Више од половине студената у Србији не бави се спортом, сваки трећи академац свакодневно пуши, а петина њих редовно одлази у кладионице. Иако већина студената сматра да је здрава исхрана веома важна, мање од половине њих једе три пута дневно, а на грицкалицама живи сваки шести академац, показало је најновије истраживање фармацеутске куће „Галеника”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку студената из целе земље, током јула месеца, такође је открила да мање од половине академаца конзумира три оброка дневно, 44 одсто њих не једе поврће сваки дан, док више од половине нема воће на дневном менију. Препоручене две литре воде не пије осам од десет академаца, а девојке су те које више воде рачуна о здравој исхрани и адекватном уносу воде.

Када је реч о психоактивним супстанцама, алкохол и цигарете су најприсутнији у свакодневном животу студената. Више од трећине њих рекло је да пуши сваки дан, у претходном месецу дана алкохол је конзумирало више од 60 процената академаца, док је 6,7 одсто њих признало да конзумира нелегалне психоактивне супстанце. Подаци изведени из овог истраживања говоре да су кладионице најпопуларније у Војводини, у којој је сваки четврти академац рекао да уплаћује тикете.

Др Сергеј Остојић, професор физиологије спорта на Факултету спорта и физичког васпитања у Новом Саду, истиче да није изненађен резултатима овог истраживања и тужно констатује да је ово још једна студија која сведочи о лошим здравственим навикама и животним стиловима младе популације. Наш саговорник, који ради на националном пројекту „Начини прави избор за дугорочно здравље” подржаном од стране министарства просвете и науке, сматра да су лоше здравствене навике студената последица недостатка системске едукације о значају здраве исхране и физичке активности.

– Пре пар деценија, ђаци у основним школама имали су домаћинство и учили шта подразумева здрава исхрана, а откада је овај предмет избачен из школског распореда, они практично немају никакво формално здравствено образовање. Нажалост, нема довољно квалитетних научнопопуларних материјала намењених ни студентској, а ни општој популацији, а последица тога је мали проценат физички активних и висок проценат гојазних и особа са озбиљним здравственим проблемима. Једна од основних предрасуда везаних за здраве стилове живота јесте да физичка активност и квалитетна исхрана доста коштају, што није тачно – оцењује др Сергеј Остојић.

– Многобројна истраживања говоре да се на менију наших људи веома ретко налази поврће, а оно спада у најјефтиније намирнице. Већина становника северних земаља, који спадају међу најздравије житеље Европе, уопште не иду у фитнес клубове, али се свакодневно баве физичком активношћу на свежем ваздуху. Нашем организму нису потребне чија семенке, али му је неопходно да свакога дана направимо 10.000 корака. Велики број деце у Србији не зна да плива, нити да вози бицикл, а то је елементарна здравствена „писменост”. Истина је да млади људи најчешће не пате од последица нездравих животних навика, али лоша исхрана, пушење и недостатак физичке активности долазе на наплату у зрелом животном добу – закључује др Остојић, који је и аутор књиге „Водич за здраве навике – исхрана и физичка активност”.

Коментаришући кључне налазе овог истраживања, представник Кровне организације младих Србије Стефан Ђорђевић каже да је велики број младих који одлази у кладионице и мали број оних који упражњавају здраве животне стилове – логична последица чињенице да кладионице и пекаре ничу као печурке после кише, а највећи број младих у мањим срединама нема клуб у месту у коме би могао да игра, свира, слика или се бави спортом.

– У малим местима нису доступни бесплатни садржаји за младе, а доста родитеља није у могућности да деци плаћа школе спорта или музике. У жељи да помогнемо младима који живе у срединама са неразвијеном инфраструктуром, Кровна организација младих Србије је током лета имала бројне састанке са руководиоцима у Сјеници, Бољевцу, Ћићевцу и Владичином Хану. Тренутно се налазимо у Куршумлији, у којој постоји преко педесет кладионица и ниједан клуб у коме би млади могли да свирају, сликају или се баве глумом – упозорава Ђорђевић и подсећа да је некада држава систематски развијала секције у школама, улагала у рекреативни спорт и организовала радне акције, омладинске кампове и извиђачке клубове како би деца и млади на конструктиван начин проводили слободно време.

– Наше друштво улаже у врхунски и такмичарски спорт којим може да се бави неколико процената младих, а највећи број њих детињство и младост проводи уз телевизор или видео-игрице. Зато не треба да чуди висок проценат студената који пуше, пију и не баве се спортом – закључује наш саговорник.