петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 21.09.2020. у 21:00 Александар Апостоловски
ИНТЕРВЈУ: БОРИСАВ ЈОВИЋ, некадашњи председник Председништва СФРЈ

Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

Моја књига је апсолутно аргументована до мере да се српском народу не могу приписати одговорност и кривица и да се не могу више у уџбеницима и енциклопедијама писати историјске неистине
(Фото А. Васиљевић)

„Знате ли да послужујете кафом бившег председника Југославије”, питам двадесетпетогодишњег конобара у једном београдском кафићу. Седим с Борисавом Јовићем, председником Председништва СФРЈ од 1990. до 1991. године.

Бора Јовић скида маску, али младић не препознаје деведесетдвогодишњака који се одлично држи. Конобар се родио четири године после Јовићевог председавања ротирајућим председништвом. Збуњено га гледа.

„Осећам се као музејски примерак”, каже ми Јовић док разговарамо о његовој новој књизи „Велика превара” (издавач „Службени гласник”). Планирана је велика промоција, али због короне Јовић се, као припадник старе политичке школе, одлучио да у интервјуу за „Политику” каже оно о чему би разговарао с посетиоцима. После сат времена устаје и одлази сам из кафића. Одбија да га испратим.

Порука ваше књиге је да је српски народ наивно и на превару изгубио државу коју су његови преци стекли великим жртвама, као и да велику превару нису на време схватили, па су је сами свесрдно подржавали.

Наша бивша држава била је створена вољом три народа, а растурена је вољом шест република које нису ни постојале кад је држава стварана. Извршено је досад невиђено политичко насиље над правом народа, поништено је право народа на самоопредељење, а установљено до сада непознато право република на отцепљење.

Држава у којој су сви Срби први пут живели под истим државним кровом није била под њиховом управом. Њоме су управљали они који су желели да она не постоји. У књизи је обелодањен поступак који је био унапред планиран и беспрекорно остварен, захваљујући јасној антисрпској политици коју је 40 година спроводио наш доживотни владар Тито, чврстом руком и жестоком пропагандом, уз помоћ заинтересованих страних сила и, нажалост, уз велико слепило и подршку српског политичког руководства.

Интересантно ми је да наглашавате велику, незабележену наивност српских политичара који су учествовали у процесима које тумачите. Како објашњавате ту наивност, мада користите и оштрије речи?

Можемо да тврдимо да здравом разуму не би било прихватљиво да би једна слободарска нација као што је српска и да је њено политичко руководство, па и комунистичко, под било каквим условима прихватало и подржавало политику која је водила коначном исходу који смо доживели, а да није тешко преварено и изиграно. За нас је од историјског значаја да нација буде свесна како јој се то догодило, да сагледа процес и његове главне тачке одлучивања, где је и када преварена, како смо запали у ситуацију да престанемо да мислимо својом главом о својој судбини и да безизлазно клизимо ка пропасти.

Тврдите да су догађаји из деведесетих година прошлога века били само коначни исход једне одавно планиране и прецизно утврђене политике према Југославији и према српском народу.

Покушаји да се догађаји деведесетих година приказују одвојено од њихове предисторије су велика превара јавности јер имају за циљ да сакрију историјску истину и историјску одговорност и да српском народу, поред огромних губитака које је поднео у тим догађајима наметну кривицу за злодела која су други починили. Непобитни су докази да су одлуке о растурању Југославије и о обесправљивању српског народа донели највиши органи КПЈ и да их је спровела у живот иста та партија у време кад је била на власти. Али знамо и то да су све те одлуке доношене у време када није постојала КП Србије и да управо услед намере да се такве одлуке донесу није било дозвољено њено формирање. На Другом заседању Авноја све одлуке донете су не само без легитимних српских представника него и без кворума, а оне су заокренуле историју и наше судбине. Превара до преваре.

Ваша кључна теза је да су све одлуке КПЈ о растурању Југославије донете пре постојања КП Србије.

Све комунистичке партије основане су од 1919. године па до краја Другог светског рата и оне су донеле све одлуке о растурању Југославије и обесправљивању српског народа. Тито није дозволио да се КП Србије оснује све до после рата. Било је логично да се КП Србије при оснивању дистанцира од одлука КПЈ које се односе на српско питање. Али то код Тита није било могуће.

Овде долазимо до Тита. Истичете да је његов главни задатак био да се дочепа власти како би извршио одлуке Четвртог конгреса КПЈ у Дрездену 1928. године о растурање Југославије и обесправљивању нашег народа.

Чињеница да Срби нису имали своју комунистичку партију и да су били чланови КП Југославије, наметнула је као логично да им се на чело оружане борбе против окупатора стави њихов генерални секретар Јосип Броз. Та логика није пала с неба, она је била саставни део свесне политике да се српском народу не дозволи да има своје институције, па ни КП, да би се српском народу наметнуло руководство које ће радити против његових интереса. Тито се дочепао власти на нелегалан начин и таква власт која је приказивана као демократски изабрана од представника свих народа, а дефакто је преотета захваљујући расположивој војној сили, служила је Брозу да влада Југославијом 40 година. Преотимање и вешто задржавање власти у својим рукама омогућило му је да оствари одлуке Дрезденског конгреса.

Да ли је Александар Ранковић први српски комунистички играч тешке категорије који схвата Титове намере и да ли је зато уклоњен?

Александар Ранковић смењен је зато што се супротставио распадању Југославије преносом државних функција на републике. Све остало су биле Титове махинације, поред осталих да он шпијунира Тита, али и српске функционере да би сменио и њих заједно с Титом. На овом питању српски функционери су показали највећу политичку слабост и националну срамоту, од које се у историји не могу опрати.

Дакле, ви сте сигурни да би сценарио распада Југославије био исти и без доласка Слободана Милошевића на чело Србије?

Они који покушавају да оптужбе свале на Слободана Милошевића, а тиме посредно и на Србију, рачунајући да је то сада у моди, мисле да је неко слеп и да не види чињенице. А оне показују да је политика растурања Југославије утврђена не само пре него што се Милошевић појавио на политичкој сцени Србије него и пре његовог рођења. Ако је неко пожурио да изађе из Југославије, брже него што је иначе имао намеру, због појаве Милошевића и његових ставова о одбрани интереса српског народа, то никако не може да промени историјске чињенице ни о тиме ко је и када одлучио да се Југославија растури, ни ко је те одлуке спровео у живот.

Све време размишљам да ли овом књигом покушавате да амнестирате своју улогу у догађајима о којима говорите. Били сте високи комунистички руководилац у време Тита, најближи Милошевићев сарадник. Тада нисте говорили овако.

Ако прочитате књигу, можете видети моје жестоке критике пред највишим југословенским функционерима, укључујући и Едварда Кардеља и на политички и на економски систем, услед чега сам померен у иностранство да онемогуће мој утицај. Сарадња с Милошевићем била је на питањима од интереса за Србију. Поред осталог, ја сам лично радио на промени Устава Србије, што је омогућило заустављање прогона српског народа с Косова и Метохије, али и на другим питањима од интереса за Србију, све док Милошевић није одабрао ближе сараднике и док се његова супруга није умешала у вођење политике. Приписивање Милошевићу одговорности за растурање Југославије је неосновано. Милошевић се појавио тек кад се земља увелико распадала да би покушао да колико може заштити интересе Србије, што је веома засметало онима који су стекли навику да раде као да Србија не постоји.

Моја књига је апсолутно аргументована до мере да се српском народу не могу приписати одговорност и кривица и да се не могу више у ђачким књигама и енциклопедијама писати историјске неистине. Као и да српски политичари у будућности не праве грешке као неки њихови претходници.

Коментари174
53f23
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Рећићи да наслов јесте тачан, јер чим је створена Краљевина СХС одмах су створене и организације које су радиле на њеном рушењу. Али снаге које су биле за очување Ју. биле су јаче и слом је доживљен тек пред моћним непријатељем Осовином 1941. У доба нове Југославије постоје снаге ван Ју. и унутар Ју. које раде на њеном рушрњу али су и даље моћније снаге које чувају интегритет ЈУ. , све до деведесетих када постају надмоћне рушилачке снаге. Сва одговорност је дакле на људима из деведесетих.
Без ћирилице нема слободе Срба
Др Борисав Јовић је најпоштенији и најискренији политичар кога ја знам.
Haralampije
Drug Bora svoju prevaru krije iza Titove prevare. Jesu komunisti na Drezdenskom kongresu mislili tako kako kaze drug Bora. Ali oni tada nisu bili reprezentativni ni za koga. Tito je onda poradio na tome a jedini srbin koji mu se isprecio na tom putu je bio djeneral Mihajlovic. E, ali njega drug Bora precutkuje pa onda podvaljuje da su svi Srbi bili naivni. A biti na najvisem polozaju u drustvu a biti naivcina nije moguce. Drugacije se zove takva "naivnost". Drug Marko je bio kum Titu...
Tasa
Tako je Sasa. Selektivnim dokzima sve se moze dokazati, cak i da svinje lete. Za Jovica je Drezdenski kongres krunski dokaz da je Tito planirao unistenje JU. Zaboravlja na Petu zemaljsku konferenciju odrzanu u Vukovaru gde je zauzet stav da se Ju brani. Na Petoj Zem. Koferenciji delegat je bio moj otac. U porodici se pricalo da su za razliku od EVR. komunista, koji su smatrali da burzoasku drzavu ne treba braniti, vec pustiti da propadne. JU komunisti odlucili da je brane, sto je u ratu potvrdje
Леон Давидович
@ Razlike istorije То су наивни утописки погледи на историју. Зашто пре избијања устанка власт НДХ није делила Србе на подобне и неподобне ? Убијали су све од реда. Тек када је избио устанак пропаганда НДХ тражи међу Србима покорне Србе који ће их помахати у борби против устаника НОБ-а. Лакше им је било ратовати само против једне стране српских устаника.Те сараднике налазе међу бројним "војводама". Да је НДХ поразила НОБ , онда би на ред дошли и ти Срби који су им изразили лојалност.
Прикажи још одговора
moma
Jos jedno licno moje razocarenje u Jovica,coveka koji je po mom licnom osecaju "umiro"od straha onda kad se trebalo pokazati velika hrabrost.Juga je privremen poklon bivsem kralju za I svetski rat.Posle NOB-a,morali su da se zahvale i Titu koji im je NOB-om smanjio zrtve.Nabrojte Zapadnu Evropu koja se kao Juga borila protiv Hitlera.Nema ih.osim pred kraj,kada se videlo da se blizi konac.Tito ih je ljutio duzim zivotom od ocekivanog.U praksi su poceli Albanci na Kosovu 81-prve pa su nagradjeni.
Војин
На блогу делују "савршени ћириличари", и гебелсовски пласирају неистине, а АКСИОМ је да је овај грађански рат почео још 1971. када су Ф. Туђман и А. Изетбеговић започели прогон Срба из Хрватске и БиХ и већ тада су се појавиле поједине избеглице из предела где је деловао "Хрв. маспок", продајући или мењајући своје куће у Хрватској - за Србију. И то је чињеница а Б. Јовић је савршено тачно изнео Српс. калварију и хвала му на ИСКРЕНОСТИ. Ништа од онога што је синоћ инсунирао ДОС/РТС није тачно !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља