недеља, 20.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 16.09.2020. у 20:00 Александра Исаков

Нова и интригантна остварења европског филма

У оквиру фестивала отворена и изложба посвећена Светлани Бојковић
Светлана Бојковић: Имала сам срећу да будем савременик великих глумаца и великих редитеља (Фото: ФЕФ)

Суботица – Фестивал европског филма (ФЕФ) на Палићу стигао је до половине, и догађаји су у пуном замаху јер за кратко време и на мало простора приказује се много филмова. Осим тога, ту су и пратећи програми, а један од најзначајнијих свакако је било отварање изложбе посвећене нашој великој глумици Светлани Бојковић.

У фоајеу Отвореног универзитета постављене су фотографије из представа и филмова, њени ликови у костиму оживљавају једну невероватну и богату каријеру. „Светлана Бојковић – уметност глуме или трагање за истином” пројекат је аутора Зорана Атанацковића и коауторке Браниславе Атанацковић у оквиру којих је изложено више од 400 фотографија, плаката, видео-материјала.

„Гледајући ове фотографије размишљам о томе колико сам расла и сазревала у једно много драгоценије и лепше време него што је ово данас. О томе сведоче ове фотографије, јер сам имала срећу да будем савременик великих глумаца и великих редитеља који данас, нажалост, нису међу нама. Немојте мислити да говорим само о онима који су нас напустили, јер имамо велику срећу да је данас са нама овде и Мира Бањац у пуној животној енергији, која је и отворила ову изложби први пут на Стеријином позорју. Када год имам неку дилему у позоришту у коме још увек радим, ја увек призовем некога од њих по потреби, за савет. Ја знам шта би они рекли, јер су сви уграђени у моју личност и мој живот”, рекла је Светлана Бојковић.

Публика је на почетку фестивала већ имала прилике да види нека изузетна остварења. Тако је у оквиру такмичарског програма приказан филм „Часови персијског” Вадима Перелмана који је филмофилима познат по свом редитељском дебију  „Кућа песка и магле” из 2003. године. Према оцени Ненада Дукића, селектора главног такмичарског програма реч је о једном од бољих филмова европске филмске продукције у овој години. Каже, о филму се није много говорило, али је важно да се појавио овде на почетку фестивала. Пажњу публике селектор је усмерио и ка филму „ДАУ. Наташа” који је и најављиван као изузетно контроверзно остварење редитеља Иље Кржановског и Јекатерине Ертел пуног насиља, сексуалне тензије и дубоко узнемирујући филм. Ненад Дукић сматра да пажњу заслужује и јер је реч о једној од нових ствари у европском филму које су виђене у последњих 20 година, пошто је филм сниман током 24 часа у реалном времену и без резова.

У оквиру програма еколошког документарног филма публика је имала прилике да види и сада већ вишеструко награђен кратки филм Маје Новаковић „А сада се спушта вече” . Прича о две баке које живе у брдима источне Босне у ствари је део детињства и саме ауторке. „Ослањала сам се на визуелизацију слика које памтим из детињства. Те баке су баке са којима сам ја као мала чувала овце. Брдо из филма је близу мог села и познајем ту свакодневицу. Њихов живот је заправо леп”, рекла је Маја Новаковић.

На Фестивалу европског филма у оквиру специјалне пројекције биће одржана и српска премијера филма Данијеле Штајнфелд „Зацели ме”  који се бави последицама сексуалног злостављања, а који је узбуркао нашу јавност јер је ауторка у свом остварењу изнела  да ју је силовао, како је навела, „моћник филмске индустрије у Србији”.

Свакодневно на програму фестивала је више од десетак пројекција, које се одвијају у главној такмичарској селекцији, где се приказују два филма сваке вечери. Публика у мрак биоскопске сале улази већ од 12.30 када почиње програм најбољих европских филмова у прошлој години, да би се наставило омаж програмом овогодишњим добитницима награде „Александар Лифка” , новим мађарским филмом, програмом „Паралеле и судари” , „Млади дух Европе”, те програмом кратких филмова.

Коментари0
56bf4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља