Шпијунска афера из 2002. године чији је главни актер, према наводима оптужнице београдског Вишег тужилаштва, некадашњи начелник Генералштаба Момчило Перишић и потпредседник Владе Србије, ускоро би требало да добије свој судски епилог. Доказни поступак који престонички Виши суд води против Перишића, због оптужби да је америчком дипломати Џону Нејбору предао поверљива документа, и још двојице окривљених, пуковника Миодрага Секулића и бившег припадника војске инжењера Владана Влајковића, који су тадашњем начелнику ГШ предали поменуте списе, према речима Перишићевог адвоката Новака Лукића, налази се у самој завршници. Из тог разлога може се очекивати да ће ускоро бити изречена пресуда.

Сем непотпуних делова оптужнице против окривљених, све друго из овог поступка за јавност је – тајна. Наиме, на самом почетку поновног поступка у фебруару 2016. године поступајући судија Наташа Албијанић донела је одлуку да поступак затвори за јавност. Председница судског већа тада је прочитала дописе Генералштаба и Министарства одбране у којима се наводи да је њихов став да са одређених списа не треба скинути ознаку тајности и да њихов садржај не треба откривати јавности.

Одлука да се поступак затвори за јавност, према речима Перишићевог адвоката, зачудила је обрану, нарочито због великог протока времена од предметног догађаја и првог суђења.

– Након што смо дубље ушли у поступак, схватио сам да неким структурама, нарочито војним, није у интересу да ово суђење буде јавно. Обавезао сам се да нећу износити податке из поступка у јавност. Једино што могу да кажем јесте да је одржано много главних претреса. Одложено је, заиста, мало претреса и то је увек било из објективних разлога. Никоме није у циљу да овај поступак одуговлачи – казао је Лукић.

Случај Перишић „отворен” је његовим хапшењем 14. марта 2002. године. Тадашњег потпредседника Владе Србије ухапсили су припадници Војне контраобавештајне службе у једном мотелу на периферији Београда, под сумњом да је „одавао поверљиве информације америчком дипломати Џону Нејбору”.

Перишић је у више наврата негирао кривицу у случају одавања поверљивих информација.

– Шта је Нејбор имао у торби – не знам. Њега сам упознао као потпредседник владе и често смо разговарали о војној сарадњи и уласку наше земље у Партнерство за мир. Није тачно да смо били на вечери, него сам у мотел „Шарић” свратио на пиће после трчања. А, чак и да сам дао нешто Нејбору, а нисам, то није ништа у односу на оно што је садашња власт предала Хагу – рекао је Перишић након хапшења.

Случај Перишић у то време отворио је нови сукоб између тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице и премијера Зорана Ђинђића. Након хапшења Перишића, премијер Србије је од председника Југославије тражио да, због незаконитог праћења и хапшења члана Владе Србије смени Ацу Томића, тадашњег начелника Управе безбедности, односно шефа војне тајне службе, тадашње ВБА.

Представници Владе Србије сматрали су недопустивим да један државни функционер буде праћен, а да то не знају цивилни органи, органи Владе Србије и Савезне владе.

У то време Војислав Коштуница је тврдио да је само овлаш обавештен о целом случају, а Небојша Павковић, начелник Генералштаба ВЈ од 2000. до 2002, да је за хапшење сазнао тек када су Перишић и Нејбор већ били приведени.

Запрећена казна од три до 15 година затвора

Поступак за шпијунску аферу против Перишића покренуло је некадашње војно правосуђе још марта 2002. године, а суђење пред тадашњим војним судом почело је 2004. године. Већ наредне године суђење је прекинуто због Перишићевог одласка у Хашки трибунал, где му је суђено за ратне злочине. С обзиром на то је трибунал донео ослобађајућу пресуду 2013. године Перишић се вратио у Београд, а поступак за шпијунажу поново је активиран 2014. године. За кривично дело које се Перишићу ставља на терет предвиђена је казна од три до 15 година затвора.