четвртак, 22.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 21:48 Катарина Ђорђевић

Пороци у ранцу средњошколаца

Млади се све чешће „опуштају” уз алкохол, дуван и марихуану, а више од половине не зна колики ризик носе такво понашање и психоактивне супстанце
(Фото Пиксабеј)

Сваки трећи средњошколац у Србији пије алкохол, сваки пети свакодневно запали цигарету, четвртина ученика пробала је марихуану, а у диму индијске конопље сваки дан ужива чак четири одсто ђака, показало је најновије истраживање Института друштвених наука, које је урађено уз подршку Министарства здравља Србије и компаније „Алкалоид”. Студија под називом „Истраживање фактора ризика злоупотребе психоактивних супстанци међу младима у Србији”, која је остварена на узорку од 3.488 ученика из 45 средњих школа на територији целе земље, показала је да највећи број средњошколаца зна како и где да набави дрогу, али је истовремено упозорила да је степен њиховог незнања о ефектима психоактивних супстанци прилично забрињавајући.

– С обзиром на то да је у питању веома велики узорак средњошколаца, податак да више од две трећине њих сматра да би лако могло да набави дрогу, а сваки трећи оцењује да би „изразито лако” дошао до психоактивних супстанци, више је него алармантан. Ученици са лошијим школским успехом више користе психоактивне супстанце, а ђаци у градским срединама упућенији су како да дођу до наркотика, у поређењу са њиховим вршњацима из руралних средина. Посебно забрињава податак да половина ученика познаје више особа у свом окружењу које конзумирају дрогу, што значи да живи у средини у којој су наркотици распрострањени, као и чињеница да се чак 43 одсто средњошколаца нашло у ситуацији да им је током живота било понуђено да пробају дрогу  –  оцењује Јована Зафировић, истраживач на Институту друштвених наука у Београду.

– Незнање средњошколаца о ефектима употреба дрога и њихова минимизација ризика од наркотика поражавајућа је – посебно у времену када се информације налазе свуда око нас. Чак половина њих не зна да је кокаин стимуланс, петина није информисана да марихуана узрокује успореност и конфузију, а сваки трећи сматра да психоактивне супстанце не изазивају зависност ако се узимају контролисано и пажљиво. Свега пет одсто средњошколаца зна да су синтетске дроге, као што су екстази, ЛСД, амфетамин, метамфетамин, спид и мет једнако опасне по здравље као и тзв. класичне дроге (марихуана, хероин и кокаин). Чак 40 одсто њих не зна да при узимању психоактивних супстанци страда мозак, то јест да је свака зависност, по дефиницији, метаболичка и структурална болест мозга – истиче професор др Мирјана Јовановић, једна од ауторки ове студије и директорка Клинике за психијатрију Клиничког центра Крагујевац.

По њеним речима, проценат нетачних одговора испитаника кретао се од 27 до 58 процената, што значи да је више од половине средњошколаца неинформисано.

– На питања о марихуани, најчешће злоупотребљеној психоактивној супстанци, добијено је највише погрешних одговора. Наиме, више од половине младих не зна да марихуана утиче на интелектуално функционисање и мисле да је она свуда у свету легализована за рекреативну употребу. Нешто мање од половине средњошколаца мисли да пушење марихуане може да изазове зависност  –  истиче Јовановићева.

Индијску конопљу свакодневно користи четири одсто средњошколаца – марихуану сваки дан злоупотребљава 42 одсто ђака који су се изјаснили да живе веома тешко и свега 0,6 процената одличних ученика. Чак 40 процената ученика који свакодневно узимају марихуану трпело је физичко злостављање од члана породице. Важи и обрнуто – адекватна емоционална подршка родитеља је заштитни фактор од злоупотребе марихуане.

– У психијатрији је добро позната чињеница да је добра породица чувар менталног здравља деце и заштита од ризика који вребају у њиховом одрастању, а ово истраживање је показало да око 45 одсто средњошколаца има лошу комуникацију са родитељима, сваки осми признаје да је био жртва психичког злостављања у породици, а чак 70 одсто ђака има утисак да их родитељи не слушају довољно. То значи да родитељи морају да науче како да испрате одрастање своје деце, како да их активно слушају и буду довољно упорни да сазнају оно што их занима. Другим речима, да живе са својом децом, а не поред њих – наглашава др Јовановић и упозорава да је ово истраживање идентификовало да један до два процента младих показује знаке озбиљне зависности од дрога – њима се мора пружити стручна помоћ док не буде прекасно.

С обзиром на то да живе у друштву у коме је десет одсто становништва зависно од алкохола, не чуди податак да трећина средњошколаца пије, као ни чињеница да три процента њих свакодневно троши џепарац на алкохолна пића. Више од половине ђака изјавило је да редовно пије викендом, а материјални статус се показао као значајан фактор ризика за злоупотребу алкохола. Наиме, алкохол свакодневно конзумира трећина средњошколаца који су изјавили да живе веома тешко и свега 1,7 одсто ђака који имају добар материјални статус. За четвртину ученика који су незадовољни својим животом може се рећи да пију континуирано, док је редовно дружење са флашом забележено тек код осам одсто ђака који су својим животом задовољни.

Међу онима који злоупотребљавају алкохол заступљенији су ђаци који са родитељима не могу да разговарају о битним стварима – они који учестало пију кажу да немају адекватну родитељску пажњу и живе у породицама у којима се проблеми не решавају. Посебно забрињава чињеница да сваки други ученик који је трпео психичко или физичко насиље континуирано пије, а алкохол свакодневно злоупотребљава петина ученика која каже да не може да се смири када се изнервира.

Коментари6
b7d66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zbogom Srbijo
Čini mi se da je standard i medij pokvario ljude, lovatori muljatori sve obezbedili svojim potomcima, uštekali, omladina puna energije , dobro se krka, lepo cuga, radnih akcija više nema, obaveznog vojnog roka nema, uzor Kristijan i prostitutke koje za par meseci kupe gajbu i promocija lagane love...Sociolozi na Kop u, psiholozi digli ruke, kult glave porodice i sam autoritet porodice ne postoji i sve stiže za naplatu...Red teretana, red energetski eliksiri ,red džointi...
Miki
U tim godinama ja sam u rancu na poniki do jezera i Save imao samo sendvic sa margarinom i dzemom od kajsije i drugi sa margarinom i parizerom. Vodu sam pio iz jezera jer je bila toliko cista da su se sve ribe videle kako plivaju i grizu mamac na udici sa grana drveca iznad jezera u BG. Tv je bio crno-beo a radio ... nije bio bog zna sta. Na peceno meso mi je mirisao vazduh u matine u Cepelinu na Tasu. Nisu mi bili jasni ni onda kilavi i cupavi i slabasni i slinavi. Sto je to toliko postalo inn?
Vladislav Marjanovic
U moje vreme (pre pola i kusur veka) u mojoj gimnaziji samo je jedan moj skolski drug bio alkoholicar. Ostali su pravili normalne djacke gluposti slicno onima iz filma "Visnja na Tasmajdanu". Ne znam, inace, nijedan drugi slucaj ni teskog alkoholizma, a kamoli drogiranja. Zasto? Mozda zato sto je nesto tada ipak bolje funkcionisalo u drustvu. Umesto baratanja (ne)pouzdanim statistickim podacima, ne bi li trebalo analizirati stanje u sadasnjem drustvu pa iz toga izvuci pouke i ispraviti greske?
Petar
"у диму индијске конопље сваки дан ужива чак четири одсто ђака" To je minimum 4% đaka koji nikad neće postati normalno izgrađene ličnosti. Oni koji prodaju maloletnicima drogu treba da budu osuđeni na doživotni zatvor. Bez olakšavajućih okolnosti, bez puno priče... Ti ljudi uništavaju ceo život i budućnost tih đaka. To jednostavno ne može da se oprosti.
Milomir
Jos jedna potvrda da se rezultati studije "Rat Park", radjene u Kanadi 70-tih godina itekako odnose i na ljude. I to bi mozda mogla da bude dobra tema za neki novi clanak - interesantno je i lako razumljivo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља