Око милион људи српског порекла, како је забележио „Историјски забавник”, живи у Сједињеним Америчким Државама. Неки од њих су постали амерички ратни хероји, носиоци Медаље части, највећег америчког војног одликовања, и Легије за заслуге. По броју одликованих Медаљом части, Срби су најодликованија нација у америчкој војсци.
Џејк Алекс (Алекса Мандушић 1887–1959) на европско ратиште у Великом рату стигао је као каплар америчке војске. У борбама у Француској, код места Шипили 1918. године, приликом покушаја да његов вод освоји један гребен, погинули су сви официри па је он преузео команду и повео вод у напад. Међутим, зауставило их је митраљеско гнездо. Онда је он сам кренуо и успео да освоји то гнездо и зароби 15 немачких војника. За тај подвиг награђен је Медаљом части.
Џејмс И. Мештровић (Јоко Мештровић (1894–1918), Србин из Црне Горе, учествовао је такође у Великом рату. Јоко је у САД стигао 1913, а три године касније вратио се у Европу. Био је наредник у америчкој пешадији, а током борби код Фиснета у Француској, његов командант јединице био је рањен. Мештровић је и поред јаке митраљеске и артиљеријске ватре стигао до рањеног официра, донео га на леђима у заклон и пружио му прву помоћ, захваљујући којој је овај преживео.
Мичел Пејџ (Михајло Пејић 1918–2003), као маринац је Други светски рат провео на пацифичком ратишту, где је постао један од највећих америчких ратних хероја. Током чувених борби на Гвадалканалу 1942. године, када су Јапанци пробили положаје америчке војске, Пејић, који је командовао митраљеским водом, остао је сам, јер су му сви војници изгинули или рањени. Он је тада преузео митраљез и одбијао непријатељске нападе све док му није стигло појачање.
Џон Миник (Јован Минић 1908–1944), као наредник америчке војске и учесник у Другом светском рату истакао се у борбама код немачког града Хуртген. Када су Немци зауставили напредовање његове јединице, он се добровољно пријавио да са својим водом прође кроз минско поље у залеђе Вермахта. Прешао је једно минско поље и неутралисао два митраљеска гнезда и једну немачку јединицу. Када су наишли на друго минско поље, Минић је кренуо сам кроз њега, али је погинуо.
Џорџ Мусулин (Ђорђе Мусулин 1914–1987), једини је Србин – амерички ратни херој у Другом светском рату који је то високо признање добио као учесник у ратним акцијама у бившој Југославији. Он је био амерички обавештајни официр који је био упућен у штаб Драже Михаиловића, где је водио операцију „Халијард” – спасавања америчких пилота који су оборени над Србијом. Мусулин је, са четничким јединицама, сакривао пилоте, који су касније, њих око 450, са аеродрома у Прањанима пребачени у САД.
Мел Војводић (Миле Војводић (1929–2003), као млад пилот 1950. године је упућен на корејско ратиште. Током сукоба на Корејском полуострву Војводић је летео у 125 борбених мисија. Био је пилот „тајног” авиона А12 који је произведен за потребе ЦИА. У току једног лета успео је да, од укупно 190, открије 70 локација противваздушне одбране.
Ленс Шијан (Лазар Шијан (1942–1968), постао је пилот са 23 године и убрзо је упућен у Вијетнам, где је трајао жесток рат. За Шијана је кобна била 52. мисија. Његов авион оштетила је бомба која је прерано експлодирала, али је искочио. Иако је при паду био тешко повређен, успео је 46 дана да избегава непријатељске јединице. Када га је војска Северног Вијетнама заробила, и поред тешког здравственог стања у ком је био и сталних мучења, није одао ништа осим свог имена, чина и јединице. Од последица повреда и мучења умро је у затвору у Ханоју.
Јован Поповић,
Београд
