четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.09.2020. у 15:32

Комисија усвојила предлог за споменике тројици градоначелника

(Фото А. Васиљевић)

Комисија за споменике и називе тргова и улица усвојила је данас иницијативу да се подигну споменици некадашњим градоначелницима Београда Бранку Пешићу, Влади Илићу и Милошу Савчићу.

Комисија је усвојила и иницијативу да се Хрватска улица на Палилули преименује у Улицу глинских жртава 1941. године, рекла је председница те комисије Андреа Радуловић, а саопштила је Градска управа.

Иницијативу да се тројици градоначелника подигну споменици, на местима која су утицала на њихов живот и рад у престоници, поднео је заменик градоначелника Горан Весић, преноси Танјуг.

Он је предложио да се испред зграде Градске општине Земун на Масариковом тргу, подигне споменик Бранку Пешићу, наводећи да су у време када је Пешић био градоначелник изграђени Београђанка, Мостарска петља, ауто-пут кроз Београд, мост Газела, Теразијски тунел, основане културне манифестације као што су „Фест” и „Битеф”.

За подизање споменика Влади Илићу, предложен је простор између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине улице.

У иницијативи се наводи да је у време Илићевог мандата почела изградња Храма Светог Саве, висећег моста на Сави на чијим се стубовима данас налази Бранков мост, изграђен је „Мост краља Петра” на Дунаву, где се данас налази Панчевачки мост, Београдски сајам и отворен Зоолошки врт.

Споменик Милошу Савчићу биће, према предлогу, подигнут на углу Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Војводе Путника.

Био је градоначелник кратко, од 1929. до 1930, али је за годину дана свог мандата решио велики број проблема Београђана, стоји у иницијативи.

Био је и министар грађевине Краљевине Југославије, а између два светска рата постао је један од највећих грађевинских магната Европе, а на КиМ је тада отворио један од најмодернијих европских рудника „Трепча”.

Иницијативу о преименовању Хрватске улице на Палилули поднели су грађани Котежа, а у њој се наводи да је покољ у цркви у Глини, 29. јула 1941. године, када су усташе убиле више од 1.700 људи, локалног српског становништва, један од највећих злочина, а да је жеља да се новим називом сачува сећање на невино страдало становништво.

Коментари7
7192a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bane
Poštenije bi bilo da su vratili kuću naslednici Vlade Ilića...
Dotle nije došlo ali je moguće
Verovatno je još prerano za spomenike zahvalnosti aktuelnoj gradskoj vlasti jer još mnogo trebaju i da urade + protok vremena.Za početak možda nađu svrhu i"tramvajskom mostu"u BG.?! Ako ne mogu da se snađu -neka ponovo čitaju Andrića. Ako je i jedan most beogradski ,onda je to taj ,otet od Beograđanina pred povlačećim okupatorom. Ako mu je prošlo vreme i stiže bolji -onda neka bar još negde .takav služi svojoj veličanstvenoj svrsi (opet Andrić) .
Драган Перић
У тексту се наводи следеће: „У иницијативи се наводи да је у време Илићевог мандата почела изградња Храма Светог Саве, висећег моста на Сави на чијим се стубовима данас налази Бранков мост...“ Не бих да умањујем значај Владе Илића, али, људи, побогу, није ваљда да тамо нико нема појма. Градња моста краља Александра је започета 1. маја 1931, под Миланом Нешићем, мост је отворен 16. децембра 1934. године док је још био градоначелник Милутин Перовић. Илић је тек од 10. јануара 1935. године.
Тико Секо тежко
"За подизање споменика Влади Илићу, предложен је простор између улица Џорџа Вашингтона, Булевара деспота Стефана, Војводе Добрњца, Венизелосове и Кнез Милетине улице." Описани правоугаоник (кварт) има преко 10 хектара! Да ли градски оци планирају Влади Илићу да подигну споменик још грандиознији од споменика Стефану Немањи? Да Београд коначно уђе у Гинисову књигу рекорда? Што се тиче Хрватске улице, да ли је њен пун назив био "Хрватска-усташка"? Колико ли тих Котежана има и хрватско држављанство?
Татјана
За прво сте потпуно у праву, и ја сам се запитала да ли је тај ко тако описује локацију будућег споменика икад прошао тим крајем. Што се тиче другог, расправа да ли је хрватско=усташко би нас далеко одвела, а све и да није једнако - шта с тим. Ни сви Немци нису били нацисти, па немамо Немачку улицу. Сходно томе ни ова хрватска нема шта да тражи у Београду, ни било где у српским земљама. Друго је питање да ли је Улици глинских жртава место у полунелегалном периферијском насељу.
Миодраг Стојковић
Сетите се првог ослободиоца Београда , од вишевековног мрака . Трг са спомеником , скромно за великана.
Саша Микић
Реците отворено да је то ваш предак војвода Миленко Стојковић. Нису сви верзирани за историју, па ваш опис сигурно им ништа не значи.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља