субота, 24.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 20:44 Александра Петровић

Сваки десети погинули у саобраћају је бициклиста

Нај­ве­ћи број стра­да у на­се­ље­ним ме­сти­ма, и то нај­че­шће у Шап­цу, Ле­сков­цу и Срем­ској Ми­тро­ви­ци, док нај­ви­ше по­вре­ђе­них има на под­руч­ју Но­вог Са­да (Фото А. Васиљевић)

Бициклисти чине 10 одсто свих погинулих у саобраћајним несрећама у Србији. Они имају шест пута већи ризик да смртно страдају када учествују у удесу, у односу на возаче и путнике у аутомобилима. Просечно се годишње догоди око 1.700 незгода у којима учествују бициклисти.  Погине просечно њих 56, а буде повређено око 1.600.

То су подаци из новог истраживања Агенције за безбедност саобраћаја, која је анализиралa безбедност бициклиста у саобраћају током претходних пет година (од 2015. до 2019).

– Кључни проблем је рањивост бициклиста, јер они и при малим брзинама често задобијају тешке повреде, јер је одећа њихова једина заштита. Брзина возила која учествују у судару са њима има важну улогу када је у питању тежина последица. Бициклисти су често тешко уочљиви за друге учеснике у саобраћају, јер су димензије возила мање у поређењу са аутомобилима, аутобусима или теретним возилима – каже Јасмина Милошевић, директорка Агенције за безбедност саобраћаја.

Истраживање је показало да су Шабац, Лесковац и Сремска Митровица општине где су бициклисти најугроженији, а следе их Јагодина, Нови Сад, Суботица и Ниш. По далеко највећем броју повређених бициклиста у претходне три године издваја се Нови Сад. Баш у овом граду, код Сателитске пијаце, у уторак ујутру је повређен бициклиста стар 91 годину, у судару са камионом.

– У скоро свим општинама које су препознате као најугроженије, бицикл се користи као превозно средство. Бицикли су популарни и прихваћени у овим срединама, што је значајно за препознавање проблема безбедности саобраћаја – каже Јасмина Милошевић.

Саобраћајне незгоде са учешћем бициклиста чешће се догађају у насељеним местима, где је било 93 одсто повређених и 69 одсто погинулих бициклиста. Огромна већина свих несрећа бициклиста у насељима догоди се у раскрсници. Чак 99 одсто бициклиста који су погинули у насељу, били су у раскрсници, као и 97 одсто повређених у насељеном месту. У половини тих незгода учествовала су најмање два возила која се крећу у истом смеру, где се 65 одсто погибија догодило у „сустизању”.

– Безбедност бициклиста зависи и од саобраћајног окружења, које најчешће није њима прилагођено, па су они принуђени да се крећу коловозом где их возачи третирају као „ометаче” саобраћаја, а не као саставни део саобраћајног система – каже Милошевићева.

Бициклисти учествују у пет одсто свих регистрованих саобраћајних незгода у Србији, али они чине седам одсто свих повређених и чак десет одсто погинулих у свим удесима. Најчешће страдају у сударима где је други учесник био путнички аутомобил (54 одсто случајева) или теретно возило (21 одсто). Веома су ретка страдања у незгодама са пешацима.

Међутим, бициклисти могу буду повређени и без другог учесника у удесу. У Куршумлији су прошле недеље два петнаестогодишња дечака ударила бициклима у ивичњак а затим и у металну ограду моста. Један је задобио теже, а други лакше повреде. Статистика каже да чак у 12 одсто незгода са повређеним бициклистима није било другог учесника.

– Највише погинулих бициклиста је старости од 55 до 74 године. Чак 88 одсто погинулих и 63 одсто повређених бициклиста је мушког пола. Скоро половина погинулих су старији од 65 година. Када су у питању повређени бициклисти, издвајају се жене од 55 до 64 године старости – каже Јасмина Милошевић.

Указује да старији бициклисти имају смањену моћ запажања и физичке способности, док деца немају довољно искуства и знања. Деца до 14 година чине три одсто погинулих и 13 повређених бициклиста.

Саобраћајне незгоде са бициклистима највише се догађају у лето и јесен, током радних дана.  Међутим, највише смртних исхода забележено је петком и суботом и то од 17 до 18 часова. Слаба уочљивост је посебан проблем у ноћним условима, поготово ако бицикл није опремљен одговарајућим светлима – белим на предњој страни и црвеним светлом позади.

У највећем броју случајева погинулих бициклиста (65 одсто) дошло је до „сустизања” возила, без скретања. У незгодама са скретањем најчешћи је случај када се најмање два возила крећу различитим путевима, уз пролазак кроз раскрсницу.

– Утицајни фактори настанка саобраћајних незгода са погинулим бициклистима су предузимање непромишљених и погрешних радњи возача, као и пропусти возача због лошег психофизичког стања, непажње, расејаности. Најчешће је реч о неприлагођеној брзини, неправилном сагледавању саобраћајне ситуације и вожњи под утицајем алкохола – каже Јасмина Милошевић.

Агенција за безбедност саобраћаја препоручује бициклистима да користе бициклистичке стазе и траке, кациге, штитнике за колена и лактове, одговарајуће ципеле са правилно везаним пертлама, светлу одећу која приања уз тело. Поред исправног бицикла, који по димензијама одговара возачу, потребно је да обрате пажњу и на све неравнине и препреке на путу, да воде рачуна о пешацима, нарочито о деци, као и да посебно буду обазриви у близини камиона, који имају „мртве углове”.

Бициклиста мора да прилагоди брзину условима пута и саобраћаја и да буде спреман да избегне опасност у сваком тренутку.

Шта је забрањено при вожњи двоточкаша

Бициклиста за време вожње не сме да испушта управљач из руку нити да склања ноге са педала. Не сме да разговара мобилним телефоном нити да на оба уха употребљава слушалице за аудио-уређаје. Не сме да се придржава за друга возила нити да их вуче. Такође је забрањено да вуче животиње и предмете који могу да га ометају приликом управљања. Не сме да се креће бициклистичком стазом брзином већом од 35 километара на сат, не сме да буде под дејством алкохола или психоактивних супстанци нити да превози на свом бициклу лице које није способно да управља својим поступцима.

Коментари17
824f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sofija
Agencija za bezbednost preporucuje biciklistima da koriste biciklisticke staze?!Gde ovi uopste zive,da li su ikada izasli na teren van Beograda ?Gde su te biciklisticke staze?!Sto ne napravite te staze po Srbiji,da mozemo bez straha i dobacivanja vozaca automobila da uzivamo u biciklizmu!
Darija
Sofija, uživanje u biciklu je vožnja kroz zelenilo, a ne kroz grad. U zemljama gde je zastupljeno biciklo, tu se koristi kao prevozno sredstvo, a uživanje preko polja i kroz šume, gde nema staze, niti asvalta. Gde dozvoljeno parkiranje, nema staze. Staze su iscrtane da se biciklisti ne motaju oko auta. Kako u Srbiji iscrtati narandžaste staze kada su ulice u lošem stanju? Ulice moraju imati određenu širinu da bi se mogla imati i staza.Nose li biciklisti kacige,da li su bicikla dobro opremljena?
Боривоје Банковић
Не дао Бог неком делији у "аудију" да у Швајцарској нагази точком обележену стазу за бициклисте, а камо ли да вози њоме. Памтио би до краја живота казну коју би добио. А по Београду се без пардона и паркира на бициклистичкој стази. Чак и комуналце видим да то раде.
Боривоје Банковић
@Dario: Мој коментар се односио на то што нам агенција за прављење промаје просипа памет како бицикли треба да се возе обележеним стазама. Jа говорим о центру Београда где стаза за бицикле води Рузвелтовом улицом по тротоару и по њој се вози, паркира, истоварује намештај... и шта би било кад би полиција ухватила некога у Цириху да ради тако нешто. Швајцарску сам споменуо узгред као пример земље у којој је све то незамисливо, а ви сте кренули да ми отварате очи куда се јашу коњи и воде пси.
Dario
Borivoje, to nisu biciklističke staze, nego izletnočke (Wanderwege)! One su za konjanike, izletnike sa ili bez pasa, bicikliste. Auta imaju svoje parkinge ispred tih područja. Takvih područja imate po Srbiji do mile volje, ali nije popularno, svi hoće po gradu šetati. Koliko je u Srbiji popularan izlet u prirodu? Boro, starino, bez provociranja, molim.
Прикажи још одговора
Kipreos
Jednoatavno, pogledajte procenat biciklista prema broju vozila u gradovima poput Amsterdama, Kopenhagena ili Stokholma, pa pogledajte infrastrukturu koji ti gradovi imaju za bicikliste, i biće će vam biti jasno zašto nije 10% poginulih iz te kategoriije
Druge zemlje, drugi običaji...
Kipreos, a kakva su pravila za bicikle u tim zemljama? Ni Švajcarci se ne porede sa tim zemljama! Kako izgleda Bg, a kako Amsterdam, Kopenhagen ili Stokholm? A ni kod njih nije sve isto. Amsterdam, grad na potocima i rečicama, treba preći preko svih mostića i puteljaka, pa je bicikl prevozno sredstvo. Kod njih je bicikl je sastavni dio života i preko potreban.Propisa za bicikl mnogo, kočnice, svetla,sve u detalje, a biciklisti poštuju pravila. Voze li u tim zemljama raspala bicikla kao u Srbiji?
хман
Један од познатих проблема је и прелазак бициклиста преко пешачког прелаза, тада би бициклиста требао да сиђе и гура бицикл. Наравно да је највећи проблем бахата вожња и недостатак пажње према пешацима и бициклистима. У Скандинавији се толико пази да ко није имао прилику не би веровао и што је исто важно забрањено је коришћење сирене што додатно ствара стрес пешацима и бициклистима. Све у свему надам се да ће једном држава Србија уредити све ово ригорозним мерама за опште добро.
Toza
U nekim zemljama zapada biciklisti imaju pravo da prodju kroz crveno svetlo sto zavisi od njihove procene situacije. Ovime se jasno stavlja do znanja bahatim vozacima automobila ko je "car" na ulicama i dodatno se i rasterecuje saobracaj na raskrsnicama.
Sokaci...
Pantelija, dozvoljeno kretanje bicikla u oba pravca je samo u ponekim ulicama u naselju, a dozvoljena brzina autima je max. 30 km/h, a praktično voze sporije. Te ulice koriste samo ljudi koji su tu nastanjeni.
Pogled iz daleka...
Liv, nije to tako "komotno" za bicikliste kao što ovi iz dijaspore pišu. Sve je zakonom propisano, pravila u saobraćaju su stroga i direktna, kazne rigorozne, zakon se sprovodi, a da nije tako koliko bi trajali sudski procesi... a tek troškovi?! Uvek se misli, šta ako dođe do sudskog spora... Problem u Srbiji je samo stanovništvo, njihovo bahato ponašanje, nepoštovanje propisa, mentalitet ljudi. U svim zemljama gde su vladali osmanlije se ljudi ponašaju bahato, oni su im to ostavili u nasleđe.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља