Европска унија и Кина међусобно ће заштитити по 100 производа с ознаком географског порекла, што ће по билатералном споразуму заштитити произвођаче од фалсификовања ове врхунске робе. И свакако добро пробране, јер само на нивоу ЕУ постоји око три хиљаде производа који имају такву ознаку.
На тој листи и даље нема ниједног од производа из Србије.
Од европских производа са ознаком географског порекла у Кини ће бити заштићени: шпанско вино кава, француски шампањац и коњак, ирски виски, португалски порто, пољска вотка, минхенско пиво, грчка фета и италијански сиреви горгонзола и пармиђано ређано. Међу кинеским производима су јело од пасуља „пиксијан дој бан”, пиринач панђин, анђи бели чај...
Како је објавила Европска комисија (ЕК), споразум ће донети трговинске користи обема странама, а потрошачима понуду квалитетних производа. „Еурактив” преноси да кинеско тржиште има све већи потенцијал за европске произвођаче хране и пића (вредност извоза 2019. била је 14,5 милијарди евра) и да је та земља друга дестинација за извоз европских производа заштићених географском ознаком.
Јасно је да корист од заштите географског порекла робе постоји. Према последњим информацијама из Министарства пољопривреде, Србија на националном нивоу има 47 пољопривредно-прехрамбених производа са заштићеним географским пореклом. Нико од произвођача још се није осмелио да са таквим производом изађе пред европско тржиште и конкурише за ознаку.
– Чекамо закон о шемама квалитета за пољопривредно-прехрамбене производе који ће пружити правни основ да бисмо и то урадили. У међувремену смо припремили три спецификације за фрушкогорски липов мед, ариљску малину и пиротски качкаваљ. Из Брисела смо незванично добили позитивне коментаре. Сада се само чекају прописи да и званично пошаљемо ЕК на одобравање – рекао је за „Политику” Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде.
Истиче да је споразум између Кине и ЕУ значајан и да ће донети корист произвођачима, јер се роба са заштићеним географским пореклом продаје боље и по вишој цени у односу на оне, из исте категорије, који немају ознаку.
Како су раније за „Политику” рекли у Заводу за интелектуалну својину, Србија још није чланица ЕУ, али то нас не спречава за регистрацију производа на нивоу ЕУ јер чланство није услов.
Као пример су навели Колумбију, која је заштитила кафу. Код нас очигледно и даље не постоји веће интересовање произвођача да уђу у ригорозне контроле и припрему спецификација и елабората, што је услов за конкурисање на захтевном европском тржишту.
Ова процедура иначе не захтева посебне финансијске издатке, а може да траје од неколико месеци до годину дана. Време се продужава уколико нека од држава уложи приговор, што је релативно честа ситуација. Додатни проблем је и то што код нас постоји и један број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.
Ипак, један од главних мотива произвођачима јесте само присуство производа на тржишту ЕУ, на којем влада јака конкуренција, те је оно за многе тешко освојиво без великих улагања у маркетинг, чак и са ознаком географског порекла.
Зато је и основно питање имамо ли ми шире препознатљиве производе у радњама европских држава.
– За све производе регистроване на националном нивоу ћемо покренути процедуру за заштиту и на нивоу уније, то уопште није спорно. Сада смо изабрали три и надамо се да ће они раскрчити пут и за остале. Велики број њих, лесковачки ајвар, сремски кулен и други, имају потенцијала да буду предмет заштите и у ЕУ – истакао је Ракетић.
