понедељак, 19.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 25.09.2020. у 19:55 Јелена Каваја

Европска унија тражи спонзоре за мигранте

Сестре из Авганистана у избегличком кампу на грчком острву Митилена (Фо­то EPA-EFE/Dimitris Tosidis)

Брисел је представио оквир новог плана за решавање проблема миграната, у којем нема најспорнијег дела досадашње политике – наметнутих квота за праведнију расподелу придошлица унутар блока – а акценат је на депортацији.

Земље попут Мађарске и Пољске, које су због квота тужиле ЕУ, сада имају могућност да буду „спонзори повратка” одбијених тражилаца азила у земље порекла. Предвиђене су још неке могућности финансијске помоћи, па критичари кажу да је чланицама остављено да бирају „а ла карт” која им врста солидарности одговара, док ће Грчка и Италија и даље бити на удару. Невладине организације и политичари левице оптужују Брисел да чини уступак десничарским владама, чији је једини циљ да смање број људи којима ће Европа пружити уточиште, пише „Гардијан”.

Европска народна партија, група десног центра којој припада председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, сматра да је предложени план добра полазна тачка.

Комесарка за унутрашње послове, Швеђанка Илва Јохансон рекла је да се ЕУ мора бавити реалношћу да већина оних који долазе нису избеглице и да две трећине захтева за азил буде одбијено. Прошле године је скоро пола милиона особа добило наредбу да напусти ЕУ, а кући се вратило свега 29 одсто. И даље ће се ићи на покушаје да се земље порекла и транзита приволе да их приме назад обећањем инвестиција или бољег визног режима, иако та тактика до сада није била много успешна.

Земље које буду спремне да приме невољнике могу да рачунају на 10.000 евра из буџета ЕУ по одраслој особи, мада није јасно да ли ће бити довољно средстава за то и за још неке предвиђене мере, будући да је буџет за миграције и граничну контролу смањен за 8,5 милијарди евра (27 одсто). Новац је потребан и за предвиђено убрзање озлоглашено споре процедуре приликом уласка, како би се здравствена и безбедносна контрола обавила за пет дана.

Земљама које одбију и прихват и бригу о депортацији остају друге могућности за помоћ, на пример – да финансирају прихватне центре у државама на ободу које су прве на удару, попут Грчке. Међутим, ЕК ће моћи да поништи ту могућност ако се не пријави довољно ових првих. Свака држава ће имати законску обавезу да помогне на основу БДП-а и броја становника, наводи Би-Би-Си.

Како не постоје механизми кажњавања, одредба о „обавезној солидарности” је илузорна, пише „Манифесто”. Италијански лист оцењује да нови договор дозвољава чланицама да се према илегалним мигрантима понашају како им је воља, на штету земаља као што су Италија и Грчка, које су прве на удару мигрантских путева.

Основ досадашње политике био је Даблински споразум, према којем „земља првог уласка” у ЕУ мора да прими захтев за азил, због чега се одавно буне Италија, Грчка и Шпанија. Тај део није промењен, али су критеријуми проширени, па мигранти који имају породицу у некој другој земљи могу тамо да траже азил. То би могло да значи да ће земље које већ имају много избеглица, попут Немачке и Шведске, добити још нових, а смањиће се притисак на медитеранске земље.

Ужасна судбина 12.000 избеглица после пожара у кампу „Морија” на грчком острву Лезбос показала је да постојећа политика не функционише, а на то су недавно указали и УНХЦР и Међународна организација за миграције. ЕК је дала рок до јуна следеће године да се усвоји нова политика која треба да изведе ЕУ из ћорсокака кад је реч о проблему који је дели од 2015. године, када је Ангела Меркел отворила границе Немачке за милион избеглица. Немачка је тренутно председавајућа и сматра да је изнети предлог добра основа за разговоре.

Грчка је позитивно реаговала рекавши да предлог подразумева јачу контролу граница и „праведну” поделу одговорности и солидарности. Италијански премијер Ђузепе Конте је рекао да је предлог важан корак, али да морају постојати гаранције о повратку и релокацији.

Земље „Вишеградске групе” (Мађарска, Чешка, Аустрија, Словачка и Пољска) нису поштовале ни досадашње одредбе Даблинског споразума, а сада су још једном нагласиле свој став, преноси Танјуг. Портпарол мађарске владе Золтан Кова рекао је да спољне границе ЕУ морају бити блиндиране, и да треба правити прихватне центре изван граница ЕУ за оне који би евентуално тражили азил. То није политика Брисела, али су земље на границама ЕУ постале сабирни центри за десетине хиљада миграната о којима морају да брину док не дођу до жељеног одредишта у ЕУ.

Један европосланик из Орбанове странке рекао је за Би-Би-Си да су спремни да се спонзоришу депортације, што би био значајан помак кад је Мађарска у питању. Ипак је мало вероватно да би влада прихватила услов који уз то иде: да свако ко не буде депортован у року од осам месеци остаје да живи у земљи која се обавезала да га врати.

ЕК би и да успостави механизам за надзор незаконитих радњи, као што је присилно враћање. За мониторинг би се ослањала на органе истих оних држава које су оптужене за злостављање и насилно враћање.

Број придошлица се од октобра 2015. стално смањује. Најмање их је дошло 2018, свега 150.000. Ове године је највише стигло у Италију (око 22.000), Шпанију (17.000) и Грчку (12.000). Највише захтева за азил прошле године је поднето у Немачкој (165.000), а следе Шпанија, Француска и Грчка.

Коментари4
be0bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
Гроф Kалерги је још 20-тих година 20. века замислио пројекат који је постао манифест глобализма. Звао се Паневропа. Суштина тог пројекта јесте нестанак европског становништва и његова замена мулатима. Kалерги је у пракси оснивач данашње ЕУ. Године 1925. у свом делу Практични идеализам детаљно је описао како је будућност европске цивилизације у мешању народа и раса и стварању будућег човека који би изгледом подсећао на некадашњег, старог Египћанина. Зато данас имамо мигранте из Азије и Африке.
Radmila Mišić
Odlična šema da ekonomsko zaostajanje mediteranskih zemalja u odnosu na one sa severa Evrope postane još veće! ako je pomoće 10 000 evra jednokratna, to je smešno, ako je godišnja suma, to je jedva dovoljno. Pitanje: da li treba da žurimo u EU? Prvo što ćemo dobiti će biti bar 5000 azilanata na trajno izdržavanje sa svim problemima koji slede. Višegradskoj grupi svaka čast-oni znaju šta hoće tj šta neće.
Немања О.
Решење је да се стране војске које су напале њихове земље повуку, а мигранти врате својим домовима. То је шта они у ствари највише желе, повратак свом родном крају.
Darija
Nemanja, grešiš. Oni neće povratak u svoj rodni kraj! Oni hoće u Evropi živjeti, jer tu će primati socijalnu pomoć, dobiti stano, a raditi im ne pada na pamet. Mnoga mesta na zapadu više ne pripadaju domaćem stanovništvu. A svakim danom dolaze sve više, ali o tome se strogo ćuto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља