субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 17.09.2020. у 22:00 Ивана Албуновић - Јелица Антељ

Фрушкогорски липов мед, ариљска малина и пиротски качкаваљ иду у Брисел

(Фо­то EPA/Sandor H. Szabo)

Европска унија и Кина међусобно ће заштитити по 100 производа с ознаком географског порекла, што ће по билатералном споразуму заштитити произвођаче од фалсификовања ове врхунске робе. И свакако добро пробране, јер само на нивоу ЕУ постоји око три хиљаде производа који имају такву ознаку.

На тој листи и даље нема ниједног од производа из Србије.

Од европских производа са ознаком географског порекла у Кини ће бити заштићени: шпанско вино кава, француски шампањац и коњак, ирски виски, португалски порто, пољска вотка, минхенско пиво, грчка фета и италијански сиреви горгонзола и пармиђано ређано. Међу кинеским производима су јело од пасуља „пиксијан дој бан”, пиринач панђин, анђи бели чај...

Како је објавила Европска комисија (ЕК), споразум ће донети трговинске користи обема странама, а потрошачима понуду квалитетних производа. „Еурактив” преноси да кинеско тржиште има све већи потенцијал за европске произвођаче хране и пића (вредност извоза 2019. била је 14,5 милијарди евра) и да је та земља друга дестинација за извоз европских производа заштићених географском ознаком.

Јасно је да корист од заштите географског порекла робе постоји. Према последњим информацијама из Министарства пољопривреде, Србија на националном нивоу има 47 пољопривредно-прехрамбених производа са заштићеним географским пореклом. Нико од произвођача још се није осмелио да са таквим производом изађе пред европско тржиште и конкурише за ознаку.

– Чекамо закон о шемама квалитета за пољопривредно-прехрамбене производе који ће пружити правни основ да бисмо и то урадили. У међувремену смо припремили три спецификације за фрушкогорски липов мед, ариљску малину и пиротски качкаваљ. Из Брисела смо незванично добили позитивне коментаре. Сада се само чекају прописи да и званично пошаљемо ЕК на одобравање – рекао је за „Политику” Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде.

Истиче да је споразум између Кине и ЕУ значајан и да ће донети корист произвођачима, јер се роба са заштићеним географским пореклом продаје боље и по вишој цени у односу на оне, из исте категорије, који немају ознаку.

Како су раније за „Политику” рекли у Заводу за интелектуалну својину, Србија још није чланица ЕУ, али то нас не спречава за регистрацију производа на нивоу ЕУ јер чланство није услов.

Као пример су навели Колумбију, која је заштитила кафу. Код нас очигледно и даље не постоји веће интересовање произвођача да уђу у ригорозне контроле и припрему спецификација и елабората, што је услов за конкурисање на захтевном европском тржишту.

Ова процедура иначе не захтева посебне финансијске издатке, а може да траје од неколико месеци до годину дана. Време се продужава уколико нека од држава уложи приговор, што је релативно честа ситуација. Додатни проблем је и то што код нас постоји и један број производа који су регистровани, а немају овлашћене кориснике.

Ипак, један од главних мотива произвођачима јесте само присуство производа на тржишту ЕУ, на којем влада јака конкуренција, те је оно за многе тешко освојиво без великих улагања у маркетинг, чак и са ознаком географског порекла.

Зато је и основно питање имамо ли ми шире препознатљиве производе у радњама европских држава.

– За све производе регистроване на националном нивоу ћемо покренути процедуру за заштиту и на нивоу уније, то уопште није спорно. Сада смо изабрали три и надамо се да ће они раскрчити пут и за остале. Велики број њих, лесковачки ајвар, сремски кулен и други, имају потенцијала да буду предмет заштите и у ЕУ – истакао је Ракетић.

Коментари18
8f88e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zikica
Ove price su na nivou srednjeg veka i u stilu crnog gruje... da bi kupili jedan jedini iMac 27" treba napraviti cetri vagona ajvara ili prodati sedam tona maline. Pametnom dosta ne informisanom nazalost nikad nece biti jasno.
vukodlan
Jel' ima jos neko kome nije jasno kakva je prednost biti u EU? Dok se mi bakcemo nasim glupostima Hrvati i Slovenci registruju cevape, ajvar i kajmak kao svoje proizvode. Mi se ponasamo kao da imamo dva zivota.
Pozurite
Znaci ipak je ostalo jos nesto u Srbiji sto nisu Hrvati i Slovenci vec registrovali.
Lazar Siriški
A šta je sa turijskom kobasicom od skoro dva i po kilometra?
Пројекти
Малина квалитетна 1200усд тона, липов мед руски са сертификатима 2800еур тона, ,,качкаваљ,, 2500еут тона, али кило липовог меда је на амазону 15 усд (са слањем у државе где роба не нестаје)... Можда онај пројекат сушеног органског парадајза, који је имао пилот постројење у околини Старе Пазове, можда тај пројекат има већи економски потенцијал.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља