уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 16:15

Срби, најодликованија нација у америчкој војсци

(Фото ЕPA-EFE/PHILIPP GUELLAND)

Око милион људи српског порекла, како је забележио „Историјски забавник”, живи у Сједињеним Америчким Државама. Неки од њих су постали амерички ратни хероји, носиоци Медаље части, највећег америчког војног одликовања, и Легије за заслуге. По броју одликованих Медаљом части, Срби су најодликованија нација у америчкој војсци.

Џејк Алекс (Алекса Мандушић 1887–1959) на европско ратиште у Великом рату стигао је као каплар америчке војске. У борбама у Француској, код места Шипили 1918. године, приликом покушаја да његов вод освоји један гребен, погинули су сви официри па је он преузео команду и повео вод у напад. Међутим, зауставило их је митраљеско гнездо. Онда је он сам кренуо и успео да освоји то гнездо и зароби 15 немачких војника. За тај подвиг награђен је Медаљом части.

Џејмс И. Мештровић (Јоко Мештровић (1894–1918), Србин из Црне Горе, учествовао је такође у Великом рату. Јоко је у САД стигао 1913, а три године касније вратио се у Европу. Био је наредник у америчкој пешадији, а током борби код Фиснета у Француској, његов командант јединице био је рањен. Мештровић је и поред јаке митраљеске и артиљеријске ватре стигао до рањеног официра, донео га на леђима у заклон и пружио му прву помоћ, захваљујући којој је овај преживео.

Мичел Пејџ (Михајло Пејић 1918–2003), као маринац је Други светски рат провео на пацифичком ратишту, где је постао један од највећих америчких ратних хероја. Током чувених борби на Гвадалканалу 1942. године, када су Јапанци пробили положаје америчке војске, Пејић, који је командовао митраљеским водом, остао је сам, јер су му сви војници изгинули или рањени. Он је тада преузео митраљез и одбијао непријатељске нападе све док му није стигло појачање.

Џон Миник (Јован Минић 1908–1944), као наредник америчке војске и учесник у Другом светском рату истакао се у борбама код немачког града Хуртген. Када су Немци зауставили напредовање његове јединице, он се добровољно пријавио да са својим водом прође кроз минско поље у залеђе Вермахта. Прешао је једно минско поље и неутралисао два митраљеска гнезда и једну немачку јединицу. Када су наишли на друго минско поље, Минић је кренуо сам кроз њега, али је погинуо.

Џорџ Мусулин (Ђорђе Мусулин 1914–1987), једини је Србин – амерички ратни херој у Другом светском рату који је то високо признање добио као учесник у ратним акцијама у бившој Југославији. Он је био амерички обавештајни официр који је био упућен у штаб Драже Михаиловића, где је водио операцију „Халијард” – спасавања америчких пилота који су оборени над Србијом. Мусулин је, са четничким јединицама, сакривао пилоте, који су касније, њих око 450, са аеродрома у Прањанима пребачени у САД.

Мел Војводић (Миле Војводић (1929–2003), као млад пилот 1950. године је упућен на корејско ратиште. Током сукоба на Корејском полуострву Војводић је летео у 125 борбених мисија. Био је пилот „тајног” авиона А12 који је произведен за потребе ЦИА. У току једног лета успео је да, од укупно 190, открије 70 локација противваздушне одбране.

Ленс Шијан (Лазар Шијан (1942–1968), постао је пилот са 23 године и убрзо је упућен у Вијетнам, где је трајао жесток рат. За Шијана је кобна била 52. мисија. Његов авион оштетила је бомба која је прерано експлодирала, али је искочио. Иако је при паду био тешко повређен, успео је 46 дана да избегава непријатељске јединице. Када га је војска Северног Вијетнама заробила, и поред тешког здравственог стања у ком је био и сталних мучења, није одао ништа осим свог имена, чина и јединице. Од последица повреда и мучења умро је у затвору у Ханоју.

Јован Поповић,
Београд

Коментари21
6fe2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Trpe
Da nisam procitao ovaj clnak ne bi znao kolika je"americka pomoc" na Balkanu za Srbiju!za Makedoniju se vec zna sitematski od a946 pa naovamo nas "pomazu"najpre su paloli Makedonska sela U grcakoj da bi posle 2001 god naoruzali albance da ruse drzavu koju su oni "branili" dajuci im oruzje i logistiku i sada postavljajuci maronetena vlast i ne postujuci volju naroda "potpisali su dogovor sa kojim su promenili ime drzaveiuveli apardhejd samo da bi "sprecili""maligni Ruski uticaj" nesto ne vidjeno
Ne razumem...
Amerika je novi kontinent! Tamo su svi doseljenici, starosjedeoci su samo indijanci. Osim indijanaca, tamo svako ima svoje porijeklo. Koliko ima odlikovanih kod drugih naroda?
Miroslav
Sta je sa Dzordzom Fiserom, mislim da je to jedan on najbitnih srba za ameriku istoriju
Velja
257 Iraca je dobilo Medalju Casti,
Пера Писар
Колико видим по именима одликованих, они су сви Американци, само српског порекла. Што се тиче агресорских ратова у Вијетнаму и Кореји, ту нема чиме да се поносимо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља