уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 19.09.2020. у 11:00 Весна Проковић

Мањи број уметникa на смотри „Мермер и звуци”

Одржани само симпозијуми „Бели венчац” и „Свет керамике”
Учесници смотре „Мермер и звуци” (Фото: В. Проковић

Аранђеловац – У природном окружењу, ушушкани у зеленило Парка Буковичке Бање, ове године због епидемиолошких услова у атељеу смотре „Мермер и звуци”  стварао је значајно мањи број уметника него иначе. Два најпознатија симпозијума – „Свет керамике” (1973) и „Бели венчац” (1966) који су деценијама део Смотре уметности „Мермер и звуци”, окупила су три керамичара – Велимира Вукићевића, Марка Лојтолда и Јована Матића, као и једног вајара Милију Чпајка.

Селектор 47. Симпозијума „Свет керамике” и први доктор керамике у Србији Љубица Јосић Кнежевић открила нам је да је имала заиста тежак задатак да окупи уметнике усред епидемије јер су неки и одустали, али је на крају све испало сјајно, спајајући доајене керамичке међународне сцене са младим уметницима, што је резултирало разменом енергије и искуства.

Чувени керамичар и стари гост, али и некадашњи селектор Смотре уметности, проф. Велимир Вукићевић (1950) који већ четрдесет година ствара у овој области, изразио је велико задовољство што може да оживотвори свој нови циклус у идеалним условима за рад. Открио је да су ретке могућности да уметник буде посвећен стварању и да је ове године акценат ставио на белу боју и на облаке.

Јован Матић (1966), мастер одсека керамике на Факултету примењених уметности стицајем актуелних околности је остао у земљи па је био у могућности да учествује у Аранђеловцу. Иначе би, због дипломских студија већ увелико био на Институту за дизајн у Тађимију у Јапану. Према речима селектора, а уједно и ментора, његови радови су социјално ангажовани и друштвено промишљени.

– Осећам се повлашћено што сам стварао са оваквим именима од којих сам много тога и научио. Својом уметношћу желим да кажем да алтернатива постоји и да неке ствари могу да се избегну, као што је, на пример, уништавање природних ресурса. Инспирацију сам имао самим боравком овде у парку, – рекао је Матић који у свом раду поставља питање употребе и злоупотребе животиња и природе.

(Фото Славица Ступарушић)

Марк Лојтолд (1962), професор, некада на Принстону, данас у Њујорку и Шангају, други пут је у Србији и први пут у граду под Букуљом. Изразио је велико задовољство и част што му је одобрено да створи дело у комбинацији мермера и порцелана, јер већ 30 година жуди да ради с каменом, али до сада му то није пошло за руком. Иако је позван као керамичар, његов боравак изнеће јединствену и уникатну скулптуру у мермеру која ће бити први пут исклесана са примесама порцелана.

У овом послу много му је помогао клесар Иван Ђорђевић (1978) који је умеће стекао уз велике вајаре, објаснио је Марк, истичући њихову сложност у размени идеја. Лојтолд је скромно предложио да се више простора посвети младим уметницима него њему и Вукићевићу који имају значајне биографије и који су уједно и чланови Међународне академије керамике.

Једини учесник Симпозијума „Бели венчац”, Милија Чпајак (1999), са вајарског одсека Факултета ликовних уметности открио нам је да је био инспирисан самим локалитетом.

– Венчачки мермер је добар за рад и имам идеју да направим прстен у који ће бити посађена буква која је овде најзаступљенија врста дрвета. Временом се не зна шта ће се десити са прстеном, да ли ће пући или срасти са стаблом – објаснио је млади вајар.

Радови са овогодишњих симпозијума биће изложени следеће године. За одржавање ових манифестација средства у износу од 10 милиона динара обезбедило је Министарство културе и информисања.

Коментари0
6d3ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља