недеља, 25.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.09.2020. у 20:00 Р. М.
ПРОНАЛАСЦИ

Тајна воденог сата

Стари Грци помоћу овог механизма откривали су приближно време, али не и колико је тачно сати
Модел Су Сонгове Астрономске сатне куле (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Један од првих сатова насталих пре више хиљада година био је и водени сат клепсидра (грчки: κλέπτειν клептеин, ‘украсти’; ὕδωρ худор, ‘вода’). Древни Грци су, како се претпоставља, први почели да користе ову необичну направу око 325. године пре нове ере.

Водени сатови користили су се најчешће ноћу као показивачи времена. Ипак, проблем са овим механизмима био је што нису били прецизни, с обзиром на то да је механизам ових сатова заснован на уливању воде у специјални контејнер, или њеном истицању из ове посебне посудице која је са свих страна имала ознаке. Стари Грци су помоћу ових сатова могли да открију приближно време, али не и да знају прецизно колико је сати. И поред тога, био је то најтачнији инструмент у широкој употреби миленијумима, све док није замењен много прецизнијим сатовима с клатном у 17. веку.

Постојало је више типова водених сатова, али углавном је принцип био исти – вода је истицала из одређеног суда, а њен ниво је указивао на ознаке које су забележене са стране, помоћу којих се отприлике одређивало време. Познато је да су сличне направе коришћене веома дуго на Средњем истоку, док су водени сатови били у употреби на северу Африке и у првим деценијама прошлог века.

И док су на Старом континенту веома рано коришћени водени сатови, дотле су већ у првим деценијама нове ере на Далеком истоку време мерили и помоћу сунчаних, астрономских и астролошких сатова.

Клепсидра – реконструкција глиненог оригинала с краја 5. века, Музеј древне Агоре у Атини (Фото Википедија CC BY-SA 2.5)

Једну од најразвијенијих сатних кула изградио је 1088. Су Сонг са сарадницима. Његов механизам имао је успињач који је покретала вода који је откривен око 725. Су Сонгова сахат кула, преко 9 метара висока, имала је бронзани сферични астролаб (модел небеске сфере) који је служио за посматрања, аутоматски ротирајући небески свод и пет предњих плоча с вратима на којима су се појављивали патуљци који су у одређеном интервалу ударали у гонгове или звона, која су правила заглушујуће звуке, и држали табле које су показивале сате или друго време. Од најранијих времена, кинеске справе за мерење времена прешле су и на корејско полуострво.

Велики механички сатови освојили су и Европу, па су у Италији на почетку 14. века у високим кулама и торњевима постављани џиновски сатни механизми. И ови сатови, као и водени, патили су од исте „бољке” – нису били много поуздани.

Тек у веку који је уследио, у Немачкој су почели да се израђују прецизнији сатови. Мали сатови које су господа носила у џепу, или су им висили на ланцу, појавили су се нешто касније и били углавном механички. Захтевали су свакодневно одржавање и обавезно навијање без кога нису могли да раде.

Нова технологија у последњим деценијама прошлог века донела је новитете и у изради сатова, па су се на тржишту појавили нови, кварцни, водоотпорни и сатови који функционишу помоћу минијатурних батерија.

Многи људи не могу да замисле живот без сата на руци, а ова направица данас се уграђује и у све модерне уређаје, попут компјутера и мобилног телефона.

Данас има мало водених сатова. Бернард Гитон је 1979. почео да прави своје водене сатове, који су модеран приступ у изради водених сатова. Његов јединствени дизајн може се наћи на неколико места у САД и преко 30 локација широм света. Постоје и други модерни нацрти водених сатова, али вештина израде водених сатова данас је изгубљена.

Коментари0
45577
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља