уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.09.2020. у 16:00

​Пробој Солунског фронта не сме бити заборављен

Српски официр у осматрачници према Кајмакчалану (Фото Ристо Шуковић)

Србија и Република Српска ће убудуће дан када је пробијен Солунски фронт, 15. септембар, обележавати као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а историчар Дејан Ристић каже да тај датум симболизује бескрајно родољубље, храброст, јунаштво и спремност на апсолутну жртву зарад слободе сопствене домовине и сопственог народа. Идеја о обележавању заједничког празника Србије и РС потекла је са састанка председника Александра Вучића и Милорада Додика крајем августа у Београду.

Ристић истиче да је 15. септембар 1918. године несумњиво један од најважнијих датума у историји српског народа, наводећи да је тада дошло до коначног, одлучујућег пробоја Солунског фронта и окончања рововских, исцрпљујућих и трагичних борби које су трајале од средине 1916. године.

Према његовим речима, те борбе су однеле десетине и десетине хиљада жртава. „То је један од оних момената када су се наши преци уздигли до тог античког идеала јунаштва и самопожртвовања. Због тога је 15. септембар дан за сећање, захвалност и за поштовање. Чини ми се да нема породице у Србији која није изгубила неког у Првом светском рату без обзира да ли се ради о припадницима српске војске или о цивилном становништву”, рекао је Ристић за Танјуг.

Тај рат је, подсећа, оставио такве последице да се оне и данас осећају, пре свега, у демографском и историјском смислу.

Ристић, чији је прадеда сахрањен на Зејтинлику након што је погинуо у борбама на Солунском фронту, свим срцем поздравља идеју да се 15. септембар обележава као дан српског јединства, оцењујући да је реч о племенитој иницијативи која треба да учврсти културу сећања. „Рекао бих да је код нас карактеристична култура заборава последњих деценија. Оно што ми можемо да заборавимо ретко које друштво и нација може у тако брзом временском року. Самим тим све што доприноси култури сећања јесте нешто што треба поздравити посебно када акцентује јединство, поштовање националних симбола, химне, заставе и грба, као и слободу”, истакао је Ристић.

Он објашњава да и други европски народи имају сличне празнике и да је такво обележавање у складу са старом европском праксом.

Иначе, Влада РС је недавно донела закључак да се 15. септембар обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а Влада Србије такву одлуку донеће након што се изабере нови састав.

Коментари32
c7659
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bratislav Zivadinovic
Malo kasno ali evo... Nije zaborav u pitanju, nego zabrana i negiranje svega u vezi Srbije i Velikog Rata, u zadnjih 75 godina. Zasto se nikad nije slavio ni obelezio proboj Solunskog Fronta? Vrlo prosto. U celoj Evropi su na vlasti potomci "Probijenih", a ne onih koji su probili Front, i s tom velicanstvenom pobedom oznacili kraj rata. Neprijatelji nasi, kao sto su Hrvati, Siptari, muslimani, Nemci, Bugari.., ne mogu da slave svoje poraze. Ali ih ne zaboravljaju.
Саша Микић
@Nikola Српска војска је стигла у многе крајеве, али тамо где је ступила не значи да је то и припојено краљевини СХС. На пример ушли су у Темишвар, али он је са околином припао Румунима. Ушли су у Корушку, али је само трећина припала краљевини СХС, а остатак Аустрији. Све је то зависило од воље великих сила и да није било Михајла Пупина и Вудро Вилсона ни велики део данашњег Баната не би био наш.
ralence
Предлажем да се за следећу прославу направи изложба Војних Сликара који су били са Србском Војском ,прошли Албанску Голготу и Крф и преко Солунског фронта вратили се у Србију. Они су иза себе оставили бројне цртеже из живота са фронта а међу њима је био и академски сликар из Бгд. Милош Н. Голубовић.
ralence
Нико ништа није дао бесплатно Краљевини Србији у | светском рату .Све су то Срби платили Савезницима златним динарима који су била гаранција банке Краљевине Србије.Енглези су наплаћивали Србима за сваки испаљени метак на Солунском фронту и за другу логистичку подршку. Касније су хтели да преваре Србску Владу и да није било Америчког Председника,Вудра Вилсона и његовог доброг пријатеља Михајла Пупина ,данас би Далмација била у Италији по Лондонском споразуму и Западни Банат у Румунији.
Леон Давидович
Девет браће и рођака Вајагића, родом из Зборишта срез Босанска Крупа, из Града Гера у Индијани САД , долазе као добровољци на Солунски фронт (фотографија од 22.12.1917. у Гери) са оцем Ристом."Остави ме у чети да кувам деци", рекао је Ристо војводи Степи. Пред пробој фронта командир чете тражи добровољце за упад у бугарски ров , треба "живи језик". Ристо се јавља први, упадају у ров без метка ликвидирају 7 војника, заробљеника доносу на леђима. Добио је Карађорђеву звезду са златним мачевима

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља