среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 19:39

Пандемија збрисала 12 билиона долара

Тај износ је већи од једногодишњег бруто производа земаља еврозоне
Фото ЕПА ЕФЕ - М.К.

ВАШИНГТОН - Разорно дејство корона кризе изазваће драматични привредни пад у свету који се за ову и наредну годину процењује на око 12 хиљада милијарди долара, изјавила је данас директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева.

То је једнако вредности већој од једногодишњег бруто домаћег производа еврозоне, рекла је Георгиева на онлајн конференцији „Инфрастуктура, инвестиције и централна Европа: Иницијатива 3 мора (3СИ)', у организацији Атлантског савета, на којој је учествовао и Танјуг.

Она је навела да, иако Фонд сада процењује глобалне економске изгледе за 2020. нешто мање суморним него пре пар месеци због бољих резултата појединих напредних економија него што се очекивало, пре свега Кине, раст ће и даље бити знатно на негативној територији ове године.

За земље централне, источне и југоисточне Европе (ЦИЕ), пандемија значи брисање прогреса оствареног у последње три године, када је регион постизао најбоље резултате у овој деценији у погледу економског раста, јачања конкурентности и унапређења управљања, рекла је Георгиева.

Регион је, према њеним речима, у просеку бележио раст од 3,0 посто у смислу реалних прихода, што је утицало на смањење јаза између ЦИЕ и 15 западних чланица ЕУ.

Додала је да је приход по становнику у региону ЦИЕ достигао око 55 посто прихода по становнику у 15 западних земаља ЕУ.

Шефица ММФ-а је нагласила међутим да и даље постоји велики инфрастуктурни геп између 12 земаља укључених у Иницијативу три мора и преосталих 15 ЕУ чланица у погледу енергетских производних капацитета, прецизирајући да тај јаз износи 50 процената.

Тај јаз је још већи када из групе 12 чланица 3СИ искључи Аустрија, и износи 70 процената за преосталих 11 држава ЦИЕ у односу на 15 западних земаља ЕУ.

Георгијева је навела да што се тиче интернет конективности и броја претплата на мрежу, уз изузетак Естоније, регион ЦИЕ заостаје у поређењу са западном Европом.

Такође је констатовала да развијеност путне инфрастуктуре у региону заостаје у односу на 15 земаља ЕУ, при чему је друмска на нивоу од 60 процената западноевропских држава, а железничка тек на 40 процената.

Да би смањиле сва ова заостајања у односу на 15 држава ЕУ до 2030. године, чланице 3СИ би то коштало 3-8 одсто БДП-а годишње, рекла је Георгиева, додајући да су то врло велика средства.

Захваљујући инвестиционом фонду 3СИ, како је истакла, издаци земаља ЦИЕ за те сврхе биће смањени на 2-3 процента бДП-а годишње, мада ни то није занемарљив трошак.

Циљ скупа, који је организовао Атлантски завет, био је разматрање могућности које овај економски виталан регион нуди за инвестирање.

Догађај је организован у сусрет самиту Иницијатива три мора 19. октобра у Талину, чији ће домаћин бити председница Естоније, који ће окупити лидере из централне Европе, ЕУ, Сједињених Држава и Немачке.

У дискусији је истакнуто да је инфраструктура, угаони камен темељац и моћан покретач економског раста и јачања отпорности. Иницијативу 3СИ покренуло је дванаест држава чланица ЕУ, које се налазе између Балтичког, Црног и Јадранског мора, како би убрзале развој прекограничних енергетских, транспортних и дигиталних мрежа.

Иницијатива 3СИ усмерена је на обезбеђење недостајућих средстава од 1.000 милијарди долара за регионалне инфраструктурне пројекте и проширење веза између држава чланица 3СИ, као и између региона и остатка Европе, преноси Танјуг.

У том циљу, почетком ове године покренут је комерцијално вођени инвестициони фонд 3СИ за улагања у прекограничне пројекте у региону, а САД су се обавезале да ће уложити до милијарду долара у фонд и 3СИ енергетске пројекте.

Коментари8
32e46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovanka Orleančić
Ne kaže se u Srbiji bilion već milijarda.
замишљени
Пошто је ово учинак онда је вероватно да је то и био циљ.
Божа
Та пандемија је дрп пандемија.
Niko
Otkada je milijarda postala bilion?
Osnovna Škola
I nije. Bilion je hiljadu milijardi. Lepo pise u tekstu da je obrisano 12 hiljada milijardi, što je dakle 12 biliona. "То је једнако вредности већој од једногодишњег бруто домаћег производа еврозоне" - Da li zaista mislite da je BDP cele Evrozone samo 12 milijardi? Srdačno, Osnovna škola.
Aleksandar Jevtić
Dobro, sad znamo ko je imao štete, ajd da vidimo ko se okoristio. Tako ćemo saznati ko je autor celog ovog cirkusa.
Nebojša
Onaj koji "štampa" novac. Nastavak globalizacije tj. konačne diktature.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља