понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.09.2020. у 18:00 Војислав Гузина

Пензионерска формула с фелером

Пензије треба да расту колико и плате, јер су на основу њих и стечене, али када и плате, нарочито у јавном сектору, буду расле у складу са зарађеним, односно у складу с растом БДП-а. Међутим, то правило код нас не важи
(Фото А. Васиљевић)

Пензије ће од 1. јануара, у складу са швајцарском формулом, бити веће за око шест одсто, поручују из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, преноси „Политика” од 12. септембра. Биће, кажу, веће од просечне пензије из 2012. године за 30,9 одсто, а оне мање, до 20.000 динара, за 37,5 одсто.

Да подсетимо, пензије се, применом швајцарске формуле, једанпут годишње увећавају за 50 одсто раста просечних плата и 50 одсто инфлације. На пример, ако плате номинално порасту за девет одсто, уз инфлацију од три одсто, пензије се повећавају за шест одсто (4,5 одсто по основу раста плата и 1,5 одсто по основу инфлације). Применом ове формуле просечна пензија, у том случају, пада у односу на просечну плату, баш као и у периоду од 2012. до 2019. године, кад је просечна пензија пала са 55 на 48 одсто просечне плате. Да је формула с фелером, уочио је и председник републике, па је крајем 2019. године најавио корекцију те формуле и пре њене примене (примењује се од 1. јануара 2020), како би се спречило даље урушавање пензија и обећао просечну пензију на крају 2025. године од 430 до 440 евра, а плате од 900 евра.

Главнина раста од шест одсто је по основу раста плата, које су званично расле знатно више него инфлација. Е сад, питаће неко, како су толико расле кад је у првих шест месеци ове године, разумљиво, изостао раст бруто домаћег производа (БДП) и безмало пола привреде није фукционисало у другом тромесечју ове године. Јасно је. Погурале су их плате у јавном сектору, подизане по принципу гашења пожара – јуче просвети, данас здравству, сутра неком трећем – без система и независно од билансних могућности.

Пензије треба да расту колико и плате, јер су на основу њих и стечене, али када и плате, нарочито у јавном сектору, буду расле у складу са зарађеним, односно у складу с растом БДП-а. Међутим, то правило код нас не важи. Уосталом, ни раст буџетских прихода није у складу с растом БДП-а. У периоду од 2014. до 2019. буџетски приходи су номинално порасли за 44,7 одсто, а БДП за 28,4 одсто. Дакле знатно више, захваљујући делом ефикаснијој наплати буџетских прихода, а првенствено расту прихода од ПДВ-а и акциза обрачунатих на увећани увоз, због кога је спољнотрговински робни дефицит у 2019. години износио 6,3 милијарде евра. То се наставља и у овој години. А то значи да ми нисмо из буџетског дефицита стигли до суфицита буџета смањењем плата и пензија, већ, првенствено, вишим растом буџетских прихода од раста БДП-а као њихове основе.

Али добро, раст пензија од шест одсто неће додатно урушити билансе, јер то повећање је у маси упола мање од више од 600 милиона евра потрошених на бесмислену исплату 100 евра свим пунолетним грађанима. Истовремено с најавом повећања пензија, министар финансија најављује ребаланс буџета у септембру или октобру и тада ћемо, рече, „видети да ли полако излазимо из кризе”. Заиста, мало чудно размишљање. Ребаланс је известан, само је неизвесно у којем смеру. Нажалост, то није тешко проценити.

Биланси државе после дејства короне деловаће веома ограничавајуће. Годину ћемо засигурно завршити с дефицитом буџета већим од 3,5 милијарди евра и јавним дугом од близу 29 милијарди евра. Са растом јавног дуга расту и расходи буџета по основу камата на јавни дуг. Нормално је очекивати, чак и при непромењеној осталој буџетској потрошњи, даљи значајан дефицит буџета и без неоходног раста капиталних улагања.

Ни са дефицитом текућег рачуна платног биланса не стојимо боље. У последње три године је утростручен, а рашће и даље због стагнације извоза, раста одлива девиза по основу дивиденди из добити фирми у страном власништву и камата на ино кредите и смањења прилива дознака из иностранства. Смањиће се, извесно је, и прилив девиза по основу страних директних инвестиција, те отворити проблем покрића дефицита текућег рачуна и новог задуживања по том основу.

Зато би се, бар у наредној години, требало уздржати од повећања плата у јавном сектору и пензија и усредсредити на излазак из кризе. А излаз је у новом развојном моделу са јасним развојним приоритетима, уређеном систему и већем ослонцу на сопствене ресурсе. Управо супротно садашњем стању ствари. Мора се системски и мерама текуће политике подстицати штедња као основа за нове домаће инвестиције, а развојне подстицаје, укључив и субвенције, усмерити на побољшање квалитета запошљавања и већу примену знања и иновација, што је пут за смањење одлива школованог кадра. Треба уредити систем плата у јавном сектору, а политиком пореза и доприноса омогућити веће нето зараде у приватном сектору. То је, иначе, посао „државе која мисли”, како скоро рече г. Небојша Катић, колумниста „Политике”.

Економиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
a04d0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мали Ђокица
А што ја не би добио пензију која је еквивалент мог улагања ПИО доприноса од 40 година. Не интересује ме колика је инфлација (постоје коефицијенти). Не интересује ми колика је плата председника државе. Не интересује ме колики су трошкови живота. НЕ ТРАЖИМ НИШТА ВИШЕ ОД ОНОГ ШТО САМ УЛОЖИО.
Dragoslav Manja
Iako spadam u red penzionera sa "dobrom penzijom", smatram da rast penzija treba da bude u identicnom iznosu za sve penzionere. Nikako u procentu na postojecu penziju, jer se tako jaz visokih i niskih penzije povecava. Odlaskom u penziju niko vise nema bilo kakav doprinos kojim bi dobijao veci iznos uvecanja od drugih.
Саша Микић
Слажем се са вама, али мене више забрињава драстично повећање јаза између плата и пензија. Наиме када одете у пензију онда добијете пензију које је у односу на плату коју сте имали мања у одређеном проценту (нпр. 70%). Како време протиче та разлике се повећава, па тако ви имате пензију која је испод 50% од плате онога, који ради данас на вашем месту и наставља да пада.
Radovanka
Ne bi se vi dragi moji prijatelji ovde raspravljali o 300...1500 dinara da imate normalne penzije. Nego su muke zive kad su penzije 9....12....15.000 dinara,a treba od toga nekako preziveti. Kolike li ce penzije tek imati oni kojima se konstantno uplacuje minimalac ili minimalac sa ostatakom na ruke. A uvaljuje se prica o nekom privatnom penzionom fondu kao da ljudi ne znaju sta ce sa parama pa ajde da malo i tu uloze kako bi uvecali penzije. I neprekidno slusamo price o kolosalnom"povecanju".
vox ex populi
Pre sam imao 9.200 a sada mi ripila na 10.800. Hvala predsedniče . Sad sam konačno srećan
električar
"Зато би се, бар у наредној години, требало уздржати од повећања плата у јавном сектору и пензија" ... Овај економиста је проблематику изализирао са разних аспеката и закључио да пензије не треба повећавати идуће године ... У својој анализи није приметио да пензије ни до сада нису повећаване, већ смањиване. И са овом "швајцарском" формулом оне се и даље смањују, а "економиста" ништа не примећује. Хвала на анализи, али уместо ње боље да сте нам се и Ви захвалили као и "политичари". Знамо ми ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља