четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.09.2020. у 20:00 Славица Ступарушић
ФЕНОМЕНИ ПРИРОДЕ

Чари слапова Сопотнице

Морфохидролошке вредности овог споменика природе, укупне површине 209,34 хектара, представљају четири крашка врела, као и више извора и бигрених тераса
Водопаду заробљеном у литици може се прићи само пешачењем уз стрму маркирану стазу (Фото Првослав Павловић)

Жубор воде реке Сопотнице, која се попут бисерне завесе расула на северозападниј страни планине Јадовник, прочуо се надалеко. Тако да је ове године чудесне слапове, који се издвајају међу бројним лепотама пријепољског краја, долазило викендом да види око хиљаду људи.

Први пут је већина била из знатижеље, јер су они који су видели Сопотницу о њој одушевљено причали. После су се враћали, попут Првослава Павловића из Штавља, да би уживали у призору, фотографисали и да би се окрепили, јер је овде ваздух пун озона, невидљивог исцелитеља, који у природи настаје у олујама, а стварају га и водопади.

(Фото Првослав Павловић)

Деценијама су Сопотницу планинари љубоморно чували као своје уточиште, све док на њихову иницијативу, а на основу њеног изворишта и бројних водопада и слапова, Завод за заштиту природе Србије није донео Решење о претходној заштити 2000. године. Уследила је израда студије на основу које је влада 2005. прогласила Споменик природе „Слапови Сопотнице”, заштићеним природним добром прве категорије, од изузетног значаја.

Морфохидролошке вредности овог споменика природе, укупне површине 209,34 хектара, представљају четири крашка врела, више извора и бигрених тераса преко којих отичу врелски водотоци градећи живописне призоре налик хрпи просутих бисера.

(Фото Првослав Павловић)

Оно што карактерише реку Сопотницу, дугу једва пет километара, велика је висинска разлика на путу од извора до ушћа. Хрлећи „пречицом” она се сјури низ камене литице са 1.150 метара надморске висине, правећи каскаде, водопаде и слапове, за које кажу да су међу најлепшим у Србији, као да жури да што пре стигне до ушћа у Лим, на свега 470 метара надморске висине.

– Сопотничка река не тече, она пада. На потезу од тек неколико стотина метара обруши се низ двадесетак метара високу стену уз заглушујући хук... Не може сва та лепота да се пренесе речима, уверићете се на лицу места, – каже Павловић.

(Фото Првослав Павловић)

Осим велике висинске разлике, за лепоту сопотничких водопада заслужна је и подлога од шупљикавог камена – сиге, коју су у кречњаку створили водопади, још један од симбола јадовничког краја. То је разлог због кога се Сопотница грана на мноштво мањих токова од којих сваки има своје водопаде, који сви заједно праве једну разиграну слику безброј белих пенушавих поточића.

Сопотница је била мајдан сиге (бигар, седра, тако се још назива), која је у зидовима манастира Милешеве, школске зграде и многих овдашњих кућа. Пре него што је стигла заштита, мештани причају да је динамитом разбијен до тада највећи и, кажу, најлепши водопад. Све због чудесног лаганог камена кога је Сопотница стварала током векова, а који је изузетно погодан за градњу, јер се може сећи и тестером. Одувек ју је украшавао, али јој, како неко рече, доносио и коб какву рогови донесу јелену.

(Фото Првослав Павловић)

Данас су експлоатација наслага бигра и друге радње којима се оштећује и неповољно мења рељеф бигрених тераса забрањени.

Прави бисер старовлашког краја – село Сопотница, између река Милешевке и Лима крај Пријепоља, име је добило по реци, а она по врелима (сопот – извор на старосрпском – старословенском), води која сопоће, хучи.

(Фото Првослав Павловић)

Средиште села, на свега десетак минута шетње од Горњег водопада, чине камена црквица посвећена Светом Сави, сеоска школа и планинарски дом. Дом је уједно и центар збивања, посебно током августа када се овде одржава обука за водиче Планинарског савеза Србије.

Управљање и старање Спомеником природе поверено је Планинарском друштву „Камена гора” из Пријепоља, а они то раде домаћински. У заштићеном подручју постоји негде око 180 километара уређених планинарских стаза које су маркирали.

(Фото Првослав Павловић)

Колика је свест о важности чувања наслеђеног говори и податак да Општинско веће у Пријепољу није усвојило план детаљне регулације за изградњу две минихидроцентрале на реци Сопотници.

И шта још рећи сем да вода реке Сопотнице може да се пије.

Коментари3
28d32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Popović
Nadahnjujuće!
Marija Mitrović
Slapovi Sopotnice su jedno od najčudesnijih mesta koje sam posetila u životu! Šteta što su slabo poznati ljudima u Srbiji.
Ivan
Nije šteta. To je spas za prirodne lepote Sopotnice.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља