уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.09.2020. у 18:00 Биљана Лијескић
КАКО ПОМОЋИ КОЛАРЦУ: АНА КОТЕВСКА, музиколог

Делујмо брзо и заједнички

Будимо отворени за нове предлоге ако треба и преко кризног штаба за Коларац 21. века
Задужбина Илије М. Коларца (Фото Л. Адровић), Ана Котевска (Фото В. Марковић)

Питање опстанка Коларца једно је од ретких о коме је културна јавност постигла консензус, а опасност представљају они који из прикрајка бацају око на ову институцију

Да ли данас само оно што је комерцијално треба да преживи и да ли у то име од свега треба направити шаролику атракцију да би се опстало и зарадило? Да ли зато све оно што припада традицији и јесте обележје културног идентитета Београда, а није у тржишној утакмици на „модеран” начин, треба занемарити или „преусмерити”? Како у свему томе сагледати Коларац, некадашњи Народни универзитет, место са Великом акустичном салом где су наступали највећи музичари данашњице са Симфонијским оркестром РТС, Биг Бендом РТС и Београдском филхармонијом, али и многим другим страним ансамблима? У том простору слушали смо предавања великих светских умова.

Ана Котевска, музиколог и музички критичар, каже за „Политику” да међу институцијама културе у Србији које последњих година акумулирају све више елемената прекаријата, посебно видљивих од избијања пандемије, Задужбина Илије М. Коларца незаслужено преживљава најдраматичније дане.

‒ Парадоксално, доношењем Закона о задужбинама и фондацијама, Коларац, и поред статуса установе културе од националног значаја који је добио априла 2013, лебди у простору културе у коме се сви проглашавају „ненадлежнима”. Суочен са исцрпљујућим смањивањем дотација и недостатним „пројектним финансирањем”, принуђен је да се обраћа практично непостојећем тржишту. То није само у супротности са оснивачком мисијом задужбине као јавног, општег културног добра (Народни универзитет !) већ у времену приватизација, упозорава на опасност од модификовања функција, и/или од поступног гашења једног значајног поглавља историје српске културе и историје музике с обзиром на Велику дворану као језгро задужбине – додаје Котевска.

Они, попут ње, којима је Велика дворана Коларца била место драгоцених допунских студија музике и они, много бројнији, који су чинили и чине (данас виртуелни) аудиторијум Коларца, хране културу сећања на интензитет доживљаја и догађаја у овој кавкаским орахом обложеној акустичној шкољки, наглашава она и додаје:

‒ Од 4. фебруара 1932. када је отворена као пре свега некомерцијални концертни простор, дворана је успешно учествовала у грађењу идентитета српске уметничке музике са акцентом, у својим најбољим данима, на савременом, прогресивном, модернистичком концепту. Коларац, укратко, није имагинарни конструкт, његова одрживост је лакмус одрживости једне живе, покретне, модерне културне политике и културе.

Ана Котевска подвлачи да Коларац мора да опстане и задржи своју основну намену уз подразумевајуће прилагођавање новим друштвеним и културолошким околностима.

‒ Овај поједностављени императив који сажима многа изречена мишљења и речи подршке које последњих година колају у јавном простору, говори да је питање опстанка Коларца једно од ретких о коме је културна јавност постигла консензус. Опасност представљају они који по свој прилици, искуства говоре, из прикрајка бацају око на финансијски и кадровски ослабљену институцију живе културе која ни у овим тешким данима није постала „споменик”. С обзиром на очигледно изневерена обећања о градњи нове концертне дворане и разочаравајуће почетке Дворане Дома синдиката (Комбанк), као и неизвесни опстанак Сава центра у чију је акустичку прихватљивост доста улагано, дворана Коларца за сада јесте једини прихватљиви већи београдски концертни простор пре свега намењен уметничкој музици.

Какве методе предузети да би се стигло до решења? Ана Котевска има своју верзију излаза из незавидне ситуације:

‒ Нема нам друге. Морамо Велику дворану кроз расправе и конкретне друштвене акције сачувати и одржавати, договарати се и борити за њен опстанак и опстанак институције у целини као јавног културног добра. Модификовати Закон о задужбинама и фондацијама, примењивати у пракси статус институције од националног значаја, размотрити и активирати 2017. предлагани статуса који имају САНУ и Матица српска, пре свега добром вољом (у одсуству политичке) обезбедити стабилно буџетско финансирање, зауставити кадровско осипање, подстаћи програмску разноврсност и иновације које су већ у току … Делујмо брзо, заједнички, отворени за нове предлоге, ако треба и преко кризног штаба за Коларац 21. века; уз неговање културе сећања да нам не би остало само сећање на културу.

Коментари0
c89ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља