петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.09.2020. у 21:00 Бранка Васиљевић

Његово величанство – сат

Изложбом „Време и наслеђе – сатови на здањима београдске архитектуре” обележено 60 година постојања Завода за заштиту споменика културе града Београда
(Фото: Завод за заштиту споменика културе града)

У част најранијег уређаја за одбројавање времена отворена је јединствена изложба „Време и наслеђе – сатови на здањима београдске архитектуре”. Поставка је уприличена у згради Завода за заштиту споменика културе града, на Београдској тврђави. Овом изложбом, коју је отворио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, обележено је 60 година постојања Завода.

– Од укупно 435 споменика културе који се налазе у надлежности Завода, постоји известан број оних у оквиру чијег фасадног платна се налази симбол и инструмент рачунања времена – сат. Циљ ове поставке је да приказом одабраног документарног материјала усмеримо пажњу на објекте поред којих свакодневно пролазимо и које користимо да бисмо указали на начине вредновања и чувања културног наслеђа – рекла је Оливера Вучковић, директорка Завода.

На поставци су приказане фотографије 28 објеката који су споменици културе и у оквиру своје фасаде имају сат. Изложба приказује хронолошки развој сата на нашим просторима и овим објектима – од најстаријег сунчаног сата код нас који се налази у манастиру Студеница, преко сунчаних сатова у Београду, до оних смештених на јавним здањима.

– Изложба је подељена на неколико сегмената. У једном делу поставке могу се видети фотографије црквених објеката који на својим торњевима имају сатове као што су Саборна црква, Црква Свете Тројице, Николајевска црква, Црква Светог Николе у Добановцима, Свете Параскеве у Бољевцима, а ту је и фотографија Цркве Светог Антуна Падованског на којој се некада налазио сат.

– Управо на тим црквеним торњевима види се развој симболике употребе сата – он је с једне стране позивао људе на молитву, а с друге информисао колико има часова – објашњава Љубица Радовановић, историчар уметности у Заводу. Она је заједно са Слађаном Милојевић, документаристом у Заводу, приредила ову јединствену изложбу.

Посебан део поставке односи се на објекте јавног карактера који су ауторска остварења и представници стила на нашем подручју. То су Палата Главне поште, Земунска пошта, Министарство саобраћаја у Немањиној улици, зграда Београдске задруге, Народни музеј и некадашња Главна железничка станица. И у „недрима” ових здања секунде и минуте откуцава сат.

Један кутак простора у великој сали Завода посвећен је и Ливници „Пантелић” која је у 19. веку на нашем подручју била пионир у производњи сатних механизама, сатова и торањских звона.

– У оквиру објекта Ливнице „Пантелић” постојао је сат, али су они произвели сатове за још два објекта која се могу видети на изложби. То су Сахат кула и Архив Југославије. Јединствена је прилика да се управо овде на изложби виде казаљке које су биле део сатног механизма на Сахат кули. Оне су сада део фонда Завода за заштиту споменика културе града Београда – рекла је Радовановићева.

Сунчани сат постоји и у оквиру комплекса Астрономске опсерваторије, где је дискретно уклопљен у стазу у самом центру комплекса, али и у објектима јавне намене као што су Пароброд, Класна лутрија и Ратнички дом. Часовници су се некада налазили и на болницама као што су Прва варошка болница и Војна болница на Врачару.

Казаљка и њена сенка

Најпознатији сунчани сат у престоници налази се у Земуну. Смештен је на кући на углу Главне и Дубровачке улице. Здање је изграђено 1823. године, али је сат постављен пет година касније.

Овај сат значајан је у историји српске астрономије по форми, конструктивном решењу и распореду цифара. Састоји се од бројева 8, 9, 10, 11 и 12 које су на левој страни, а на десној су 1, 2 и 3. Време показује једна казаљка и њена сенка.

Коментари2
38d6c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gnomon
Prvi suncevi satovi postojali su u Kini i Mesopotaniji jos u 13 veku pre nove ere!
Црни
Какви Кинези и какви бакрачи. Рачунање времена, часовници, календари... Све то има код нас у нашој Србији. Лепенска и Винчанска култура 9000 година уназад. Треба изучавати наше!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља