петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 18.09.2020. у 20:00 Борка Голубовић-Требјешанин

Добро је понекад побећи из овог нашег света

Оно што ми недостаје из „аналогног позоришта” јесте магија директног контакта са публиком, каже визуелни уметник Симон Сен, чија представа је изведена на Битеф-Прологу
Сцена из представе „Бити Аријелa Ф” (Фото: Битеф)

После шест месеци одсуства са сцене, сјајно је доћи на Битеф и играти пред публиком која је у истом простору као и ја, рекао нам је ових дана Симон Сен, визуелни уметник из Женеве, чија је представа „Бити Аријела Ф” изведена у оквиру овогодишњег  Битеф-Пролога, специјалног фестивалског издања које је одржано у Битеф театру под слоганом „На ивици будућности”. Реч је о својеврсној најави спојеног издања 54. и 55. Битефа најављеног за 2021. годину.

– Док је на снази била забрана кретања, изводио сам представу „Бити Аријела Ф” посредством интернета. Будући да овај пројекат покреће питања виртуелне презентације људског тела, то је био начин да се и гледаоци поставе у позицију виртуелности. Ипак, оно што ми недостаје из „аналогног позоришта” јесте магија директног контакта са публиком – прича Симон Сен.

Искуство Симона Сена почиње куповином дигиталне реплике женског тела путем интернета. После тога, он креће у потрагу за женом чије тело „виртуелно” настањује. Са сцене преноси публици своје узнемирујуће искуство. У овој представи-предавању које функционише и као демонстрација и као исповест, Симон Сен доказује да виртуелни и реални свет нису увек међусобно супротстављени, откривајући неочекиване везе између технологије, репрезентације, рода и закона. О томе какво искуство преноси публици, наш саговорник каже:

– На једном интернет сајту сам купио виртуелни 3Д-скен стварне жене као и комплет опреме за виртуелну реалност, укључујући и сензоре који се користе у видео-играма. Распоредио сам их по телу, ставио слушалице и „претворио се” у ту девојку. Подигнем руке, погледам их: то су њене руке. Погледам наниже и мој ум заиста помисли да имам тело жене. Одмах сам осетио да ми то женско тело пристаје и да мислим да изгледам предивно. То је био фантастичан осећај.

После тог изненађујућег искуства Симон Сен је, као што каже, потражио ту жену на друштвеним мрежама. Ступио је с њом у контакт и предложио да се сретну.

– Аријела је прихватила. Посетио сам је у Енглеској и снимио наш разговор. Тај ме је сусрет узнемирио, те сам отишао код психолога да се распитам о питањима идентитета у вези са перцепцијом сопственог тела. „Снепчет дисморфија”, жеља да се сопствено тело подвргне хируршкој трансформацији како би личило на селфије провучене кроз филтере, данас је препознато као клиничко стање. Распитао сам се и код адвоката о правним питањима у вези са употребом овог дигиталног тела. Истовремено, наставио сам комуникацију са Аријелом. Разговарали смо о томе шта све њено тело може. Навела ме је да чиним ствари које никада не бих радио без тог новог тела које је, на неки начин, постало и моје, прича уметник и објашњава како је истрајавао на овом остварењу:

– Процес је био прилично праволинијски. У почетку нисам имао намеру да то искуство преточим у позоришни пројекат. Када сам све препричао пријатељима, схватио сам да на тај начин могу изнова да осетим узбуђење као када сам први пут ушао у Аријелину кожу. И при самој помисли на све то, срце крене да ми лупа, па можете замислити како се осећам кад то делим са 50 људи у позоришту.

Рад Симона Сена на први поглед оставља утисак да је реч о друштвено ангажованом уметнику који диже глас против једног вида неправде. Међутим, његов рад открива нешто двосмисленији приступ. Како гледа на светске позоришне токове, односно како из његове перспективе изгледа наша стварност?

– Код виртуелне реалности ми се свиђа и то што у њу не можеш да понесеш телефон и провераваш вести или друштвене мреже. У потпуно си паралелном универзуму који има своја правила. Добро је осећање понекад побећи из овог нашег света – каже уметник.

Коментари0
cf3a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља