четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 22.09.2020. у 21:21 Миленко Пешић

Пет банака опрало 2.000 милијарди долара

(Фото EPA-EFE/Thorsten Wagner)

Пет највећих светских банака омогућилo je криминалцима, политичарима и тајкунима да за 18 година оперу 2.000 милијарди долара прљавог новца, показују процурели поверљиви извештаји одељења које се бави спречавањем финансијског криминала (ФинЦЕН) америчког Министарства финансија. Више од 2.500 докумената откривају како су астрономски износи незаконитог новца од препродаје дроге, проневерене имовине земаља у развоју, украдене тешко стечене уштеђевине у оквиру „Понцијеве (пирамидалне) шеме”, као и других шпекулативних послова од 1999. до 2017. године, пролазили кроз највеће светске банкарске институције.

На овом послу Међународног конзорцијума истраживачких новинара (ИЦИЈ) и америчког портала „Базфид њуз” радило је 400 новинара из 108 редакција у 88 држава.

Цурење тајних докумената открива да је пет „осумњичених” великих светских банака – Џеј Пи Морган Чејс, ХСБЦ, Стандард чартерд, Дојче банк и Њујорк Мелон – наставило да спроводи трансакције криминалаца, олигарха и корумпираних политичара иако су их америчке власти раније већ казниле због тога што нису успеле да зауставе токове прљавог новца. Мада истраживање указује на немоћ америчких власти у регулацији трансакција које се односе на прање новца, финансијска полиција је објавила саопштење у којем упозорава да је објављивање поверљивих извештаја злочин који може имати утицај на националну безбедност САД.

Извештаји ФинЦЕН-а откривају корупционашке афере које су у црно завиле економије у Африци и источној Европи, мистериозне и фиктивне компаније које помажу преварантима да преваре мале породичне бизнисе и усамљене пензионере, али и пљачкаше гробница који су заложили древне будистичке предмете галеријама у Њујорку. Из ових докумената се види и како венецуелански тајкуни испумпавају новац намењен локалном становништву за социјално становање и школе. „Папири ФинЦЕН-а” откривају и мутне послове Пола Манафорта, бившег шефа изборног штаба Доналда Трампа, који је већ осуђен због финасијских и пореских превара, али и руског олигарха Аркадија Ротенберга, блиског Владимиру Путину. „Дојче веле” указује да откривени документи показују и како је турска Актиф банка путем прања новца помогала не само немачку компанију „Вајеркард” (која се недавно нашла у средишту скандала јер јој на рачунима недостају две милијарде евра), већ и порно-индустрију.

Би-Би-Си пише да се у овим поверљивим папирима практично налазе неке од најстроже чуваних тајни међународног банкарског система. Они показују да је највећа британска банка ХСБЦ дозволила преварантима да пребаце више милиона долара украденог новца широм света, чак и након што је од америчких истражитеља сазнала да је реч о превари.

Амерички Џеј Пи Морган омогућио је једној компанији да пребаци више од милијарду долара преко лондонског рачуна, а да не зна ко је власник. Банка је касније открила да је могуће да је компанија у власништву мафијаша са ФБИ-јеве листе десет најтраженијих мафијаша.

У процурелим документима тврди се и да постоје докази да је олигарх Аркадиј Ротенберг користио банку Барклиз у Лондону како би избегао санкције које је требало да га спрече да користи финансијске услуге на Западу. Иако су браћа Аркадиј и Борис Ротенберг од 2014. године под санкцијама ЕУ и САД, они су несметано обављали трансакције преко Барлкиза, где су имали рачун од 2008. године. Амерички истражитељи су утврдили да је Ротенбергова компанија „Адвентиџ алајнс” само између 2012. и 2016. године у Лондон пребацила 60 милиона фунти. Истрага америчког Сената у јулу ове године оптужила је Ротенбергове да су на овај начин, да би избегли санкције, куповали и скупа уметничка дела. Само за дело „Поатрин” из 1961. чувеног белгијског надреалисте Ренеа Магрита Ротенберг је платио 7,5 милиона долара.

Према обавештајном одељењу ФинЦЕН-а, Велика Британија се назива „јурисдикцијом (територијом) вишег ризика”, попут Кипра. То је због броја компанија регистрованих у Уједињеном Краљевству које се појављују у извештајима о сумњивим активностима (САР). Више од 3.000 компанија из Велике Британије именовано је у датотекама ФинЦЕН-а, више него из било које друге земље.

Документа показују и да централна банка Уједињених Арапских Емирата није реаговала на упозорења о локалној фирми која помаже Ирану да избегне санкције.Такође, како се наводи, Дојче банка је премештала прљави новац стечен из организованог криминала, од терориста и трговаца дрогом.

Фајлови показују и да је британски Стандард чартерд пребацивао готовину за Арапску банку више од десет година након што су рачуни клијената у јорданској банци коришћени за финансирање тероризма.

„Базфид њуз” за сада није открио од кога је добио ова документа америчког Министарства финансија и ко је узбуњивач. Али могући траг наводи на Натали Едвардс, која је пре хапшења 2018. године радила у ФинЦЕН-у. Едвардсова је у јануару ове године признала да је прекршила закон тако што је учинила јавним извештаје о сумњивим трансакцијама. Њен адвокат је тада изјавио да је Едвардсова то учинила како би медији скренули пажњу америчког народа на ове послове.

„Базфид” каже да ови документи, које су саставиле банке и поделиле их с владом, али далеко од јавности, откривају рупе у банковним гаранцијама и лакоћу с којом су их криминалци користили.

У саопштењу поводом откривене афере Дојче банк наводи да је извештај Конзорцијума новинара (ИЦИЈ) добро познат регулаторним телима и да су они као банка одредили значајна средства да би појачали контролу и испоштовали своје обавезе.

Коментари23
2d9db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav
Pa šta što su oprali lovu? Ljudi moji, pa živimo u vremenu opasnog virusa. Mi peremo ruke da bi se zaštitili, kad bi imali lovu i mi bi je prali zbog gadnog virusa, oni imaju lovu pa je peru i to je dobro za celi svet, jer nas na takav način štite od još jedne pandemije? Sad se diže galama, jer su ljudi odgovorni i peru lovu. Dobro je da nas većina nema lovu, to bi nam bio dodatan posao i stres, peri ruke, peri lovo. A oni kad je već imaju moraju je oprati, oni su odgovorni i do nas.
Ne/moc
Hoce ih kazniti? I zasto ne?
станко милићевић
Сад вам је јасно да укидање готовине у неким државама, уз изговор ”да се спречи прање новца” - нема никакве везе. Прљави новац се у далеко већим количинама пере електронски него готовином. Укидање готовине је корак ка тоталној контроли у увиду у сваку пору наших живота.
Божидар
Колико је високих банкарских службеника тих банака починило самоубиство у задњих 3 - 4 год?
замишљени
Ово је разуларени мамонизам на делу. Неолиберални мамонизам или банално у преводу, за паре све може. Ове банке, бар неке од њих као Дојче банка су и плаћале новчане казне за овакве делатности али логично је да им се и поред казни итекако исплати јер се овакво пословање не прекидају па бивају кажњени изнова. Докле, питање је сад. Питање је и да ли ће сада бити само поново новчано кажњени или заиста.
Милош
Те „казне“ су порез на прање новца. Је'л бисмо могли ми тако да платимо неку сићу и да радимо шта нам воља? Како да не, било би ћорка бато па гули.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља