понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.09.2020. у 09:02

Српска деца у Гламочу не могу да уче матерњи језик

У наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема: настава или на „босанском” или на хрватском
Гламоч (Фозо Википедија)

Од нашег дописника

Сарајево – У Гламочу, општини на југозападу БиХ са већинским српским становништвом (43,5 одсто), која, као и Дрвар и Грахово, територијално припада Федерацији БиХ (ФБиХ), деци српске националности ускраћено је Уставом загарантовано право да уче матерњи језик. При упису у школу српски школарци морају да се определе хоће ли учити хрватски или „босански” језик, јер у наставном плану ресорног министарства Кантона 10, у чијем саставу је и општина Гламоч, српског језика нема.

Загарантовано право на изучавање националне групе предмета, по наставном програму Републике Српске, ускраћено је српској деци и у Основној школи „Ахмет Хромаџић” у Босанском Петровцу, због чега се већина њих опредељује за школовање у Републици Српској, у општини Дрнић, удаљеној десетак километара од места у којем живе. Босански Петровац је општина која такође припада ФБиХ, то јест Унско-санском кантону, у којем, као и у многим другим, ђаци уче лекције о „геноциду у Сребреници”.

Саговорници „Политике” кажу да је „скандалозно и непримерено” да се деци српске националности намеће да се образују на језицима друга два народа (Хрвати и Бошњаци), те да је то доказ дискриминаторског односа власти Федерације БиХ према српском народу, као једном од три конститутивна у БиХ. Неки од њих убеђени су да је то и један од „смишљених” начина како би се Срби присилили на поновно исељавање.

„Неизучавање српског језика у гламочким школама (основној и средњој), у којима је трећина ученика српске националности, само је један од проблема с којима се суочавају српски повратници. Сви наши досадашњи покушаји да се у локалне школе уведе и српски језик били су неуспешни због углавном „неоправданих” ставова кантоналног министарства просвете. Очито је да на тој адреси нема спремности да се превазиђе вишегодишња ситуација због које испаштају деца, и стога је неопходно проблем решавати на највишем нивоу. Ја се надам да ће се то ускоро и догодити”, рекао је за наш лист Небојша Радивојша, начелник Гламоча.

У недавној изјави за Радио Слободна Европа Гламочанин Слободан Радмило, отац двојице синова који пету годину уче хрватски језик уместо српског, који сматрају матерњим, навео је, између осталог, да проблем српске деце не могу решити њихови родитељи, јер је „то ствар политике и политичара”, који би, сматра он, морали деци свих националности да обезбеде да могу да уживају Уставом загарантована права.

„Не могу то ни родитељи, ни удружења, нити црква решавати, јер нису власт и не доносе законе. Зна се ко управља државом”, казао је Радмило.

Дискриминацију српских школараца у Гламочу, којом се директно крше одредбе Дејтонског мировног споразума, осуђује и Горан Броћета, делегат из реда српског народа у Парламенту ФБиХ и најављује да ће српски заступници у Скупштини Кантона 10 поново актуелизовати тај проблем.

„Ни 25 година након рата Дејтонски мировни споразум се не поштује. Српска деца у Гламочу не изучавају матерњи језик. Крајње је време да сви морају да схвате да су Срби конститутиван народ”, изјавио је Броћета за Срну. Он тврди да су проблеми српских повратника у Гламоч вишеструки, јер осим неувођења српског језика у школе, они се суочавају и са „незаконитим и неуставним националним обележјима”, те „прецртавањем ћириличних назива на таблама поред пута”.

Коментари32
17236
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јањ
Народ = језик. Нема језика - нема народа.
Beogradjanin - Schwabenländle
@ Nikola, не, није тачно шта сте написали. Постојала је једна конференција и споразум о " нашим језицима ", направљен давно у Новом саду. Ту је било решено да се каже тачка и зарез; Хрвати се тог споразума нису држали. Прво, за војску је важио српски језик, друго у БиХ, ЦГ, ХР и Србији се говорило и писало званично српско-хрватски, или хрватско - српски, у унутрашњем опхођењу могло се рећи и само хрватски, или само српски. Цело школовање сам провео у ХР, подука ми није потребна.
Леон Давидович
То је резултат предаје српских територија 1995. године. Како друга страна не подносу ништа што је српско тако забрањују и помињање српског језика. Но деца све једно уче матерњи језик јер како год да га зову то је исти језик. Само му додају неке нове речи углавном настале у доба НДХ, а све остало је исто јер какви су то језици ако не тртеба преводилац да би се разумели. Боље би било да воде бригу колико им се деце уписује у први разред укљичујући и хрватске и бошњачке средине.
Trifun
@Леон Давидович Srbi su 1995.g "predali"neke teritorije na kojima su bili vecina,da bi dobili neke teritorije na kojima nisu bili vecina,a koje su od strateske vaznosti za Republiku Srpsku:Posavski koridor i Podrinje..I nema tu reci ni o kakvoj izdaji,vec o realnom sagledavanju stvari.To ne znaci da se ne treba boriti za prava Srba na teritoriji Federecije BiH,jer su oni konstituvni narod na celoj teritoriji BiH..
Аца. С. Илић
@"Л.Д. Троцки", није баш тако наивно и небитно. У Хрватској се уводи Павелићев новоријек друкчији од српског. Rечи се скупљају из неких хравтских забити где су се људи слабо мешали као напр. - место што' или шта' они говоре ча, према словачкоме чо ( чакавци), а по варошима ца (према чешкоме и пољскоме цо). На крају речи изговарају л место о, нпр.: котал, рекал, молил итд. Место ђ и љ говоре ј, нпр.: преја, меја, постеја, земја, скупје..итд. Временом ће то бити други језик, са другом синтаксом.
Sanja
Ocekujem da EU intervenors kao kad od nas zahteva u njihovom interesu. Ili prekinuli pregovore s EU. Ako samo od Srba otimaju I nas unizavaju nemamo o cemu s EU da pricamo.
Zoran
Govori srpski da te ceo svet razume. Salim se. Naravno da je sramota uskracivati prirodno pravo na upotrebu vlastitog jezika. Istorijski slijed događaja je ucinio da imamo tri jezika. Mada ja iskreno mislim da je to jedan jezik koji nije ni srpski ni hrvatski ni bosnjacki. Sjeca li se jos neko bosancice?
ВОЈИН
Све што се догодило на простору бивше Југославије није "природно право" како ви опортунистички тумачите. Још 1971. била је генерална проба рушења Југославије кроз Хрв. Маспок, са лидерима Туђманом и Алијом, нама по злу познатим из 1992. Иза свега је стајао амерички НАТО а извођачи радова су биле 5. колоне у Словенији, Хрватској и у Сарајеву. Иначе Србе на тлу тзв. Хрватске помиње Карло Велики још крајем 7. века и Хрвата ту нема и све то није природно него под "притиском..."!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља