Просечна зарада у јулу ове године у Србији је досегла износ од 60.029 динара, а то значи да је први пут постала нешто виша од 510 евра. На ту чињеницу посебно је, како и сам каже, поносан председник Србије Александар Вучић, који је јуче подсетио да је просечна плата сада највиша у региону Западног Балкана.

– Када сам постао председник владе, делили смо треће место по просеку плате са Северном Македонијом, а испред нас су били Црна Гора и БиХ – додао је Вучић.

– Србија се сада изједначила са Црном Гором. Уверен сам да ћемо ускоро по просеку плата далеко престићи и ту земљу, с обзиром на то да Србија има неупоредиво бољу економску ситуацију. Од Црне Горе бољи смо и по стопи раста и по стопи јавног дуга – закључио је Вучић.

Вест да у јулу ове године просечна нето зарада износи 60.029 динара није превише изненадила професора Милојка Арсића с Економског факултета у Београду. Он сматра да је добро што су просечне плате у јулу повећане у односу на други квартал ове године, јер то може да представља сигнал опоравка наше привреде. Износ од 510 евра, објашњава он, достигнут је ипак захваљујући томе што је динар ојачао.

– Јачање реалне вредности динара је помогло да се нешто раније него што то дозвољавају економске могућности земље достигну плате више од 500 евра. Реално би било да је то достигнуто, на пример, наредне године. Али, јачање динара има и своју другу, негативну страну, а то је повећање спољнотрговинског дефицита, који се погоршава већ три године – напомиње проф. Арсић.

Да ли онда најављени пораст просечне зараде до 900 евра до 2025. године може да преставља дозу ризика по макроекономску стабилност земље? За проф. Арсића тај циљ је прилично сигурно потпуно нереалан.

– И раније, још 2016. године, постојале су најаве да ће плата од 500 евра бити постигнута у 2017, а то се десило тек сада у 2020. години. То подразумева врло високе стопе раста. Наиме, да би се са 510 евра дошло до 900 евра у 2025. години плате би требало да расту 12 одсто просечно годишње, што је неодрживо и нереално – уверен је проф. Милојко Арсић.

С тим да је сасвим реално да у Србији просечна зарада ове године износи око 510 евра, сагласан је и Иван Николић, сарадник Економског института.

– У економији немамо никаквих већих потреса, у смислу продубљивања неравнотеже. Буџетски дефицит јесте већи, али то није зато што су плате толике колике су, него зато што је држава била издашна са програмом помоћи привреди. Када се погледа динамика кретања зарада, јасно је да већ две-три године она расте упоредо порастом БДП-а. То се огледа управо у стабилном макроекономском оквиру – истиче Николић, подсећајући да се, када је у претходној деценији бележен нереални и убрзани раст зарада, то све одражавало или на скок инфлације или на ширење спољнотрговинског дефицита.

– Сада то ипак није случај, већ реално стање у складу с привредним растом. Пројекције да ћемо до 2025. можда изгурати и до 900 евра просечне зараде нису нереалне. Уколико се вратимо, после кризе с короном, вишим стопама привредног раста, уз стране инвестиције које су најављене и реализују се, не видим разлог да Србија не достигне просечну зараду од 900 евра за пет година – уверен је Иван Николић.

Представници синдикалних организација не виде ништа сензационално у најновијим вестима око износа просечне зараде који је изнад 510 евра. Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, подсећа да је добро позната ствар да износи просечне месечне плате варирају из месеца у месец, па је тако било и овог пута, посебно када се зна да у сваком месецу није исти број радних сати.

– Овогодишњи јул је био месец у којем су била 184 радна сата, а у години постоје само још два до три таква месеца. Остали броје 176 или 168 сати, а неки чак и 160 радних сати. Управо број радних сати у конкретном месецу утиче на то да ли ће просечна зарада у датом месецу бити већа или не, па зато овај ексклузивитет којим се хвале политичари не пије воду – истиче Вуковић, а свој став, како додаје, поткрепљује чињеницама.

– Јануар ове године имао је максимални број радних сати, 184, и тада је просечна зарада износила 59.941 динар. Већ у фебруару број радних сати је био знатно мањи, 160, и самим тим и просечна плата била је нижа за око 1.800 динара, то јест спала је на 58.100 динара. Даље, у марту број сати је био 176, па је и зарада била виша... Већ је у августу било мање радних сати него у јулу,  па сходно томе и очекујемо да просечна зарада буде нижа од јулске и да ће спасти на неких 59.000 динара, а то значи да ће бити испод 510 евра. Дакле, ово није ништа сензационално – уверава Душко Вуковић.