понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 26.09.2020. у 18:00 Зоран Радовановић

Пик против таласа

Први талас ковида 19 у Србији званично се протезао од почетка марта до прелаза маја у јун, а врх је достигнут 16. априла. Други талас уочава се од почетка јуна, кулминира 26. јула и стабилизује се, опет према званичним подацима, крајем августа на броју новооткривених болесника мањем од 100 током 24 сата. Размак између два таласа био је у Србији краћи него у окружењу
(Срђан Печеничић)

У својој импресивној историји, развученој током дугих 116 година, „Политика” је имала и повремених посрнућа, али област у којој је постојано одржавала високе професионалне домете представља тежња за језичким чистунством. Чак и данас, када је смањен број лектора, педантном ловцу на граматичке и правописне грешке често прети опасност да остане празних шака или да се задовољи неком ситном ортографском омашком као ретким трофејом.

Међутим, као и кад је реч о заразама, претње долазе споља. Тако смо из „Политике” сазнали да је неки клуб у далеком свету нашег кошаркаша „изабрао као 39. пика на драфту”. Ма шта та англо-српска накарадна конструкција могла да значи, она одражава духовну лењост и/или недовољну писменост свога творца.

Лексема „пик” у свом до сада непознатом значењу преселила се и у област здравства, па се помињу, како се жали аналитичар ковида 19 Александар Јовичић, „први, други, трећи ... пик првог таласа”. Преносе се чак речи званичника како смо, наводно, „на средини другог пика” (?!). Такав поносни проналазач „отмене” стране речи губи из вида да пик (пеак) означава врх, врхунац, шиљак, највишу тачку. Како онда човек који је на средини успона ка врху може већ да буде на њему?

По свој прилици реч је о „Фемином синдрому” (в. Стеријину „Покондирену тикву”) и пику на свој матерњи језик (в. шестотомни Речник Матице српске). Давањем термину „пик” шестог, непотребног значења (забележено их је пет, од мржње до карташког симбола), на рачун једино оправданог појма талас, као да се мешају највиша тачка планине и цео њен масив. Једно је Суво Рудиште (Панчићев врх), а друго Копаоник.

Графички приказ епидемијске криве може да има врло различите облике: некад је у облику вулканске купе, попут Ртња, некад има два врха, па личи на Велики и Мали Јастребац (двогрба или бимодална крива), а некад се дуго одржава на релативно високом нивоу, подсећајући на Венчац или Златибор. Међутим, кад је између две стрмине разделина (долина, котлина), реч је о две планине, односно, у случају епидемије, о два таласа.

Први талас ковида 19 у Србији званично се протезао од почетка марта до прелаза маја у јун, а врх је достигнут 16. априла. Други талас уочава се од почетка јуна, кулминира 26. јула и стабилизује се, опет према званичним подацима, крајем августа на броју новооткривених болесника мањем од 100 током 24 сата. Размак између два таласа био је у Србији краћи него у окружењу, али на поновни пораст учесталости оболевања после иницијалног пролећног таласа није се дуго чекало ни у Хрватској и Црној Гори. Те земље су успевале да број новооткривених болесника почетком лета сведу на нулу, али су се свесно изложиле ризику масовног заражавања, како им не би сасвим пропала туристичка сезона.

Кина је свој други талас савладала пре краја јуна, а Аустралија у другој половини августа. Многе земље југоисточне, централне и западне Европе ових дана пролазе кроз муке с којима смо се ми суочавали пре 5–6 недеља. Наравно, околности су различите, па њихов здравствени систем није доведен до крајњих граница, али је ситуација далеко од нормалне. САД су једна од малобројних земаља које се још боре са првим таласом.

Свако ко током предстојеће јесени очекује „трећи пик првог таласа” лоше је оријентисан у времену и простору. Апсурдности свог става биће потпуно свестан идућег пролећа или лета, када буде објашњавао појаву „петог или шестог пика првог таласа”.

Из установа које нас снабдевају непотребним и погрешно примењеним изразима, попут „пика”, стижу и друге језичке несувислости. Тако болести спречиве, односно предупредиве вакцинама постају „вакцина превентабилне болести”, предострожни болнички надзор преименује се у „центинел” и „сентинел хоспитал надзор” (енгл. сентинел = стражар), чак без придевских наставака, како не би „кварили доживљај”, правилници се не примењују, већ „имплементирају”, ваљда ради нашег „бенефита” (само да се не чује „простачка” корист) итд.

Понесеност енглеским чини да се запостави суштина, па је, рецимо, стручно-методолошко упутство за грип неприменљиво због мешања појмова, укључујући монструозне конструкције типа „Баселине инфлуенза активност”. Занимљиво је да таквим језичким вратоломијама обично прибегавају особе које су касно и недовољно савладале страни језик, а тужно је што својим положајем у кровним институцијама система сопствену скученост и искомплексираност намећу као норму.

Епидемиолог, пензионисани професор Медицинског факултета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари8
2717b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojsa
Svako od nas ko podleze ovakvim normama, vec je davno izgubio bitku sa samim sobom, a mozda je nikada nije ni vodio. Jedini nacin da se odrzi zdrav govor, srpski recnik i recenica je da se takav svakodnevno i govori. I pise, sto na zalost, sve manje u svakodnevici cinimo. Citanje je majka govora, pa ono sto citamo nesvesno i pamtimo, te imitiramo tokom sopstvenog izrazavanja. Ne budimo lenji da govorimo pravilno, a ako to nismo, bice uvek "roditelja" koji ce nam davati pravi primer govora!
Sretenije
Mene lično je najviše nervirao izraz suspektni.
Твртко
Не желим да будем груб нити да генерализујем, али већина успешних каријерних службеника у државним службама или корпорацијама које сам упознао, а који би требало да буду елита овог друштва, углавном нису прочитали једну књигу неког српског писца у свом животу. Већина никад није чула за "Покондирану тикву" или Стерију. Морам да захвалим Професору за последњу реченицу у тексту, али и да потврдим да је то моје искуство. Та реченица објашњава све.
Čika Dragan
Ozbiljno skrnavimo jezik, a hvatamo se za vratove da li govorimo srpski, hrvatski, bosanski,... sve u borbi za nacionalni identitet. U nizu tih nerazumnih novoskovanioh sintagmi susrećemo i potpuno besmislene kombinacije kao onu koje koriste neke televizije: „press kriznog štaba“.
Draskone
Razgovaraju dva Srbina 2025. godine : -Haj! Jesi li čuo da smo ušli i sad smo na vrhu dvadesertrećeg pika. - No čens maj frend. Tudej iz 24 pik . Apsolutli. Ok. SZO je tenks to gad rekao da je finist četrdeset sedmi pik i onda of. Bilo bi ko i tako , bat aj dont ker. I ovo iz not tu bed. Žurka 7/24 pa ko pretekne iz leďžend. Jes intteresting koment. Baj. Baj!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља