Изгледа да је Милорад Мажић, који је после једногодишње епизоде у Кини одлучио да своје судијско знање преноси на Кипру, једва дочекао да оде из српског фудбала. Зато, све док се не појави његов прави наследник, садашњи арбитри биће под великим притиском клубова. Тако је ова нова сезона у српском клупском фудбалу почела веома бурно, па се с правом поставља питање: шта можемо да очекујемо када се буде распламсала борба за врх табеле али и за голи суперлигашки живот?
Фудбалски савез Србије односно Судијска организација налази се под перманентним притиском појединих челника клубова. Ту ,,фудбалску ватру,, повремено распирују и клупски гласноговорници, приватни новинари, па се код неких клубова родила идеја да је најбоље, зарад регуларности такмичења, да највеће утакмице у нашем фудбалском шампионату суде странци! Ова сулуда идеја највероватније неће проћи, јер то би практично значило да ФСС попушта пред налетима клубова, а са друге стране већ од идуће такмичарске сезоне наша Суперлига биће богатија за ВАР технологију, што значи да ће грешке бити сведене на минимум а да ће они који их буду намерно правили бити строго санкционисани.
Увођење ВАР технологије подразумева брзу едукацију судијских кадрова. Зато ће све судије на које се рачуна у наредних месец дана добити исцрпне материјале, како би савладали градиво. Оно што су некада зарад регуларности такмичења чинили у Румунији, Грчкој, Албанији, Саудијској Арабији, а то је да најјаче утакмице доделе страним арбитрима, где је већина њих долазила из Србије, свакако неће проћи овде.
Са друге стране, истина је да поједине судије имају већу привилегију од других, да су пречицом стигли до елитног ранга такмичења и да данас веома често праве и почетничке грешке. Тако су недавно Милош Ђорђић припадник српске жандармерије и Лазар Лукић такође полицијски чиновник направили две грубе грешке делећи правду. Ђорђић је на утакмици између ТСЦ-а и Црвене звезде намерно зажмурио да санкционише груби старт Ричмонда Боаћија над голманом ТСЦ-а Филиповићем, док је његов колега Лазар Лукић пропустио да искључи Звездиног првотимца Санога, када је ишао погибељним стартом на капитена Чукаричког Доцића.
Код нас се већ дуже прича да поједини клубови имају ,,своје судије,, који не бирају средства како би се додворили фудбалским функционерима од чијег мишљења им касније зависи напредовање у судијској каријери. Очигледно је да многи доста знају, да још увек не желе јасно да се изјашњавају. Али, свек док се прљаве ствари буду стављале под тепих, наш фудбал ће бити у великом блату из којег ће се тешко извући..
На крају, нигде у фудбалским документима не пише да странци не могу да деле правду на нашим теренима, али, то би био опасан ударац и Милораду Мажићу али и плејади судија чије време тек долази а увелико су се доказали и у Европи....
Примања судија дупло већа, одговорност мања него икад
До пре само неколико година фудбалске судије у Србији биле су далеко по примањима иза својих колега из Европе. Међутим, та пракса се полако мења. Тако данас, главни судија у нашем најелитнијем рангу за једну утакмицу добија око 54.000 динара а пре само неколико година та примања су била дупло мања. Помоћници имају око 35.000 динара по једном мечу што је за овдашње прилике веома добро, оцењују многи.
За време владавине Богољуба Степановића, Судијска организација је имала доста успеха. Његов наследник Милан Караџић је од старта нове сезоне под сталним притиском, а неки клубови већ сада траже изузеће неких судија за које они сматрају да су под директним утицајем ФСС-а.
