понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 15.09.2020. у 16:15 Биљана Лијескић
17. БФИ

Mедитеран је древнији од националног концепта

Трупа Ервеа Кубија из Кана вечерас у „Мадленијануму” изводи егзотични комад „Варварске ноћи” Играчи Ервеа Кубија пружају посебну енергију
(Фото: БФИ)

Уз исконске звуке бубњева, древни свет на сцени дочарава мушкарац, наг до појаса, који се непрекидно врти на глави,  а окружује га у ритму више од десетак играча идентичног изгледа. Одједном овај егзотични плесни занос престаје. Човек почиње да говори, тихо, на арапском: „Отишао сам тамо. На другу обалу, где су се родили моји родитељи, да видим улице, гробове, пејзаже које је описао мој отац. Да упознам своју давно изгубљену браћу”.

Ово је само детаљ из магичне представе „Варварске ноћи” трупе Ервеа Кубија из Кана, која је делом аутобиографска, а  вечерас ће у 20 часова бити изведена у „Мадленијаунуму”, на 17. БФИ (Београдском фестивалу игре).

У нашу престоницу кореограф Ерве Куби је допутовао доносећи своју јединствену поетику којом је фасцинирао публику у фебруару у Џојс театру у Њујорку и добио сјајне критике. „Варварске ноћи” уметник је стварао док је откривао сопствене корене. Куби је прва генерација Француза, алжирског порекла, која не говори арапски. Његови родитељи су се из Алжира доселили  у Француску са децом, и наставили живот на начин који је он овако описао: „Када су отишли једном из матичне земље, отишли ​​су заувек.”

Његова мајка, муслиманског порекла  је име променила у Колет, отац  Јеврејин није много помињао породично наслеђе. Кубијево васпитање било је нерелигиозно. Студирао је фармакологију на универзитету како би задовољио  родитеље и играо за своју душу да би удовољио себи. Завршио је студије кореографије на Универзитету у Марсеју, потом се усавршавао у Кану, касније у Опери у Марсеју.  Придружује се Националном кореографском центру Нанта 1999, а касније почиње сарадњу са Националним кореографским центром у Кану. Своју прву представу „Голем” поставио је на сцену пре две деценије. Од тада наступа широм света. Француски Орден реда витеза уметности, Кубију је 2015. године уручила Брижит Лефевр.

Уметник првих двадесет пет година живота није имао никакве везе са местом свог порекла, али тврди да се  „не можеш у потпуности растати од прошлости”. Тако је одлучио  да отпутује у Алжир и потражи своје корене. У неким од интервјуа поредио је своје путовање са оним на које је отишао и сликар Ежен Делакроа 1832. како би истражио Оријент. У Алжиру је одржао аудиције, дошао до играча који су играли различите стилове и направио трупу од 13 чланова, која гостује често широм света и носи јединствену енергију.

Дело које ћемо гледати вечерас, у својој основи има осим ритма бубњева и музику Моцарта, Фореа, Вагнера, као и традиционални алжирски мелос.

– Комад „Варварске ноћи” потиче из страхопоштовања и незаобилазне приче о нашем медитеранском простору и његовој култури – истакао је  Куби током боравка у Београду.

– Веома је важно да сви верују у универзалну културу која се истовремено преплиће и повезује, како би се пожелела неизбежно заједничка будућност... Зовем се Ерве и врло сам поносан што имам француско име. Али сам веома срећан што сам одгајан у мултикултуралној визији која ми је дала широке хоризонте – истиче уметник из Француске.

Одговор на питање зашто је фармацеутски позив заменио кореографским гласио је:

– Игра може помоћи у стварању те универзалне културе, коју сам поменуо,  зато што је плес језик тела, а тело је заједничко свим људским бићима. Игра је мој медијум, користим је као начин изражавања да бих говорио о свим бившим цивилизацијама, попут одавања поште онима који су били овде пре нас. Желим да одам почаст сваком ко упркос  ратовима говори о јединству, оном ко окупља све, ономе који окреће леђа идентитетским захтевима, ономе ко узима најбоље од свих и ком је у историјским преплитањима човек најважнији. Игру користим да развијем однос  са оним непознатим у нама,  са такозваним варварином.

О Медитерану као инспирација Ерве Куби још каже:

– Он садржи толико светлости да заслепљује као изгубљена тајна. Тајна наше судбине. Без обзира на то да ли смо Алжирци, Шпанци, Французи, Грци... ми смо пре свега људи Медитерана, а то осећање припадања је древније од националног концепта – закључује Ерве Куби откривајући публици неке важне животне истине, док путује по свету и представља своја кореографска дела на највећим светским сценама.

Коментари1
19a7e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Kako dobro prepričano sve što je Aja Jung govorila o njemu i zašto ga dovodi sa njegovom trupom u Beograd na Festival. Gospodin Kubi isključivo govori francuski i vrlo je komunikativan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља