среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 30.09.2020. у 18:00 Др Дејан Јововић

Чекајући ЕУ, чекајући евро

(Фото Ансплеш)

Увођење евра у Србији је „на дугом штапу. Његово увођење у року од две године после могућег уласка Србије у ЕУ је нереалан сценариоНародна банка Србије саопштила је још пре две године да је Србија почела припреме за увођење евра, кроз преговоре с ЕУ о поглављу 17, које се односи на економску и монетарну политику. Наиме, израда преговарачког поглавља 17 – Монетарна и економска политика, за приступање Србије ЕУ, чији се један део односи на могућност да будућа чланица ЕУ уведе евро, 2018. године послата је Европској комисији.

У Нацрту стратегије за пријем Србије у ЕУ Европска комисија предвидела је тада да би Србија могла да постане чланица ЕУ до 2025. године, али да претходно треба да затвори сва отворена поглавља до 2023. То би теоријски значило да пре 2027, што је иначе веома тешко оствариво, није могуће да евро постане званична валута у Србији.

Увођењем евра, који је у оптицају у 19 земаља ЕУ, чланица Европског монетарног система и у још пет земаља – Андори, Монаку, Црној Гори, Ватикану, Сан Марину (као и на територији тзв. Косова) – Србија би изгубила монетарни суверенитет, односно сопствену монетарну политику, а тиме и самостално вођење економске политике.

Од „нових” чланица на евро још нису прешле Чешка, Пољска, Мађарска, Хрватска, Румунија и Бугарска.  Ако уђе у чланство ЕУ, Србија би могла да бира да ли ће задржати динар као своју валуту или ће прећи на евро као остале чланице монетарне зоне. Потребно је и да државе ЕУ одобре новог члана који би користио евро, а пракса је и да се у земљи одржи референдум о увођењу евра.

Закон о НБС потребно је додатно усагласити с одредбама које захтева статут Европске централне банке, у делу који се односи на то да српска централна банка буде део монетарне политике ЕЦБ и припреми се за усвајање евра кад за то дође време.

Да би земља кандидат за чланство у еврозони уопште увела ову валуту, потребно је испунити бројне захтеве, као што су независност централне банке, забрана директног финансирања јавног сектора, забрана привилегованог приступа јавног сектора финансијским институцијама, затим „Мастрихтске критеријуме конвергенције”, односно пет тесно повезаних правила за улазак у еврозону.

Прво, стопа инфлације не сме да буде већа од 1,5 одсто у односу на просек у три земље ЕУ с најнижим ценама на мало. Друго, дугорочна номинална каматна стопа на државне папире не сме да буде више од два одсто изнад просечне камате у три најповољније земље ЕУ. Треће, буџетски дефицит не сме да прелази три одсто БДП-а. Четврто, јавни дуг не сме да буде изнад 60 одсто БДП-а. Пето, земља мора да прихвати чланство у механизму девизних курсева (Exchange Rate Mechanism – ЕРМ 2) најмање две године пре уласка у ЕУ.

Земља мора да учествује у механизму девизних курсева најмање две године, што значи да у том периоду мора да веже своју валуту за евро и не сме да је девалвира или депрецира како би побољшала своју конкурентност, екстерну позицију, дала подршку извозу, или нешто слично, без сагласности земаља ЕУ. Такође, две године је минимум који је потребан земљи после приступања ЕУ да усвоји евро.

Црна Гора, која користи евро од 2002, јесте специфичан случај, сплет различитих, углавном политичких околности. ЕЦБ је у јулу ове године саопштила да су на захтев хрватских власти институције ЕУ одлучиле да укључе хрватску куну у ЕРМ 2, што је својеврсна валутна чекаоница за евро, с очекивањем да се у Хрватску уведе почетком 2023. Бугарска је такође „на чекању” за увођење евра.

Увођење евра у Србији је „на дугом штапу. Његово увођење у року од две године после могућег уласка Србије у ЕУ је нереалан сценарио. Претходно је потребан услов да Србија уђе у ЕУ, а када ће се то десити и да ли ће се уопште догодити, остаје отворено питање и поред оквирних датума за приступање које је дала ЕУ.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
e9d93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan, autor clanka
Odgovor na pitanje čitaoca: Uvođenje evra u Crnoj Gori je bila više politička odluka, mada ima određene benefite, ali svakako i nedostatke. Crnogorska privreda značajno je orijentisane ka turizmu, pa im korišćenje evra kao valute ide u prilog. Crna Gora je u novembru 1999. godine uvela nemačku marku kao zvaničnu valutu, ravnopravnu sa dinarom, jednostavnom trgovačko-bankarskom transakcijom, na koju Nemačka nije reagovala iz političkih razloga. U novembru 2000. godine izbacila je dinar iz
Dejan, autor clanka
Nastavak odgovora : U 2000. CG je izbacila dinar iz upotrebe i marka je postala jedina valuta u CG, da bi od 2002. počela da koristi evro. Zvanični Brisel je to tolerisao, iako je CG jednostrano uvela evro. Pitanje je šta će biti kada CG bude ulazila u EU. Nije isključeno da se traži da odustane od evra, jer članstvo u EU je jedna, a u evrozoni druga stvar.
angie
Zasto da uvodimo evro kad imamo svoju valutu. Juce sam procitala da EU uvodi digitalni evro, koji je kriptovaluta, ali nadgledana od strane svetske banke. Meni se sve vise cini da ce na kraju samo kriptovalute i postojati. Bitcoinkupovinaprodaja ima da cveta.
Синиша
Нека нам писац овог текста објасни случај Црне Горе по овој теми!
petar
Nama treba uvesti uslov da ne mozemo u EU dok ne naucimo da zatvaramo kontejner, da ne mozemo da skladistimo smece pored saobracajnica, sipamo kanalizaciju u reke .... Lep tekst ali cemu
milica
Jedva cekam da udjemo u EU pa da najzad pocnemo da zivimo kao Bugari.
Zoran Borkov
Bravo Milice! Iz Bugarskoj je odliv gradjana u E-U topiju jako velik. To treba EU. Skolovana i mlada radna snaga a jeftina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља