субота, 31.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.09.2020. у 20:06 Владимир Вукасовић

Битка за „златни глас” на америчким изборима

Врховни суд, у који шеф Беле куће хоће да постави свог човека, одлучиће о исходу гласања ако нека страна, што је тренутно вероватно, буде оспорила резултат
„Противим се”: одавање почасти Рут Бејдер Гинсбург испред Врховног суда (Фото EPA-EFE/Michael Reynolds)

Преламање исхода председничких избора још би могло бити и најмања од свих последица евентуалног успеха Доналда Трампа и републиканаца у намери да поставе свог кандидата у Врховни суд пре гласања за будућег шефа Беле куће 3. новембра.

Брзо попуњавање места у суду упражњеног смрћу либералне иконе Рут Бејдер Гинсбург донело би конзервативцима убедљиву превагу у институцији која није задужена само за давање последње речи у случају све вероватнијег спора о резултату избора. С још једним десничарским гласом у својим редовима, Врховни суд – који својим одлукама практично непрекидно дописује стари и релативно штури амерички устав – био би у прилици да за наредних неколико деценија заустави даљу либерализацију друштва, па и да преокрене некa од њених највећих достигнућа, међу којима је на мети, по свему судећи, превасходно право на абортус.

Било би то обезбеђивање дуговечности десничарске револуције. Такав састав Врховног суда легализовао би трендове у којима је избор Трампа за председника тек површински феномен, стицај околности под којима су, препознавши у њему заговорника њихових вредности, за једног милијардера сумњиве пословне биографије и личне моралности гласали и представници много солиднијег крупног капитала, хришћански фундаменталисти и сви они којима је либералније друштво на неки начин стало на жуљ.

С тако великим улогом, кампања за председничке изборе, помало умртвљена пандемијом вируса корона, поново је букнула на овом новом бојном пољу. Трамп је најавио да ће искористити своје законско право да и пре избора номинује кандидата за Врховни суд и да ће то бити жена. Као фаворити за номинацију спомињу се Ејми Кони Барет и Барбара Лагоа. Ова друга се током службовања у Врховном суду Флориде истакла оспоравањем повећања минималних плата, као и обарањем одлуке која је отежавала банкама да одузимају куће дужницима. Ејми Кони Барет је миљеница ултрарелигиозних кругова, позната по мишљењима у прилог лаком стицању оружја и максимално тврдој антиимиграционој политици, те ставу који је у најмање једном случају сугерисао њено противљење праву на абортус, подсећа Ројтерс.

Најнепосреднија брига либерала је, ипак, то шта ће се десити ако 3. новембра увече резултат гласања за председника не буде довољно изричит да никоме и не падне на памет да га доведе у питање. Трамп, који заостаје у анкетама, ставио је до знања да ниједан исход осим своје победе не би прихватио, већ би га одбацио као превару. То је ситуација у којој би на Врховном суду било да каже ко је нови шеф Беле куће, као што је то учинио након контроверзног гласања 2000. године, када је, са својом тадашњом конзервативном већином, зауставио даље пребројавање гласова на Флориди и пресудио да је демократа Ал Гор изгубио од републиканца Џорџа Буша Млађег.

И док је Рут Бејдер Гинсбург била жива, десница је имала већину од једног гласа у Врховном суду – додуше колебљиву, јер Џон Робертс се углавном, али не увек, опредељује у складу с њеним жељама – и већ је делимично утицала на изборна правила, тиме можда и на њихов исход. Одлукама које су се тицале рока за слање гласачких листића одсутних грађана у Висконсину и права на гласање у Тексасу, Алабами и Флориди тај суд је ограничио број људи који ће моћи да бирају председника у новембру. Покојна суткиња Гинсбург је одлуку о Висконсину чак описала као „масовно лишавање права”. Полузванично – нешто о томе је недавно признао и Трамп – републиканци верују да им не одговара кад више људи има право да гласа.

Због тога демократе жестоко негодују на намере републиканаца да свог кандидата прогурају у Врховни суд пре избора. Демократски представник на изборима Џо Бајден је то назвао „злоупотребом моћи”, као што и његова странка сматра да у овако осетљивом тренутку, у дубоко подељеном друштву, треба сачекати крај избора и препустити изабраном председнику да с пуним легитимитетом предложи Сенату новог судију. У овом сукобу, строгу доследност не испољава ниједна страна, јер су им гледишта супротна онима од пре четири године, уочи тадашњих избора: тада су демократе хтеле да поставе свог кандидата у Врховни суд, што су републиканци спречили у Сенату. Овог пута демократе су те које најављују да ће опструисати противнике.

Коментари5
f0b8f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Cvele
Da se pita Demokratska stranka i stanovnici Kanade i Meksika bi trebali imati pravo glasa u Americi i to ne samo oni koji su na "privremenom" radu u SAD vec i oni koji su "kod kuce". Zamislite da Meksikanci (kojima niko ne zna tacan broj u Americi) dobiju pravo glasa. Dodatno Kanadjana ima takodje podosta a u Holivudu su pola glumaca i "osoblja" je iz Kanade i kad im se pogleda ucinak tj filmovi sve je to neka neoliberalna propaganda, distopijska buducnost, klimatske promene, rasna nepravda...
Dule Los Angelese
Imenovanje sudije Ustavnog Suda odmah posle smarti, je definisano Ustavom. Inace bi Demokrate vec uvele USA u gradjanski rat, koji vec tinja, samo sto obicni ameri ne shvataju.Trampova "sumnjiva biografija I moralnost"...je cudna tvrdanja, znajuci kakvi su sve bili Predsednici. Od Prvog, geometra Wasingtona, koji se obogatio kradicu drzavnu zemlju premeravanjem, I do kraja zivota VLASNIK robova! Dzeferson, vlasnik stotine robova, I "vlasnik" desetine dece sa robinjama! A, sad , Tramp ne valja!?
Los Angeles
A Demokrate su inace stvorile KKK klan... I Planned Parenthood...
Klup
Reč sudija je već ženskog roda - u Hrvatskoj je suda, pa se kaže sutkinja. U Srbiji je prosto ona bila poznata sudija.
Сивошевић
одлична анализа

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља