Јојкићев дунавац који се протеже од Крњаче ка Борчи у дужини од око шест километара постао је, изгледа, место изумирања лабудова. Откривено је седам мртвих лабудова, шест младунчади и један одрасли мужјак. Остала је жива само једна лабудица. Ово је за последња два месеца други пут како у овом рукавцу Дунава викендаши и суграђани који овде имају кућице проналазе мртве птице и рибе. И средином јула у Јојкићевом дунавцу је откривено седам мртвих лабудова, већи број патака и извесна количина рибе. И сада је на једном месту пронађена угинула патка.
– Шта је узрок угинућа птица прошлог пута, али и овог остало је непознато. Прошлог пута вода у Јојкићевом дунавцу била је готово црна, осећао се непријатан мирис, због чега смо помислили да је дошло до квара на колектору. Али када су радници надлежних служби изашли на терен и прегледали цеви и канализациони колектор утврђено је да је све било уреду. И овог пута вода је била црна и осећао се непријатан мирис – каже Зоран Јанковић, из Удружења „Еко-Панчевачки рит”.
Он истиче да ће мртвог одраслог лабуда, кога су они уклонили и спаковали у пластичну врећу, преузети „Ветерина Београд”, али није сигуран да ли ће се радити обдукција.
– Лабуд је строго заштићена врста због чега и обдукција кошта. Нисам сигуран да ће Управа ветерине Министарства пољопривреде наложити обдукцију, а било би добро да се коначно сазна због чега птице и рибе изумиру у овом каналу. Да ли је можда реч о неком природном процесу који се дешава због подизања муља, да ли неко намерно избацује цистерне са канализацијским отпадом или у канал исипа неку другу, по живи свет, опасну материју – пита се Јанковић.
Због тога би можда било добро да се уради обдукција лабуда и анализа воде.
Јојкићев дунавац се протеже укосо од главног тока Дунава. У Борчи се налази црпна станица која воду из овог рукавца препумпава у канал Себеш, а овом водом се напаја и шарански рибњак „Мика Алас”.
Већ дуже време овај рукавац је због сече топола које су у власништву „Србијашума” одсечен од главног тока реке. Вода кроз њега пролази само када надође Дунав. У време када је водостај низак нова и свежа вода се не улива у дунавац јер не може да прође од остатака грања и земље. У њему тада остаје и сва вода из фекалних излива што негативно утиче на биљни и животињски свет.