четвртак, 01.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 14.09.2020. у 21:21 Рајна Поповић

Детињство не сме бити обележено насиљем и злостављањем

Директорка Уницефа за Србију Ређина де Доминичис ускоро одлази из Београда на нову дужност, задовољна што су програмима помогли више од 200.000 малишана
(Фото Уницеф)

Ређина де Доминичис је директорка Уницефа у Србији и то ће бити још неколико дана. Иако је њен мандат требало да буде петогодишњи, због унапређења из Београда одлази после две године рада и ускоро преузима дужност директорке Уницефа у Турској. Оно што сматра највећим достигнућем Уницефа кад је реч о подршци Влади Србије у остваривању права детета у последње две године јесу истраживања и техничка подршка које су допринеле да се у Србији све више обраћа пажња на агенду права детета и да приоритет добију квалитет услуга за децу у раном детињству и адолесцентском добу.

– Поносни смо што је влада уз подршку Уницефа на терену значајно ојачала интервенције и помоћ током раног развоја малишана. На тај начин је обухваћено више од 200.000 деце и појачана је кључна улога родитељских програма. Нисмо се бавили само најмлађима јер је Уницеф подржавајући спровођење нових основа националног програма предшколског васпитања и образовања у исто време својим доприносом побољшању рада наставника до 2022. године обухватио 12.000 наставника и више од 220.000 деце. Усвајање националне стратегије и акционог плана за превенцију и заштиту деце од насиља, развијених уз подршку Уницефа, показало је и све већу одлучност да се деца заштите од насиља и злостављања у свом окружењу – каже Ређина де Доминичис.

Упитана који су кључни изазови са којима се деца и породице у Србији суочавају, каже:

– Србија је напредовала у многим сферама, али у неким областима и даље постоје неједнакости. На пример, у највећем ризику од сиромаштва јесу деца која живе са самохраним родитељима и деца са двоје или више браће и сестара. Пандемија, као и свугде, погоршава њихову неједнакост у могућностима. Стопа смртности новорођенчади и даље је виша од просека ЕУ – 4,83 на 1.000 живорођених. Учешће у основном и средњем образовању високо је. Потребно је, међутим, учинити више за укључивање деце са сметњама у развоју, ромске и деце из сиромашних домаћинстава у редовно квалитетно образовање.

С обзиром на то да почетком следеће године Уницеф започиње нови петогодишњи програм сарадње са Владом Републике Србије интересовало нас је који су најважнији циљеви тог програма.

– Договорили смо се да се пажња континуирано усмерава на ране године, али и да се нови акценат стави на адолесценте и младе, са фокусом на изградњу вештина и предузетништво. Очекујемо значајније резултате у областима социјалне заштите, инклузивног образовања и дигитализације – најављује директорка Уницефа за Србију.

– Подршком влади у текућим реформским процесима и улагањима у социјални сектор са циљем побољшања статуса сваког детета у Србији и уклањањем препрека за пружање услуга и социјалну инклузију најугроженије и маргинализоване деце, Уницеф истовремено подржава владу у њеним приоритетима за приступање Европској унији. У Европи, за Уницеф као стратешког партнера, дечја права су приоритет и у интерном и екстерном деловању. Агенда одрживог развоја до 2030. не може се постићи без остваривања права детета јер су бројни циљеви директно везани за најмлађе. Заједно са породицом УН, подржавамо владу у деловању за децу и младе и са њима док планира, буџетира и спроводи програме и политике усклађене са циљевима одрживог развоја – истиче Ређина де Доминичис.

Неизоставно питање за некога ко напушта службу у нашој земљи јесте и ко ће је наследити на челу Уницефа у Србији, на шта она одговара:

– Била ми је неизмерна част да радим у Србији. Сада када одлазим у Турску, срећна сам што могу да најавим да ће Дејана Костадинова, тренутно стална представница Републике Бугарске при Уједињеним нацијама у Женеви, од средине октобра преузети и предводити одличан тим Уницефа у Србији. 

Коментари1
ac952
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bambi
Zapravo najvece nasilje nad decom u Srbiji dolazi od majki. U Srbiji trenutno postoji najizrazeniji oblik polne diskriminacije u ovom delu Evrope. Javnosti je uveliko upoznata sa cinjenicom da se u parnicnim postupcima u 99% slucajeva deca dodeljuju majkama. Sudski procesi otprilike traju oko pet godina za koje vreme majke dece, da bi se izviljavale nad bivsim muzevima, ne omogucuju nikakakav kontakt izmedju beba i male dece sa ocevima time im nanoseci najvecu bol i patnju u zivotu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља