четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 27.09.2020. у 16:05 Олга Јанковић

„Дани ћирилице” у знаку љубави

Светковина у Баваништу у част српског писма окупила је за 19 година више од 66.000 ђака из око 500 основних и средњих школа са свих пет континената
Учесници дечјег сабора „ Дани ћирилице” у Баваништу (Фото О. Јанковић)

Баваниште – У отежаним условима због пандемије, али с несмањеним еланом, и ове године су у Баваништу одржани „Дани ћирилице”. На конкурс манифестације која негује српски језик и писмо пристигло је мноштво литерарних састава, ликовних и калиграфских радова, илустрација, лутака у народној ношњи... Тема овогодишњег конкурса била је реч – љубав.

Осим очекиваног и најмасовнијег одзива из школа широм Србије, прилози су пристигли из земаља у окружењу, читаве Европе, Јужне Африке и Аустралије – одасвуд где има Срба и где ђаци негују традицију свог завичаја.

– За разлику од најбоље године, када смо имали 6.600 учесника на конкурсу, ове је учествовало 1.100 ђака. Најбројнији су литерарни радови јер је њих било могуће слати електронском поштом, док је најмање лутака, које су, рецимо, из Аустралије путовале пуна два месеца – каже Вера Секулић, председница Удружења „Дани ћирилице”, организатора манифестације.

Жири је наградио радове 88 ученика и похвалио још њих 30. За све су обезбеђене дипломе и вредне књиге, а за оне из дијаспоре и признање „Чувар српства”.

– Имамо толико дивних ствари из наше баштине, које треба забележити. Љубављу, ентузијазмом и добром вољом много можемо да урадимо. Овде у Баваништу има такве енергије, деца нас уче и опомињу и на оно шта смо заборавили, шта је свакодневни дар љубави – каже за „Политику” професор Љиљана Симић, уредница „Вуковог читалишта”, при Вуковој задужбини, коју су доскора красили најлепши ликовни радови конкурса у оквиру „Дана европске баштине”. Сада се могу видети у баваништанском Светосавском дому, а наредна станица им је Београдски сајам књига.

Ако прилике дозволе, почетком новембра у Баваништу ће бити одржана завршна свечаност сабора, „Велико Ацино коло”, коју уз подршку Вукове задужбине заједнички припремају КУД „Аца Обрадовић”, Библиотека „Теофило Димић”, Црквена општина Баваниште, ОШ „Бора Радић” и Актив жена „Дуга”.

Дечји сабор „Дани ћирилице” утемељен је 2002. са жељом да допринесе очувању језика и писма, песме и игре, старих заната и обичаја. Сваке године, као траг остане и „Зборник” најбољих литерарних радова, као и низ тематских публикација ове светковине ћирилице, која је од оснивања окупила више од 66.000 ђака из око 500 основних и средњих школа из Србије и читавог света.

Већ сада је познато да ће тема наредних, 20. „Дана ћирилице” бити реч – слобода.

Коментари7
235a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snežana Batas
Колико је само љубави, ентузијазма, посвећености, промишљености и пожртвованости било потребно идејном творцу ове манифестације Вери Секулић да већ деветнаест година организује светковину у част најсавршенијег писма на свету у којој учествују деца из читавог света, негујући га као културно добро, без обзира на његов незавидан положај у држави! Свака част!
Драгољуб Збиљић
Зашто други народи и њихове државе углавном немају дан или дане посвећене свом писму или ако неко и има, ту нема никаквих жалопојки што има мало њиховог писма. Наравно, то се односи само на Србе и српску државу зато што је кдо њих уведено паралелно писање матичног језика двама писмима, при чему је у време Југославије власт више деценија после 1954. године спроводила такву фаворизацију хрватске абецеде у којој су Срби школски доведени до сазнања ад је свеједно којим писмом пишу свој језик.
Саша Драшковић
У једној држави се пише својим писмом и језиком и те ствари се не славе једног дана у години него 365 данам и увек. Овако испада да смо ћирилицу стваили у витрину па је славимо на данашњи дан, а сутра опет по старом, туђим писмом. Срби, Срби....
Саша
Било би правичније "Дани Азбуке" јер сада писмо називамо по човеку а слово је производ нечега много већег од човека.
Где нема ћирилице нема ни слободе за Србе
Небитно је како зовемо своје писмо. Оно јесте и азбука и ћирилица. Битно еј то да смо ми своје писмо довели до пропасти, тј. до тога ад у јавности у Србији и свуда међу Србима имамо у свом језику у употреби 90 одсто туђег писма, а само 10 процената ћириличког, српског писма. А то еј зато што смо само ми увели двоазбучје, што смо пристали у Југославији на фаворизацију Србима туђег писма и што већ 14 година не постоји спровођење Члана 10. Устава Србије. То ниједан други народ није себи допустио.
Саша Микић
Азбука је скуп слова које се користе у српском језику, а ћирилица је писмо којим су та слова написана. Азбука је назив који се користи и за слова написана глагољицом. Име је настало од назива почетних слова аз, буки итд.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља