среда, 27.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 21.06.2008. у 22:00 А. Маринковић

Ако могу заједно да шверцују, Срби и Албанци могу и да се помире

Агрон Бајрами (Фото Б. Педовић)

„Политичарима у Београду недостаје храброст да промене политику према Косову и да допусте косовским Србима да тестирају државу Косово, па да онда виде да ли је то стварно грозна држава која ће да уништи Србе или даје и шансу да се живот врати у нормалне токове”, каже у разговору за „Политику” Агрон Бајрами, главни уредник приштинског дневника „Коха диторе”, који важи за најутицајнији дневник на Косову (тираж између 18000 и 20000 примерака).

Откада је 1986. године служио војни рок у Београду, још неколико пута је у току деведесетих година долазио због виза, последњи пут је овде био пре десет година, а претходних дана учествовао је на конгресу Међународног института за штампу чији је домаћин био Медија центар. Иако каже да му треба још неколико дана да би видео шта се догађа у Београду, ипак оцењује да се живи нормалније него деведесетих, али и да је осамдесетих све било „стабилније”.

Питамо га како се као Албанац из Приштине осећа у главном граду Србије?

Постоји нелагода због свега што се догађало у прошлости, али не желим да судим на основу онога што видим на телевизији или на основу изјава политичара. Нисам имао никаквих непријатности, нисам ни очекивао да ћу их имати, мада сам свестан да није баш свеједно.

Колико се живот у Приштини разликује од онога што овде, у Београду, видимо на телевизији?

Дођите, па просудите сами. Примећујем да су београдски медији концентрисани само на једнодимензионално извештавање о Косову, на тотално политичку причу. Медији и даље негују стереотипе из деведесетих година да је цела територија Косова нека зона конфликта у коју је опасно ићи, да је све конфликт између Срба и Албанаца. А, у ствари, 99 одсто живота на Косову нема везе са тим. Људи живе нормалним животом, имају неке економске проблеме као што их имају и овде. Постоје, заправо, две одвојене реалности. Једна је она у којој ми живимо на Косову, а то је независна држава проглашена 17. фебруара, а другу стварају политички лидери у Београду који затварају очи пред том косовском реалношћу. То ствара перцепцију да смо и даље у рату.

Кажете, људи на Косову живе нормално. Да ли Срби на Косову живе нормално?

Очигледно је да су Срби у другачијој ситуацији зато што пуно Срба гледа Косово кроз наочаре из Београда, а то им не помаже. Постоји неки процес који би могао да донесе добробит Србима на Косову, али је потребно и да се сами косовски Срби укључе у тај процес.

Kоје су главне слабости данашњег Косова?

То је зграда у изградњи, а тај процес ће потрајати. Има доста проблема нарочито зато што Србија не жели још да прихвати ту реалност. И не очекује се да одмах добијемо пуну државност. С друге стране, и Ахтисаријев план, који је основ за независност, предвиђа период у којем ће она бити надгледана од стране међународне заједнице. Сви на Косову схватају да у тај процес нисмо укључени само ми који живимо тамо, него и међународни фактори и Београд. Зато Београд мора да се прикључи напорима да косовско друштво постане нормално и да иде ка европским интеграцијама.

Грађани Косова, ипак, истичу као највећи проблем незапосленост и лошу економску ситуацију, а не статусна питања.

Да. Незапосленост је велика, плате и пензије су мале. Плате су око 300, 400 евра, и то не траје до краја месеца. Али ми смо део регије, све државе на Балкану имају мање или веће проблеме са незапосленошћу или са корупцијом. Добро је што надгледана независност предвиђа изградњу механизама који ће довести до формирања правне државе и до владавине права. Можда је сада време да уђемо у тај воз ка Европској унији који би нам омогућио да и у економском смислу побољшамо квалитет живота свих људи.

Да ли је косовска влада спремна за тај пут и за борбу против корупције и организованог криминала?

Они су сада у ситуацији када треба да изграде механизме за то, али део тога не зависи само од косовске владе него и од међународне заједнице. Зато је важно да почне да се примењује мисија Еулекс, јер она треба да обезбеди владавину права. Без обзира на то шта ко мисли о независности Косова, не разумем да неко неће да прихвати помоћ против корупције и криминала и да обезбеди владавину права.

Да ли је помирење могуће у ситуацији када су младе генерације Срба и Албанаца расле одвојено, када између њих нема комуникације јер говоре само свој језик, када су односи те две заједнице оптерећени мржњом?

И пре ових сукоба на Косову је у прошлости постојала нека сегрегација. Можда о томе у Београду постоји нека другачија слика, али то није био неки идеалан живот. Када је реч о помирењу, како је могуће да Срби и Албанци сарађују у нелегалним пословима, а кажемо да постоји велика мржња? Дакле, ако постоји неки заједнички интерес, они могу да постигну помирење и да живе заједно. У тај процес је укључена и међународна заједница, нисмо сами, а док нисмо сами, шансе да се опет потучемо готово су непостојеће.

Ко има већа права: Срби на Косову или Албанци на југу Србије?

Фундаментална разлика је у томе што Албанци из прешевске долине учествују на изборима и прихватају политичке околности у којима живе, док Срби на Косову не учествују у институцијама.

Значи ли то да мислите да би Срби живели лакше када би признали, на пример, устав Косова?

Не знам да ли би им било лакше, али би онда могли да провере да ли има политичке воље да се то што пише у уставу спроведе у стварности. А сада би им било лакше да то ураде, јер постоји међународна заједница која ће да надгледа да ли сви играју оне улоге које треба да играју.

Али, ево, само дан после проглашења косовског устава, Срби су се суочили са проблемима, нису могли да возе са регистарским таблицама које издаје Република Србија…

То су административни проблеми који се могу решити брзо. Ако би Србија била партнер у решавању проблема на Косову, мислим да бисмо се веома лако договорили и о регистарским таблицама и о свему другоме. Али све док не причамо, увек ће бити тих проблема.

Да ли Вас брине то што је релативно мали број држава признао независност Косова и што се не зна да ли ћете и када постати члан Уједињених нација?

Не брине ме пуно, јер оне које су признале независност много су важне. Ми смо схватили да је то процес. Волео бих да је ишао брже, али ипак иде.

Како гледате на чврст став Русије о непризнавању?

Не верујем да Русија то ради из неке велике љубави према Србији. Последњих година она покушава да искористи све могуће ситуације како би доказала да је јака и велика земља. То ради и када је реч о Ирану или Северној Кореји. Не бих се пуно ослањао на чврст руски став, јер он може да се промени. Кад се на међународној сцени нешто овако догоди, актери се увек у једном моменту договоре. 

-----------------------------------------------------------

Ко ће први у Европу

Како би могао да се одвија пут Косова ка ЕУ? Мислите ли да ће Србија пре постати чланица од Косова?

Не верујем да ће Србија и Косово ући у ЕУ док не решимо проблем до краја. Не верујем ни да Србија може ући у ЕУ док не призна Косово као државу. С друге стране, седам од 27 држава Уније још није признало Косово, што значи да ни ми нећемо ући у ЕУ док нас све те земље не признају.

Ако нису све државе ЕУ признале Косово, зашто мислите да би Србија морала да га призна да би постала чланица?

Не кажем да Србија мора да призна Косово да би постала чланица ЕУ, али би било лакше и за Србију и за Косово. Овако је створена велика тензија и што се дуже наставља, мање су шансе за помирење које не може доћи док траје конфликт око статуса.

-----------------------------------------------------------

Оснивач Ветон Сурои

Дневник „Коха диторе” основао је Ветон Сурои, новинар и публициста, који је обављао и посао главног уредника листа док није основао реформистичку партију Ора. Са чела ове странке повукао се крајем прошле године, јер Ора није успела да пређе цензус од пет одсто на парламентарним изборима на Косову. Добитник је неколико признања за ангажовање у борби за демократију и људска права, као што је награда Америчке задужбине за демократију или холандске фондације Гојценферцет. Обе ове награде добила је и Наташа Кандић, директорка Фонда за хуманитарно право из Београда. Сурои, чији је отац био амбасадор СФРЈ у Шпанији и неколико латиноамеричких земаља, учествовао је у преговорима Србије и косовских Албанаца у Рамбујеу 1999. године, а био је и члан приштинског тима у прошлогодишњим преговорима о статусу Косова.

Издвајамо неколико реченица из његових коментара и интервјуа објављених у штампи:

„Мене је срамота да гледам како косметски Албанци први пут у својој историји чине такве монструозне злочине. Наше моралне вредности су тиме погажене. Наравно, познат ми је изговор према којем Албанци желе да се Србима освете за варварски рат, али то не може бити и оправдање, јер су Срби који су извршавали наређења из Београда побегли са Косова.” (Бечки недељник „Формат”, септембар 1999. године.)

„Притисак из Београда којем је изложена српска заједница такав је као да се ништа није променило од времена Слободана Милошевића. Али, ја заиста искрено верујем у косовске Србе, они су храбри људи. Остали су упркос свим невољама, суочили су се с веома тешком ситуацијом и одмах након уласка трупа НАТО на Косово, и у марту 2004. И ипак су остали. Зато је за мене елементарно питање зашто би неко сада отишао са Косова, поготово када јако добро зна и каква је избегличка судбина. Срби морају остати у својим кућама, на својим огњиштима. Косово је и њихов дом. Разумем да пред сваку историјску промену постоји одређена зебња. Међутим, након успостављања независног Косова тензије у друштву биће неупоредиво мање, а косовске Србе ће прихватити и онај део албанске популације који на њих сада гледа као на препреку независности. Прихватиће их као важан део косовског друштва, део који има своју богату културу и неспоран идентитет.” (Новосадски „Дневник”, фебруар 2007.)

Коментари31
6b6f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Daliborka
U pravu je Bajrami, Srbi i Albanci, kao i sve ostale etnicke grupe zive zajedno svuda po svetu, pa je logicno da mogu da zive zajedno i u Republici Srbiji(tj.u pokrajini Kosovo i Metohiju).Ali Bajrami je zaboravio da u Albaniji zivi jedan broj Srba i nije mu palo napamet da trazi drzavu.Bajrami,Vi,kao profesionalac trebali bi u da u znak pocetka pomirenja, iznesete javno sva zlodela od strane Siptarskih terorista u periodu 1980-2009, i tada ce se mozda medju Vasim sunarodnicima, a samim tim i medju komsijama Srbima javiti zelja za zajednicki zivot i izgubiti taj NEOPISIVI STRAH koji vlada medju srpskim stanovnistvom od Siptarskih terorista.
marko Crnogorac
gospodo kosovski Albanci, zapad Vas uci demokratiji, stvara Vam drzavu na SRPSKOJ zemlji. Gospodo vecina Vas je sluzila, osmajliskim osvajacima,Njemacko talijanskom fasizmu i u novije vrijeme NAT-u.Sada govorite o povjerenju i suzivotu sa Srbima. PARADOKS!
bojan ilic
"Kosova" ne dira tebe Srbija ti nju diras.... Za gospodina Aleksandra , 23/06/2008, 00:14 Pozivam gospodina Aleksandra, da svoje ocito ubedjenje da je Srbija najbolja opcija za kosovske Albance stavi na test jednim prostim eksperimentom: neka sedne u automobil sa kosovskim tablicama i neka se provoza Srbijom bez pratnje... i sta sad? koja je poenta ovog texta da albanci trebaju nezavisnost jer im je opasno da se voze po srbiji pod separatistickim tablicama i papira? i srbima u hrvatskoj bi bilo isto pa im ne daju nezavisnost...
M
A ko kaze da zajedno svercuju ?
Matija Soskic
Bez obzira sto ovaj moj komentar moze da naidje na negativan prijem kod citalaca, smatram da ovaj covek govori objektivno, realno i bez predrasuda od kojih pate mnoge njegove kolege. Vreme je da se pocne na pomirenju i promociji tolerancije, poverenja, i dobrosusedskih odnosa medju Srbima i Albancima. Jedino na taj nacin Kosovo moze da obezbedi normalniji zivot i nadu da ce stvari da krenu na bolje. Matija Soskic, Kanada (Eh?)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља