ВИЉНУС, БРИСЕЛ, МОСКВА – Након што је руски председник Владимир Путин обећао белоруском лидеру Александру Лукашенку помоћ од 1,5 милијарди долара после спорних избора у тој земљи, председници Литваније, Пољске и Румуније најавили су да ће на самиту Савета Европске уније у Бриселу затражити да ЕУ понуди пакет подршке Белорусији.
Литвански председник Гитанас Науседа, како преносе Ројтерс и Танјуг, саопштио је да би пакет требало да садржи повлашћени трговински, као и безвизни режим са ЕУ, те подршку преговорима за улазак у Светску трговинску организацију.
Део споразума је и подршка реформама и диверзификацији енергетског сектора, као и транзицији ка либералној економији – што се може схватити и као одвајање од руских енергената и целокупног система „државног капитализма” у Русији и Белорусији, за који се верује да омогућује већу контролу власти над привредом и друштвом.
Пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао је прошле недеље да та земља жели да ЕУ понуди Белорусији финансијску помоћ од најмање милијаду евра, као део „Маршаловог плана”, по узору на онај којим су САД помогле привредни опоравак Европе након Другог светског рата.
Пред састанак у Бриселу, министри спољних послова ЕУ разговарали су и с кандидаткињом белоруске опозиције за председника Светланом Тихановскајом, која тврди да је Лукашенко покрао изборе и каже да је спремна да стане на чело прелазне власти у Белорусији.
Она је позвала лидере ЕУ да покажу више храбрости и заведу санкције десетинама белоруских званичника за које је раније било најављено да ће на тај начин бити кажњени за своју наводну улогу у изборним преварама и насилном гушењу демонстрација. АП јавља да је Kипар тај који наводно блокира санкције Белорусији док сличне мере не буду предузете према Турској због спорне експлоатације енергената у источном Медитерану.
Европски шеф дипломатије Ђузеп Борељ поручио је да ЕУ не прихвата Лукашенка као легитимног председника и да „народ Белорусије има право да слободно избере свог председника без прогањања и репресије”. Он је оценио да ситуација у Белорусији наставља да се погоршава због репресије власти над мирним демонстрантима.
Претходног дана у белоруској престоници Минску више од 100.000 људи демонстирало је захтевајући повлачење Лукашенка, јавили су Ројтерс и Танјуг. У колони дугачкој неколико километара, демонстранти су скандирали „Одлази”.
Неколико демонстраната припадници снага безбедности извукли су из колоне, а у центру града полицајци су као упозорење у постојаном ритму ударали пендрецима у своје штитове, док су неки демонстранти бацали стаклене флаше на њих. Од почетка демонстрација ухапшене су хиљаде људи широм земље.
Министарство иностраних послова Русије саопштило је да Москва хитну дебату о ситуацији у Белорусији на седници Савета Уједињених нација за људска права сматра неприхватљивим покушајем утицања на исход недавних председничких избора у Белорусији.
„Дебату и усвајање пристрасног нацрта резолуције (о ситуацији у Белорусији) сматрамо неприхватљивим покушајем вршења грубог политичког притиска у погледу изборних резултата у Белорусији и њихове оцене од стране међународне заједнице”, саопштило је руско министарство, преноси Тас.
„Полазимо од схватања да ни Савет УН за људска права, нити појединачне земље или групе земаља, немају право или овлашћења да дају оцене изборних процеса у државама-чланицама УН”, наводи се у саопштењу Министарства иностраних послова Русије.