четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.09.2020. у 10:00

Елементи ранохришћанске сахране пронађени у Виминацијуму

Археолошки парк Виминацијум (Фото Археолошки институт)

Последње у низу значајних открића на заштитним ископавањима јужне виминацијумске некрополе, донело је додатне информације о најранијим заједницама хришћана на овим просторима, а реч је о гробу и сахрани одраслог мушкарца, о чијој ће се доби више знати након физичко-антрополошке анализе, казао је за Танјуг Миомир Кораћ директор Археолошког института у Београду и руководилац пројекта Виминацијум.

Кораћ каже да је време сахране процењено на прву половину III века, што је имплицирано открићем новца од бронзе положеног уз преминулог, а који је искован за време владавине императора Каракале (211-217. г. н. е.).

„Ради се о гробу слободно укопаног покојника. Нађен је на релативној дубини од 1,55 метара. Оријентисан је у правцу запад-исток. Дужина скелета износи 1,73 метра, дужина десне бутине је 47,5 центиметара. Покојник је сахрањен у опруженом положају, десна рука је савијена у лакту и положена на стомак, лева је опружена и положена поред тела. Глава је благо наслоњена на леви образ. Кости су добро очуване са изузетком кости у пределу грудног коша где недостају поједини пршљенови и ребра. Слободно укопан покојник у археолошком жаргону значи да није био сахрањен унутар дрвеног сандука или конструкције од опеке и камена”, каже Кораћ.

Према његовим речима, сам вид сахране ни по чему није издвајао овај гроб од десетина сличних који се на недељном нивоу истраже у Виминацијуму, али предмети положени уз покојника говоре потпуно другачију причу.

„Пре свега се овде мисли на прстен откривен на руци покојника, који је један од ретких предмета из поменутог периода, а да приказује недвосмислено ранохришћанске симболе. У пределу појаса откривена је појасна копча од бронзе, а поред стопала шестар од бронзе, калем златне жице и предмет од гвожђа непознате намене будући да је јако кородирао”, каже Кораћ.

Он је додао да је масивни прстен са гемом израђен од сребра, а на глави се налази лежиште са уметнутом гемом.

„Гема је драги камен тамноплаве боје и највероватније је ахат. Камен је украшен урезивањем, и на њему је представљено сидро са по једном рибом са обе стране”, каже Кораћ.

Иако би данас мало коме прва асоцијација на ленгер била хришћанство, у антици је он био један од симбола општеприхваћених у прогањаној, илегалној и затвореној заједници најранијих пратилаца нове религије настале на простору Блиског истока.

У таквим околностима, како каже Кораћ, спектар коришћених симбола био је позајмљен из римске свакодневице и профане уметности, и био је познат само посвећеницима ране цркве.

„Тек након легализације хришћанства од стране Константина и Лицинија, у употребу улазе и данас препознатљиви симболи, као нпр. крст. Рани хришћани су сидро прихватили као симбол наде у спасење, јер је он генерално у антици сматран за знак сигурности. Верници су полагали бескрајну наду и веру у Исуса Христа, а сидро је метафорично то изражавало, што је на више места у Новом Завету и наведено”, каже Кораћ.

Коментари0
a1df0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља