уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.09.2020. у 09:32 Ивана Албуновић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Србија је извозила храну и у најтежим тренуцима пандемије

Апсолутно смо спремни за следећи талас вируса корона, али оно што је много важније започели смо, без обзира на тренутно стање, системско јачање државе у делу стратешких ресурса, не само хране
(Фото Иван Милутиновић)

Већ након првог удара ковида 19, увођења карантина и прекида саобраћајних веза, широм Европе су све гласније биле иницијативе да државе морају да повећају сопствене залихе хране и боље се припреме за све могуће будуће сценарије.

Да ли је Србија прехрамбено сигурна земља и јесмо ли спремни за евентуално нови талас који епидемиолози најављују за крај године? У разговору за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, каже да смо „апсолутно сигурни” у прехрамбеном смислу, али и када се шире говори о спремности за нови талас.

– Највећи број земаља, не само у Европи него и у свету, покренуо је питање сопствених робних залиха. Многи имају проблем и то се видело одмах по избијању пандемије. То није био случај са Србијом, напротив. Извозили смо храну у најтежим тренуцима епидемије, када су водеће светске економије имале озбиљне проблеме са снабдевањем, од брашна и уља до сада већ чувеног квасца... Ми смо апсолутно спремни за следећи талас, али оно што је много важније започели смо, без обзира на тренутно стање, системско јачање државе у делу стратешких ресурса, не само хране.

Да ли сте задовољни овогодишњом жетвом? Произвођачи сунцокрета недавно су негодовали, док је са друге стране почетна цена соје превазишла и најбоља очекивања.

Рекао бих и више него задовољан. Година је одлична у сваком смислу, од приноса до откупних цена. Од кукуруза и пшенице, до соје и сунцокрета. Ратари су пшеницу на крају продали скупље него што је на светској берзи. О другим културама да и не говорим. Сви имају разлога да буду задовољни. Можда је принос сунцокрета био нешто мањи, али му је цена апсолутно добра. Управо како смо проценили и објавили још у мају, када нико није ни смео да прича о ценама… Пољопривредници су тако добили смернице о кретању тржишта и како да планирају своју производњу. Не сећам се да је у прошлости било таквих иницијатива, а преко су потребне произвођачима.

У прва четири месеца ове године извоз пољопривреде и прехрамбене индустрије имао је раст од 12,4 одсто у односу на исти период 2019. Суфицит је био за 26,9 процената већи. Колико је томе допринела пандемија а колико неке друге околности?

Пандемија и даље има свој утицај на сваки сегмент трговине, па и аграр. Велике промене су се десиле и још се дешавају. Многи су затворили своја тржишта за свет. То је довело до веће забринутости, самим тим и веће потражње. Међутим, важно је то да Србија постаје све препознатљивија у свету као произвођач врхунске робе. Доказ томе су и најјача светска тржишта за откуп житарица која смо отворили српским произвођачима, попут Египта и Индонезије. Не заборавите да се за улазак на њих боре највеће економске силе.

Ипак, укупан извоз Србије у првих шест месеци је у паду за 8,9 одсто. Како је прошао аграр?

Аграр у свему овоме готово да није имао никаквих проблема, напротив. Уз све то дошла је и добра година када је реч о приносу. Када говоримо о трговини, направио бих један изузетак и то пре свега за парадајз. Вероватно се многи питају зашто баш парадајз. Главна платформа на којој се заснива његов извоз је туризам. Корона је потпуно разорила тај сектор, те су наше главне дестинације попут Хрватске, Црне Горе и Грчке са колапсом туризма приморане да у потпуности зауставе потражњу за њим.

Кога је ова криза највише погодила у пољопривреди, а ко су највећи добитници?

Мислим да није било великих губитника, нити је било тако драматичних сценарија у пољопривреди. Мањих последица јесте било можда међу произвођачима раног поврћа и у неким деловима сточарства, али смо реаговали јаким мерама. Само током ванредног стања издвојили смо више од две милијарде динара директно на рачуне српских произвођача. Власници пластеника који су били најтеже погођени добијали су и до 90.000 динара, сточари и до 30.000 динара. Да не помињем последњу меру само за откуп јунади, вредну два милиона евра.

Какве ће последице овакво стање имати на мале произвођаче који су највише осетили затварање тржишта? У првих шест месеци промет на пијацама у Србији пао је за 14,2 одсто у односу на прошлу годину.

Нажалост, нико неће бити поштеђен. Корона је нова реалност за све нас и што се пре привикнемо, веће ће нам бити шансе да пребродимо кризу коју модеран свет не памти. Бизнис се полако прилагођава новим правилима, верујем да ће и сви остали. Држава је реаговала за пример, како нису много јачи играчи успели. Тако ће бити и убудуће, никога нећемо оставити на цедилу.

Први пут после много година нисмо имали протесте малинара. Цена је ове године била добра. Стручњаци кажу да ће многи поново кренути да саде ово воће и да сада треба направити заокрет, најпре у контроли заражености садница и унапређивању производње садног материјала.

За добре потезе сваки тренутак је добар. Још пре две године формирали смо радну групу коју чине представници произвођача, прерађивача, науке и државе, чији је циљ да се дефинишу суштински проблеми у малинарству. Одређене су мере које се морају спровести. Сада свако треба да среди своје двориште, од произвођача до откупљивача. Једно је сигурно, било какво одлагање умањује шансе малинарству у Србији. Ми као министарство у међувремену смо остварили и знатне помаке, било да говоримо о српско-мађарској инвестицији у Ариљу за прераду малине, или продају „Будимке”, која је после више деценија поново покренула прераду воћа.

Како напредује усаглашавање сертификата за извоз свињетине у Кину? Овај сектор то чека с нестрпљењем, јер су цене пале и дуго стагнирају, а приметан је и мањак тражње на домаћем тржишту. С друге стране, расте увоз свињског меса, а посебно прерађевина.

Наше службе су предузеле све неопходно. Корона је нажалост учинила своје, али и то ћемо брзо превазићи. У интензивној смо комуникацији са колегама из кинеских надлежних служби.

Још теже је у сектору узгајивача товних јунади. У Турску је кренуо мањи извоз који је раније био уговорен. Да ли је, у оваквим околностима, реално говорити о наставку извоза у ту земљу?

Шта је реално данас прогнозирати? Да сам вас питао у јануару како ће изгледати март, ни у сну не бисте погодили, а камоли да сада после свега процењујемо будуће одлуке држава. У дневној смо комуникацији са свима, а радимо и на новим тржиштима попут Израела и Уједињених Арапских Емирата. Очекујем добре вести за наше сточаре, посебно за овчарство и говедарство.

Да ли имамо план Бе, јер у сточарство је држава много уложила. Према извештају државног ревизора подстицаји од 2016. до 2018. били су 28 милијарди динара. Напомиње се да ипак није дошло до повећања грла појединих врста животиња, меса и извоза.

Не може се само тако оцењивати напредак у сточарству. Број грла уопште није пресудан за опоравак сточарства. Много важније је питање шта је са квалитетом грла, са већом млечношћу крава... Управо ту смо направили напредак и стварамо основ за јачи развој. Само једну краву када избаците из штале, треба вам неколико година да зановите производњу. Нешто што је запуштено 30 година, не може се преко ноћи подићи на ноге. Мере и те како дају резултате, то се прво види на управо поменутим пољима.

Све чешће се чује како произвођачима пољопривредних производа недостају фирме попут „Генекса” и „Прогреса”које су се бавиле извозом. Шта мислите о таквим идејама?

Свакако да је концепт добар. Спремамо са Националном велетржницом управо такву платформу. Тренутно смо у преговорима како бисмо нашли одговарајућег партнера у том послу, да би потом и пласман на иностраним тржиштима био најбољи могући за наше произвођаче.

Коју нову меру у оквиру европског претприступног фонда за пољопривреду (ИПАРД) ће Србија акредитовати у наредном периоду?

Последња акредитована мера односи се на развој руралног туризма који је, стицајем околности, овог лета показао сав свој потенцијал и квалитет. Висина повраћаја је и до 65 одсто, односно максимално 300.000 евра. Настављамо, наравно, и са другим мерама попут инвестиција у прераду хране која је за наш аграр од суштинског значаја. Тек када ојачамо ту грану, моћи ћемо да говоримо о озбиљном напретку српске пољопривреде. Само из ИПАРД-а располажемо са више од 200 милиона евра.

У једном од својих првих интервјуа 2016. године, када сте постали министар пољопривреде, рекли сте да сте свесни да неће бити нимало лако и да вас је заболела глава када сте видели које су све надлежности ресора које ћете водити. Шта вам је у ове четири године задало највише проблема.

Искрено, није било лако, мада нема неке посебне ситуације коју бих издвојио. Поносним ме чини чињеница да смо готово све што смо затекли од већих тема успели да решимо. Буџет за субвенције, за те четири године, увећали смо два и по пута. ИПАРД, који осам година није био решен, а о коме се причало као о великом недостатку за пољопривреднике јер немају приступ ЕУ фондовима, обезбедили смо за шест месеци. Ништа мање важно није и комплетно опремљене Националне референтне лабораторије. Тиме смо потпуно заокружили систем безбедности хране. Оне данас играју и кључну улогу у откривању присуства вируса корона међу популацијом. Скоро 60 одсто свих узорака раде лабораторије из нашег система.

Да ли бисте у још једном мандату водили српски аграр?

Шта би хтео појединац, није важно за тим. Шта може да помогне тиму је друга ствар, а кад смо већ код тима и улога знате ко даје последњу реч. Играч свакако не.

 

Коментари5
d1d1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Nemacka izvozi svinjetinu u Kinu. Pojava svinjske kuge kod divljih svinja je ucinila, da su Kinezi odustala od uvoza. Kako mi stojimo na planu novog uzasa, svinjske kuge?
Растко Дијаспорац
Ако је овај тим тако добар, зашто се не потруди (мало), да се у Србији дозволи гајење конопљиних врста које су дозвољене у Европи. Зашто Ивана, не упита овог дивног министра,да ли он и тај његов тим знају нешто о томе?
nediplomirani agronom
Izgleda da ovaj ministar dobro radi svoj posao.
dipl. agronom
Kada ce biti realizovan izvoz 50.000 t zitarica za Egipat , te 5000 t govedjeg mesa za Tursku...?? Nadam se , da izvoz pilecih nogica u Kinu , ne dolazi u pitanje...
Boda
Kojih 5000 t govedjeg mesa? Da li misLimo da "baby beef" ili na govedinu onako pa naski, ili smo konacno poceLi da govorimo o tzv.mladim bikovima (do 36 meseci) ciji tov je isplatljiviji i meso jeftinije?Koliko se do sada izvezlo te "govedin"? Nesto mora da je vec izvezeno ili???? A sto se tice firmi kao Genex ili Progres, bilo je i drugih velikih.Radio sam dugo u Genex-agraru i samo da kazem: to se ne stvara deklarato"pregovorima u cilju iznalazenja najpovoljnijeg partnera", vec dugi niz godina

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља