четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 24.09.2020. у 22:00 Јована Рабреновић

За долазак мисије ММФ-а се спремају и буџет и ребаланс

Минус у каси за седам месеци готово се приближио ономе који је предвиђен за читаву годину, па зато буџет мора наново да се усклади
(Фото Р. Крстинић)

Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ) започеће 5. октобра онлајн посету Србији ради још једне ревизије актуелног аранжмана популарно названог „чуваркућа”, а сасвим је извесно да ће тема разговора бити буџет за 2021. годину, али и ребаланс државне касе за ову.

Стручњаци указују да је ново прекрајање буџета, после оног крајем априла, неминовност због сасвим промењене структуре прихода и расхода. То ће бити други ребаланс у овој години, а разлог је другачија економска стварност као последица вируса корона. Према последњем објављеном податку Министарства финансија с почетка септембра, у првих седам месеци 2020. године остварен је дефицит републичког буџета у износу од 323,7 милијарди динара.

Подсећања ради, ребалансом из априла било је предвиђено да дефицит републичке касе буде 348 милијарди динара, односно 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП). Како се минус у каси за седам месеци готово приближио ономе који је предвиђен за читаву годину, јасно је да буџет мора наново да се прекроји. Другим речима, буџетске позиције морају да се ускладе.

Откуд то да је дефицит од поменуте три милијарде евра, колико је било предвиђено за целу годину, направљен за седам до осам месеци?

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, објашњава да су паре потрошене на додатне програме државне помоћи привреди којих није било у првом ребалансу: на исплату додатна два минималца, помоћ хотелијерима, помоћ новооснованим предузећима.

У ребалансу се вероватно мора рачунати и на покривање губитака и плаћање кредита за „Ер Србију”. Подсећања ради, Фискални савет је упозорио да је „Ер Србија” у мају обавестила повериоце да неће бити у могућности да отплати главницу дуга који доспева у септембру од око 40 милиона евра. Овај трошак би потенцијално, заједно с процењеним губитком које је ово предузеће претрпело због пандемије (од око 60 милиона евра), могао да падне на терет државног буџета.

Иако се буџет за наредну годину планира с много непознаница у погледу опоравка светске и наше економије, ипак није све тако црно. Арсић указује да се европска привреда опоравља боље од очекивања. У јулу је њихова индустријска производња била само два одсто нижа него у 2019. години, а стижу и вести да се немачка привреда, најјача европска, опоравља брже од очекивања. Све то указује да ће опоравак економије бити у облику латиничног слова V, значи брз, а не у облику слова U, што значи са задршком, успорен. И подаци о економској активности у Србији за јун и јул охрабрују.

Што се тиче буџета за 2021. годину, разговори ће се водити о познатим темама: повећању плата у јавном сектору, повећању пензија, о реализацији јавних инвестиција, као и о томе да помоћ привреди буде усклађена са буџетским могућностима, што је и наведено у претходној ревизији актуелног аранжмана.

– Још се не знају главне фискалне детерминанте буџета за наредну годину. Једино је познато и извесно повећање пензија за 5,9 одсто према швајцарској формули. Овај раст пензија дугује се високом расту зарада из претходног периода, од новембра претходне године, и ради се о пренесеном ефекту. Плате су биле повећане и у јавном и у приватном сектору као последица дефицитарности одређених занимања и задржале су се на том нивоу, јер није било смањивања – каже овај стручњак.

Према његовом мишљењу, плате у јавном сектору не би требало повећавати на почетку наредне године, већ касније током године ако се стекну услови за то. Буџет не би требало да стартује с великим издацима зато што и даље постоји неизвесност каква ће бити епидемиолошка ситуација и у светској привреди постоје ризици, па је разумније направити стратегију за неповољни сценарио. Не треба играти на карту среће, сматра овај економиста.

Министарство финансија је још у јулу објавило упутства за припрему буџета за 2021. годину према ком су до 1. септембра буџетски корисници морали да пошаљу своје планове. У њему се наводи да Министарство финансија предвиђа реални раст БДП-а од шест одсто и инфлацију од 1,8 одсто, што значи да је номинални раст БДП-а од 8,8 одсто.

– Слично као и цела светска привреда, и Србија се суочава са ризицима и неизвесностима услед епидемије ковида 19. Пад спољне тражње, али и предузете мере у оквиру борбе за заштиту здравља људи праћене и увођењем ванредног стања неминовно су се одразиле на економску активност у свим привредним секторима. Као последица оваквих околности очекује се реални пад привредне активности у 2020. години од 1,8 одсто – наводи се упутству.

Коментари0
cba56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља