петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 28.09.2020. у 22:00 Ј. Антељ - И. Албуновић

Чега све има у флашираној води

Амерички „Конзјумер рипорт” објавио најновије истраживање о квалитету газираних и природних вода и открио да садрже такозване вечне хемикалије
(Фо­то Пиксабеј)

Независно и најутицајније америчке удружење потрошача „Конзјумер рипорт” тестирало је 47 флашираних вода како би се утврдило присуство четири тешка метала (арсен, кадмијум, олово и жива). Али посебна пажња посвећана је хемикалијама из групе ПФАС (Пер-полифлуороалкила), којих има свуда око нас, па чак и у људском организму и сматрају се токсичним по здравље. Сматра се да их има око 4.000, али овога пута испитивано је присуство око тридесетак хемикалија.

Детаљни извештај биће објављен у новембру ове године у њиховом часопису, али су најинтересантнији делови истраживања објављени ових дана на њиховом званичном сајту. Уз коментар да је то урађено да би се промовисала заштита животне средине и смањила изложеност опасним хемикалијама.

Такозване вечне хемикалије, како групу загађивача називају, велики су проблем, али по одлуци савезне америчке владе нема стриктних ограничења већ само добровољних смерница за произвођаче. У суштини присуство ПФАС не би смело да пређе 70 пи-пи-ти (седамдесет делова на билион). Међутим неке америчке државе су поставиле доњу границу од 12 до 20 пи-пи-ти. Док је Међународно удружење за флаширану воду одлучило да то буде мање од пет за било које једињење или макисмум 10 код тих хемикалија. Независни стручњаци ипак сматрају да би гранични ниво морао да буде нижи – један пи-пи-ти.

Од 47 тестираних вода (35 негазираних и 12 газираних) у 43 су пронађене ове хемикалије. Боље резултате имале су негазиране воде, али ове друге практично све су имале мерљиве количине ПФАС. Стручњак бостонског универзитета „Нортистерн” Фил Браун изјавио је да би разлог томе могао да буде сам процес карбонизације воде. Изворска вода такође може да има више ПФАС, али се у неким фабрикама користе третмани да би се њихов ниво смањио испод најмање препоручене границе.

Већина произвођача се огласила после објављивања ових резултата. Тако је један од брендова „Кока-Коле” – „топо чико”, у чијој је води пронађен највиши ниво ПФАС, објавио да ће наставити да ради на побољшању да би се припремио за строжије стандарде у будућности. Код пољског произвођача „Спринг и перије”, у саставу „Нестле”, нису откривене ове хемикалије, а компанија је изјавила да подржава постављање савезних ограничења. Неке компаније су оспориле ове резултате, али су представници „Конзјуемер рипорта” истакли да је на примеру оних вода које су имале мањи ниво ПФАС јасно да индустрије могу потрошачима да понуде бољи квалитет својих производа.

Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) већ годинама упозорава да је флаширана вода контаминирана. У јавности су се помињале велике мултинационалне компаније које су наводно флаширале воду из славине.

ПФАС се производе и користе у разним индустријама, а у Америци још од четрдесетих година прошлог века. Има их у производима за домаћинство, тканинама које одбијају мрље, тефлонима, бојама, производима за чишћење, пени за гашење пожара. Главни извор је контаминирана вода на аеродромима и војним базама где се обављају ватрогасне обуке. Има их у индустрији, производњи беле технике. Пронађене су у води за пиће, људском организму, као и код животиња.

Коментари9
507c8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
Mene vec odavno interesuje podatak, da li je voda u pivu uopsteno zdravija od vode, koja se nalazi u raznim vocnim napitcima?
Petar
Voleo bih da mi neko dokaže crno na belo da je flaširana voda zdravija od Beogradske česmovače.
E pa
kako na pitanje u čemu je razlika između "česmovače" i flaširane vode davno reče jedan profesor na bromatologiji "ova druga je 10000 puta skuplja".
Milan
Nemoguće je dokazati za ceo BG. Pola pijaće vode u BG dolazi iz Save, pola iz stotinak reni bunara. Bukvalno od dela grada gde živiš zavisi kvalitet vode. Jedino da sipaš iz česme i odneseš u neku laboratoriju na analizu da se vidi čega sve ima od nečistoća/hemikalija, ali generalno na svakom mernom mestu bi trebalo da je dovoljno dobra tj da je "pijaća". Merno mesto nažalost nije kod korisnika i uticaj starosti cevi kroz koju prolazi je verovatno presudna za krajnji kvalitet.
gile
samo što mačića nema.
mislim
Jedino što "proizvodjači" flaširane vode proizvode su plastične flaše.
Natasa Katic
Jel može ko da mi objasni zašto pi-pi-ti? Ako se već uvodi kao pozajmljenica, morala bi da bude makar pe-pe-te, premda bi srpski bi bilo ppt?!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља