламског света споразум је описао као „сраман” и „нож у леђа Палестинцима”, али Арапска лига ипак је одбила палестински предлог осуде Емирата због споразума.

У складу са Трамповим мировним споразумом познатим као „Посао века”, Израел жели „алтернативне Арапе”. Тако се заобилазе Палестинци, којима се нуде мањинска права, али не и независна држава, негира се њихово постојање на земљи која им је окупирана, а поступак око Ал Аксе је део истог плана.

Успостављање неког новог статуса Јерусалима – који је Израел прогласио за вечиту и недељиву престоницу, а Палестинци желе да источни део буде главни град њихове будуће државе – један је од најопаснијих аспеката договора Израел–Емирати. Тим пре што се очекује да путем нормализације са Израелом крену Саудијска Арабија, Бахреин и Оман.

Измене статуса Ал Аксе донете су без консултовања палестинских, арапских или исламских власти, без знања Арапске лиге и Организације исламске сарадње, али су део ширег плана.

Трампова администрација жели „арабизацију” питања Јерусалима и Ал Аксе, како би се спонзорство предало арапским проамеричким режимима склоним Израелу и како би Тел Авив добио арапске партнере спремне да прихвате све што Нетанијаху намерава да направи од Светог града.

Пошто Палестинци, Јордан и исламске организације нису приправни на такве уступке, пронађени су режими по Заливу који су спремни да прескоче палестинску власт председника Махмуда Абаса и послују директно с Израелом.

Емираћани су први који су Нетанијахуу понудили нешто што није њихово, већ припада читавом исламском свету – џамију Ал Акса и Племенито светилиште, са којег је, по предању, веровесник Мухамед на белој кобили узлетео у небо.

Коментари3
ece0f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Kamo sreche da Ameri imaju samo alternativne Arape...Imaju oni puno tih alternativaca po celom svetu...Bez srama i obraza...
DAN
Pitanje je i da mi ne upadnemo u neku diplomatsku rupu gde bi nas ubacio Tramp !
Miroslav
Meni se cine da smo se vec upetljali i upali u diplomatsku rupu, sad treba gledati kako da se izvucemo bez posledica, ako mozemo? Zbog dogovora sa amerima, cekamo Ruse, Kinu i jos mnogo drugih zemalja, da nam posalju poruke, kako popraviti odnose sa prijateljima, ako nam pruze priliku?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља