понедељак, 26.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.09.2020. у 13:50 Марјан Ковачевић
УОЧИ ПОЧЕТКА ОТВОРЕНОГ ПРВЕНСТВА ФРАНЦУСКЕ У ТЕНИСУ

Зарада и зараза иду заједно

По најновијој одлуци француских власти на Ролан Гаросу не би смело да буде више од хиљаду посматрача јер је Париз у „црвеној зони”. – Наградни фонд смањен за 10 одсто, али повећан у корист ниже рангираних
Не зна се колико ће гледалаца уопште бити на овогодишњем издању турнира (Фото EPA-EFE/Yoan Valat)

Спортски аспекти Отвореног првенства Француске и даље су у сенци друштвених. На дан жреба јединог гренд слем турнира на шљаци, главна тема није била како ће бити распоређени Новак Ђоковић, Рафаел Надал и Доминик Тим, као главни фаворити по свим прогнозама, него да ли ће на стадионима бити гледалаца и колико.

Ударна вест је нова одлука француских власти да се због ширења епидемије Ковида-19 Париз сврстава међу 11 градова у „црвеној зони”, на које се односи забрана окупљања више од хиљаду људи. У тој категорији су и Бордо, Лион, Ница, Лил, Гренобл, Монпеље и други градови, али француска престоница се спрема да угости најбоље тенисере света и њихове навијаче у термину одложеном четири месеца, баш због веровања да ће се за то време светски проблем с вирусом корона примирити.

Почетком лета је растао оптимизам у исправност одлуке о померању термина, насупрот оштрим критикама не само других тениских организатора који нису консултовани, већ и добрих познавалаца шљаке, који знају да се она не понаша исто крајем маја и ујесен. Тако је 9. јула донесена храбра и оптимистична одлука да се гледаоци врате на стадионе, попуњене 60 одсто, са дневном посетом од око 20.000 гледалаца у уводним борбама и око 10.000 у завршници.

Оптимизам није био дугог рока. Пре две седмице је одлука преиначена, са максималних 11.500 гледалаца на 5.000, а сутра би требало дефинитивно да се утврди да ли ће тај број бити сведен на хиљаду, баш као што је било у полуфиналу и финалу римског мастерса, прошле седмице. Раније је Ролан Гарос гостио и до 50.000 посматрача дневно.

У великим новчаним губицима тениских организатора у години пандемије продаја карата не може много да помогне, али сама појава публике на трибинама мења целокупни утисак, како играчима, тако и спонзорима и гледаоцима крај телевизијских екрана, што се показало и у Риму.

Опстанак великих тениских турнира значи и финансијски опстанак неколико стотина играча, свих који добијају прилику да се нађу у квалификацијама. Зато су обе заинтересоване стране већином навијале за одржање тениске сезоне под било каквим условима. Међутим, зарада и зараза иду заједно и ту ни учесницима ни организаторима није лако да нађу праву меру.

Француски медији су врло озбиљно прихватили тужбу нашег тренера Петра Поповића и босанског тенисера Дамира Џумхура, који је искључен због непотврђене сумње у болест његовог тренера. Сада се баве и другим проблемима нејасно дефинисаних здравствених протокола, који могу вишеструко да погоде организаторе, пре свега финансијски. Тако се наводи случај тенисера чији се аутомобил заглавио у саобраћају 500 метара од хотела. Позвао је организаторе и питао да ли сме да изађе из аутомобила и пешке оде до хотела, што му није дозвољено.

Иначе, сви учесници ће бити смештени у два хотела и неће им бити дозвољен одлазак било где осим на терен и назад. Сваки такмичар се тестира на доласку, а затим поново 72 сата касније. Уколико продужи борбе на турниру тестови се понављају сваких пет дана.

У обрачуну губитака које ће имати, Французи су били врло солидарни и коректни према тенисерима које пандемија највише погађа. Иако су укупни наградни фодн смањили за десет одсто, са око 43 милиона евра на 39, учинили су то у маниру Робина Худа, на рачун најбољих, а у корист „плебса”, чије су награде неочекивано повећане.

Награде у квалификацијама су повишене за четвртину, тако да и они који изгубе добијају по 10.000 евра, а још више су подржани учесници главног жреба. Премија за улазак у прво коло је подигнута за 30 одсто, па се пораз на старту награђује са чак 60.000 евра. Нема сумње да је то велика помоћ играчима изван најбољих 100 на свету, границе изнад које реално тек почиње зарада од бављења тенисом.

Троје наших на корак до главног жреба

Наталија Костић и Ивана Јоровић ће одлучујуће мечеве квалификација играти са новим надама Русије и Данске, а Никола Милојевић са искусним Аргентинцем Леонардом Мајером

Троје наших тенисера задржало је наде за улазак у главни жреб Отвореног првенства Францусје. У другом колу квалификација, Наталија Костић је победила Туркињу Бујукакчај 6:3, 2:6, 6:2, а у трећем, одлучујућем мечу, њена противница биће деветенаестогодишња Камила Рахимова. Нова руска нада је у другом колу, после готово три сата узбудљиве борбе,  савладала првог носиоца квалификација, годину старију Американку Ен Ли, са 6:7 (12:14), 7:6 (7:4), 6:4.

И Ивана Јоровић је стигла на корак до циља, преокретом против Јапанке Хиби: 4:6, 6:2, 6:1. И она ће се борити са једном тинејџерком од које се много очекује. То је седамнаестогодишња Клара Таусон, која је боље рангираној Италијанки Кочарето препустила само три гема: 6:1, 6:2. Млада Данкиња је у професионалне воде ушла са 14 година, а ове сезоне на шљаци има десет победа и само један пораз.

За разлику од наших тенисерки, Никола Милојевић (25), последњи адут за попуну српске експедиције на мушком турниру, мораће да савлада Леонарда Мајера да би први пут ушао у главни жреб једног гренд слем турнира. До сада је бивши први рекет света у јуниорској конкуренцији стизао до трећег кола квалификација у Мелбурну, Паризу и Њујорку, а на Вимблдону до другог.

Милојевић је у првих 200 ушао пре три и по године и од тада осцилира. У Паризу има прилику да први пут пређе границу од 130. места. Осам година старији Аргентинац је 2015. био 21. на светској листи, али је од тада његова форма у паду и тренутно је 123, за 20 степеника изнад Милојевића. Као специјалиста за шљаку, последњи добар резултат имао је управо на Ролан Гаросу, пласман у осмину финала 2019.

Коментари0
57ed0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља